Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je subota, 17. februar,  2024.

 1600 - Italijanski filozof, astronom i matematičar

Đordano Bruno, spaljen je u Rimu kao jeretik, na osnovu presude

rimokatoličke inkvizicije. Njegove koncepcije začetak su modernog

pristupa nauci, bio je propagator heliocentričnog učenja Nikole

Kopernika. Razvio je ideju o beskrajnosti univerzuma kao i o

mnoštvu  svetova, čime je intuitivno otišao dalje od Kopernika.

Odbacivao je tradicionalnu geocentričnu astronomiju, prema kojoj je

Zemlja centar svemira. Ni posle sedam godina tamnice nije se odrekao

svojih ideja. Dela: "O uzroku, principu i jednom", "O beskrajnosti,

univerzumu i svetovima", "O monadi, broju i figuri".

        1653 - Rođen je italijanski kompozitor i vilinista

Arkanđelo Koreli, osnivac bolonjske violinske škole. Suptilan ali

uravnotežen umetnik, uspešno je uspostavio ravnotežu s obiljem

baroknih ukrasa u svojoj muzici, postigavši neobičnu smirenost.

Znatno je uticao na Johana Sebastijana Baha. Dela: 12 končerta

grosa, sonate za violinu, trio sonate.

        1673 - Umro je francuski pisac Žan Batist Poklen Molijer,

jedan od najvećih svetskih komediografa. Iste večeri igrao je u

predstavi "Uobraženi bolesnik", njegovoj poslednjoj komediji. Nakon

što je 14 godina proveo putujući sa pozorišnom trupom, u Parizu

je, do smrti, vodio pozorište i pisao dramska dela u kojima  je

najčešće sam igrao glavne uloge. Prvi veći uspeh postigao je

1659. delom "Smešne precioze". Autor je više od 30 dramskih dela.

Ostala dela: "Škola za muževe", "Škola za žene", "Tartif", "Don

Žuan", "Mizantrop", "Žorž Danden", "Tvrdica", "Učene žene",

"Građanin-plemić".

        1766 - Rođen je engleski ekonomista i demograf Tomas

Robert Maltus, poznat po "zakonu stanovništva", prema kojem se ono

uvećava geometrijskom, a proizvodnja hrane aritmetičkom

progresijom.

        1777 - Rođen je srpski književnik Lukijan Mušicki,

monah, pesnik, pomalo i filozof, srpski vladika. Studirao je prava

u Pešti. Mitropolit Stratimirović, čovek retke učenosti, uvideo

je njegove kvalitete i protežirao ga je u dužem periodu. Bio je

profesor bogoslovije, izvesno vreme nastojatelj manastira

Šišatovac. Njegova poezija nadahnuta rodoljubljem i

prosvetiteljskim idejama imala je veliki uticaj na savremenike.

Uklonjen je sa mesta upravnika Šišatovca između ostalog zato što

su njegove ideje bile suviše svetovne za ukus visoke crkvene

hijerarhije. Prijateljevao je sa Dositejem Obradovićem i Vukom

Karadžićem. Postao je vladika gornjokarlovački 1828. Bio je jedan

od najučenijih Srba svog vremena, govorio je čak deset jezika.

Prevodio je Horacija, njegovu "De arte poetica" znao je napamet.

Dela: "Glas harfe šišatovačke", "Glas narodoljupca",

"Slaveno-srpska gramatika", sastavio je "Srpsku  bibliografiju" kao

i "Životopis srpskih arhiepiskopa", priredio je "Izbor  basana"

(D.Obradovića).

        1843 - Umrla je srpska književnica Eustahija Arsić,

"prva slavjanoserbska spisateljica". Od najranijeg obrazovanja u

rodnom Irigu vaspitavana je u duhu prosvećenosti, što je uočljivo

u njenom delu kroz koje provejava duh 18. veka. Interesovala se za

prirodne nauke i bila je pobornica školovanja žena. Napisala je

dve poučne knjige u kojima se prepliću stihovi i proza: "Sovjet

maternij oboega pola junosti serbskoj i valahijskoj" i "Poleznaja

razmišlenija o četireh godištnih vremeneh".

