Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je subota, 3. februar, 2024.

 1468 - Umro je Johan Gutenberg, pronalazač tipografije.

Prethodno se bavio brušenjem dragog kamenja i proizvodnjom

ogledala. Njegov izum označio je ogroman prelom u istoriji

civilizacije - omogućio je masovno štampanje knjiga. Prvi je

došao na ideju da izliva slova iz metala i od njih sastavlja

redove, usavršio je štamparsku mašinu i osnovao štampariju u

rodnom Majncu. Prva knjiga odštampana njegovom tehnologijom je

Biblija - 1455. godine, do danas je sačuvano četrdesetak

primeraka, celih ili delimično.

        1509 - Portugalci su pod komandom Fransiska de Almeide

uništili muslimansku flotu u bici u Indijskom okeanu, u blizini

grada Diu na severozapadnoj obali Indije, posle čega su uspostavili

kontrolu nad vodama oko indijskog potkontinenta.

        1536 - Španski istraživač Pedro de Mendosa osnovao je na

ušću reke La Plata u Atlantski okean grad Buenos Ajres. Taj grad 

1776. postao glavni grad španskog Vicekraljevstva Rio de la Plata, 

a od 1880. Buenos Ajres je glavni grad Argentine.

        1809 - Rođen je nemački kompozitor i dirigent Feliks

Mendelson, osnivač Konzervatorijuma u Lajpcigu. Kao pijanista

debitovao je u devetoj godini, u 15. je napisao prvu simfoniju, a 

u 16. majstorsko delo, scensku muziku za "San letnje noći", kad 

je započeo i dirigentsku karijeru. Sa uspehom se ogledao u svim

muzičkim oblastima, sem u operi. Dela: simfonije (Treća nazvana

"Škotska", Četvrta nazvana "Italijanska"), uvertire ("Hebridi" ili

"Fingalova pećina"), klavirske kompozicije ("Pesme bez reči"),

oratorijumi ("Paulus", "Elijas"), "Koncert za violinu i orkestar u

e-molu", solo pesme, kamerna muzika.

        1830 - Oslobodilački rat Grka protiv Turaka, čijem je

izbijanju 1821. doprineo uspeh Srba protiv istog neprijatelja,

okončan je na mirovnoj konferenciji u Londonu proglašenjem Grčke

nezavisnom kraljevinom. Uspesi ustanika i pritisak Rusije, Francuske

i Velike Britanije nagnali su Tursku da mirom u Jedrenu 1829. prizna 

nezavisnost Grčke. Severni delovi Grčke postupno su oslobađani 

tokom devetnaestog veka, da bi Solun i Makedonija bili oslobođeni 

u Balkanskim ratovima 1912/13, a grčka Trakija 1918. Rodos i druga 

ostrva Dodekaneza oslobođeni su tek u Drugom svetskom ratu.

        1867 - Princ Mucuhito postao je u 14. godini japanski car

Meiđi. Tokom njegove vladavine, do smrti 1912. Japan se postupno

modernizuje, prihvataju se uzori Zapada i SAD. Period njegove

vladavine temelj je modernog Japana, zemlje koja je u savremenom

svetu primer tehnološke i naučne superiornosti.

        1909 - Rođen je francuski filmski režiser Andre Žan

Kajat, koji se bavio i advokaturom, novinarstvom i pisanjem

scenarija, ali je slavu stekao kao režiser. Filmovi: "Svi smo mi

ubice", "Ogledalo sa dva lica", "Ljubavnici iz Verone", "Pravda je

zadovoljena", "Pre potopa", "Prelaz preko Rajne".

        1910 - Umro je srpski matematičar i pronalazač 

Ljubomir Klerić, profesor mehanike na Velikoj školi u Beogradu, 

član Srpske kraljevske akademije, ministar prosvete i privrede. 

Izumeo je više naprava s primenom u rudarstvu. Bavio se uglavnom 

teorijskom mehanikom, napisao je više naučnih radova i 

univerzitetski udžbenik "Teoriska mehanika".

        1910 - Ruski pisac Lav Tolstoj postao je član Srpske

kraljevske akademije.

        1915 - U Sarajevu je obešen srpski učitelj Veljko

Čubrilović, jedan od atentatora 28. juna 1914. na austrougarskog

prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda.