        1856 - Umro je nemački pisac Hajnrih Hajne, jedan od

najvećih pesnika 19. veka, čija je poezija suptilnog lirizma

iskrenih emocija i osećajnosti, vrhunsko dostignuće romantizma.

Posle studija prava u Getingenu i putovanja po Evropi, napustio je

Nemačku i otišao u Pariz. Tu se sprijateljio sa Karlom Marksom i

napisao čuvenu pesmu "Tkači" i poemu "Nemačka, zimska bajka", u

kojoj je dosegao vrhunac satirične lirike. Prethodno je "Knjigom

pesama" 1827. uneo u nemačku liriku potpuno nov ton, što je

učinio i u nemačkoj prozi delom "Slike sa putovanja". U Parizu je

delovao kao neka vrsta kulturnog posrednika između Nemaca i

Francuza - proznom zbirkom "Salon" obaveštavao je Nemce o duhovnim

prilikama u Francuskoj, a za francuske čitaoce napisao je dela "O

istoriji novije lepe književnosti u Nemačkoj" i "Prilog istoriji

religije i filozofije u Nemačkoj". Njegova poezija je vrhunsko

dostignuće nemačkog romantizma. Ostala dela: zbirke "Nove pesme",

"Romanesero", spev "Ata Trol".

        1864 - Južnjačka podmornica "Hanli" potopila je torpedom

u Američkom građanskom ratu u Čarlstonu u Južnoj Karolini

severnjački brod "Hustanik", što se smatra prvim uspešnim napadom

podmornice na ratni brod u istoriji.

        1871 - Rođen je srpski pisac i diplomata Jovan Dučić,

član Srpske kraljevske akademije, čija je lirika udarila pečat

srpskoj poeziji u prvoj polovini 20. veka. Diplomirao je prava u

Parizu i od 1912. do 1941. bio je diplomatski činovnik Kraljevine

Srbije i Jugoslavije, na kraju i ambasador u nekolicini evropskih

prestonica. Već prvom pesničkom zbirkom "Pjesme", izdatom 1901. u

Mostaru, predstavio se kao specifičan liričar i vanredna pojava u

srpskoj književnosti. Pisao je i prozu ("Jutra sa Leotara"),

putopise ("Gradovi i himere", "Pismo iz Ženeve", "Pismo s Alpa",

"Pismo iz Španije"), eseje ("Blago cara Radovana", "Moji

saputnici", "Staza pored puta"), studije ("Grof Sava Vladislavić"),

političku publicistiku ("Verujem u Boga i u srpstvo"). Umro je u

SAD 1943. duboko rezigniran stradanjima srpskog naroda tokom rata,

posebno na teritoriji takozvane NDH. Njegovi zemni ostaci počivali 

su šest decenija u varošici Geri u državi Indijana, SAD, posle 

čega su preneseni u otadžbinu i položeni u kriptu manastira Nova 

Gračanica iznad njegovog rodnog Trebinja.

        1877 - Rođen je francuski političar Andre Mažino,

ministar rata od 1922. do 1924. i od 1929. do smrti 1932. po kojem

je nazvana utvrđena linija na istoku Francuske, građena od 1927.

do 1936. Veliki sistem utvrđenja nije sprečio u Drugom svetskom

ratu armiju nacističke Nemačke da 1940. izvede invaziju na

Francusku iz pravca Belgije, zaobišavši "Mažino liniju".

        1909 - Umro je indijanski poglavica Gojatlaj "Onaj koji

zeva", poznat kao Džeronimo, poslednji poglavica plemena Apači

koji se predao američkoj vojsci. Kao vođa apačkog plemena

Čirikahua, predvodio je nekoliko indijanskih ustanaka u pokušaju

da se odupre politici vlade SAD prema Indijancima i njenoj odluci da

preživele preseli i zatoči u rezervat u Arizoni, ali je 1886. bio

prinuđen da se preda. Neposredno pred smrt u tvrđavi Fort Sil u

Oklahomi, izdiktirao je autobiografiju "Džeronimo: njegova lična

priča".