        1915 - Potpomognuta nemačkom i austrougarskom

artiljerijom, turska vojska je u Prvom svetskom ratu prešla

Sinajsko poluostrvo i iznenada napala Britance na Sueckom kanalu.

Turski prepad, ponovljen i 1916. prinudio je britansku komandu da 

u Egipat dopremi dve divizije Indusa, s kojima je prešla u ofanzivu 

i do kraja 1916. zauzela El Ariš i Sinaj, a zatim i celu Palestinu.

        1917 - SAD su u Prvom svetskom ratu prekinule diplomatske

odnose s Nemačkom, posle saopštenja Berlina da će otpočeti

neograničeni podmornički rat.

        1919 - U Parizu je održana prva sednica Društva naroda,

devet dana posle osnivanja prve svetske organizacije.

        1924 - Umro je američki državnik Vudro Tomas Vilson,

predsednik SAD od 1913. do 1921, prethodno univerzitetski profesor 

i rektor i guverner Nju Džersija, dobitnik Nobelove nagrade za mir

1919. Dva puta je vojno intervenisao u Meksiku, okupirao je Haiti i

Dominikansku republiku. Pristupio je Antanti i 1917. uveo SAD u Prvi

svetski rat protiv Centralnih sila. Kao protivnik Oktobarske

revolucije zalagao se za vojnu intervenciju protiv Sovjetskog

Saveza. Posle okončanja rata odigrao je značajnu ulogu na mirovnoj

konferenciji u Versaju, čiji je ishod umnogome zasnovan na njegovom

planu od "14 tačaka" i učestvovao je u stvaranju Društva naroda,

ali je Senat odbio da ratifikuje Versajski mirovni ugovor, posle

čega su SAD ostale van prve svetske organizacije, prethodnice

Ujedinjenih nacija.

        1943 - Britanski avioni su u Drugom svetskom ratu

bombardovali nemački grad Hamburg.

        1945 - Američki avioni izručili su, tokom bombardovanja,

3.000 tona bombi na Berlin.

        1958 - Potpisan je sporazum o ekonomskoj uniji Belgije,

Holandije i Luksemburga, kojim je predviđena privredna integracija

tri zemlje Beneluksa.

        1966 - Na Mesec se spustila prva letelica lansirana sa

Zemlje, sovjetski vasionski brod bez ljudske posade "Luna IX".

        1969 - Palestinski nacionalni kongres izabrao je Jasera

Arafata za šefa Palestinske oslobodilačke organizacije.

        1973 - U Južnom Vijetnamu je na osnovu mirovnog sporazuma

potpisanog u Parizu stupio na snagu prekid vatre. Sporazum je

nalagao povlačenje trupa SAD, a sajgonskoj vladi i Frontu

nacionalnog oslobođenja Južnog Vijetnama formiranje "Nacionalnog

komiteta nacionalnog izmirenja i sloge". U konačnom obračunu,

snage Fronta su, uz pomoć severnovijetnamske armije, u aprilu 1975.

do nogu potukle trupe vlade u Sajgonu i američku vojsku. Vijetnam

je 1976. ujedinjen i izbrisana je granica duž 17. paralele koja 

je tu zemlju delila ranije.

        1977 - Predsednika Etiopije generala Teferi Bentija i

njegove bliske saradnike ubile su u Adis Abebi snage lojalne

potpukovniku Mengistu Haile Marijamu, koji je diktatorski vladao 

do maja 1991. kada je zbačen sa vlasti i prebegao je u Zimbabve.

        1981 - Gro Harlem Bruntland je posle ostavke Odvara

Nordlija izabrana za prvu ženu predsednika vlade u Norveškoj.

        1989 - Umro je američki filmski režiser i glumac Džon

Kasavetis, vodeći predstavnik "njujorške škole", nezavisne

produkcije koja se kritički intoniranim filmovima suprotstavljala

holivudskim standardima. Filmovi: "Zločin na ulicama", "Ubice",

"Dvanaest žigosanih", "Rozmarina beba", "Furije", "Zašto ste me

osudili na život", "Senke", "Suviše kasni bluz", "Lica",

"Muževi", "Mini i Moskovic", "Žena pod uticajem", "Glorija",

"Ljubavni potok".

        1990 - Održana je osnivačka skupština obnovljene Demokratske

stranke. Ovaj dan uzima se kao datum obnove izvorne Demokratske

stranke Ljube Davidovića, osnovane 1919. Za predsednika je izabran

Dragoljub Mićunović. Prethodno je grupa od 13 intelektualaca novembra 

1989. odlučila da obnovi njen rad. 

        1992 - Predsednik Argentine Karlos Menem potpisao je dekret

o otvaranju svih dokumenata o nacistima koji su posle Drugog

svetskog rata dospeli u njegovu zemlju.

        1993 - Posle prvih višestranačkih izbora u Saveznoj

Republici Jugoslaviji, u Beogradu je konstituisana Savezna

skupština.

        1994 - Predsednik SAD Bil Klinton je ukinuo trgovinski

embargo zaveden protiv Vijetnama 1975. posle američkog vojnog

poraza u toj zemlji.

        1996 - U zemljotresu na jugozapadu Kine poginulo je više

od 300 ljudi.

        1997 - Češki pisac Bohumil Hrabal izvršio je samoubistvo

skočivši sa petog sprata bolnice u Pragu u kojoj je lečen od

artritisa. Smatran je nastavljačem Jaroslava Hašeka. Na osnovu

njegove novele "Strogo kontrolisani vozovi", Jirži Mencl je snimio

istoimeni film koji je 1968. dobio Oskara. Ostala dela: zbirke

pripovedaka "Govori ljudi", "Biser na dnu", "Časovi igranja za

starije i iskusnije", "Oglas na kuću u kojoj više ne želim da

živim", "Vašarske pesme o ubistvu i legende", "Praznik visibaba".

        1998 - Američki vojni avion tipa "EA-6B" je, leteći

prenisko i prebrzo, čime je grubo prekršio pravila važeća za 

trenažne letove, presekao kabl uspinjače u zimskom turističkom

centru Kavaleze na severu Italije, usmrtivši svih 20 ljudi u

gondoli koja se smrskala posle pada s visine od 200 metara.

Američki vojni sud je u martu 1999. oslobodio krivice pilota,

kapetana Ričarda Ešbija, što je u Italiji izazvalo talas

ogorčenih reagovanja.

        2004 - Umro je američki diplomata Voren Cimerman,

poslednji ambasador SAD u SFRJ, od 1989. do 1992. godine, kada je

počeo građanski rat u bivšoj Jugoslaviji.

        2005 - Avganistanski "Boing 737", u vlasništvu "Kam era",

jedine privatne avganistanske kompanije, udario je u planinu blizu

Kabula. Poginulo je svih 105 putnika i članova posade.

        2006 - U Crvenom moru se zapalio i potonuo egipatski

feribot "Salam-Bokačo 98" sa 1.400 putnika i članova posade.

Spaseno je oko 400 putnika.

        2006 - U centru Moskve srušio se krov pijace "Basmanaja".

Poginule su 64 osobe, a više desetina je ranjeno.

        2007 - Poginulo je više od 135 osoba u Bagdadu, u eksploziji

kamiona-bombe na pijaci, u pretežno šiitskoj kurdskoj četvrti

Sadrija, dok je oko 200 povređeno. Bombaš samoubica nalazio

se u kamionu napunjenom tonom eksploziva.

 

2015 - Međunarodni sud pravde u Hagu odbio je u celosti 

tužbu Hrvatske i protivtužbu Srbije za genocid, čime je okončan 

pravni spor dve zemlje pred ICJ.

2016 - Preminuo je Jožef Kasa, dugogodišnji predsednik 

Saveza vojvođanskih Mađara, gradonačelnik Subotice i potpredsednik 

vlade Srbije od 2001 do 2004.

2020 - Preminuo je Džordž Štajner, američki književni 

kritičar, mislilac, esejista, pisac. Bavio se odnosima jezika i 

literarnog izraza, filozofskom problematikom. Bio je bio profesor 

engleske i komparativne književnosti na više univerziteta Evrope 

i SAD, u Ženevi, Oksfordu, Harvardu. Dela: "Govoriti i ćutati", 

"Zašto razmišljanje rastužuje", "U zamku Plavobradog".