        1932 - Umro je srpski general Mihailo Rašić, komandant

Dunavske divizije u Kumanovskoj bici 1912. i Kombinovane divizije u

Cerskoj bici 1914. U Kolubarskoj bici njegova divizija prodrla je u

Beograd i plotunima sa Banovog brda razorila most na Savi preko

kojeg su se povlačile austrougarske trupe. Bio je 1916-18. delegat

pri savezničkoj vrhovnoj komandi u Parizu, a 1918-19. ministar

vojni.

        1942 - Okupatorska bugarska vojska pobila je u Drugom

svetskom ratu sve žitelje Bojnika kod Leskovca koje je uhvatila -

473 civila, uključujući 89 dece, a varošica Bojnik je spaljena do

temelja.

        1979 - Kina je napala Vijetnam, ali su u kratkotrajnom ratu

njene trupe pretrpele ozbiljne gubitke od armije sa velikim borbenim

iskustvom stečenim u pobedonosnom ratu protiv SAD okončanom 1975,

pa su se kineske trupe povukle tri sedmice docnije. Povod za napad

bio je upad vijetnamskih snaga u Kambodžu krajem 1978. i zbacivanje

maoističkog režima "Crvenih Kmera", odgovornog za smrt između

milion i dva miliona ljudi.

        1982 - Premijer Zimbabvea Robert Mugabe isključio je iz

vlade, pod optužbom za zaveru, nominalnog saveznika u prethodnoj

borbi za nezavisnost zemlje, vođu partije ZAPU Džošua Nkoma.

        1989 - Umro je francuski modni kreator Gi Laroš, jedan od

najvećih "modnih diktatora" 20. veka.

        1992 - Generalni sekretar UN Butros Butros-Gali preporučio

je razmeštanje 13.000 pripadnika mirovnih snaga svetske

organizacije u bivšoj Jugoslaviji.

        1994 - Potvrđena je smrt prvog izabranog predsednika

Gruzije Zvijada Gamsahurdije, čije je već raspadnuto telo

pronađeno i identifikovano.

        1997 - Predsednik Pakistana Faruk Leghari, koji je u

novembru 1996. raspustio vladu Benazir Buto, imenovao je Navaza

Šarifa za novog predsednika vlade.

        2002 - Više od 170 ljudi, pretežno vojnika i policajaca,

ubijeno je u napadu maoističkih gerilaca na grad Mangalsen na

zapadu Nepala. Maoisti su uništili sve vladine zgrade, demolirali

aerodrom i opljačkali banku.

        2006 - Posle dvonedeljnih kiša, reka blata zatrpala je

selo Gvinsahugon na južnofilipinskom ostrvu Lejti. Poginulo je

više od 1.700 ljudi.

        2007 - Umro je Moris Papon, jedini francuski funkcioner

koji je osuđen zbog učestvovanja u progonima Jevreja. Papon je

1942. izabran za generalnog sekretara oblasti Žirond, zadužen za

Službu za jevrejska pitanja. Od 1958. šef je pariske policije.

Tokom rata u Alžiru ugušio je demonstracije u Parizu 1961. kada su

poginule desetine Alžiraca. Postao je poslanik 1968. na listi De

Golove partije, a ministar budžeta 1978. Osuđen je 1998. na 10

godina. Tvrdio je da ništa nije znao o holokaustu i da je pomagao

Pokret otpora. Prebegao je u Švajcarsku ali ga je tamošnja

policija izručila Francuskoj. Zbog slabog zdravlja 2002. je

oslobođen.

        2008 - Sedam osoba je izgubilo život a tri su teže

povređene u požaru koji je izbio u kafeu "Lanč" u Novom Sadu.

        2008 - Najmanje 80 ljudi je poginulo a desetine su

povređene u napadu bombaša samoubice u Kandaharu, glavnom gradu

istoimene provincije na jugu Avganistana. Bombaš samoubica

detonirao  je eksploziv dok se nalazio u masi ljudi koji su

posmatrali borbe pasa u zapadnom delu grada.

        2008 - Privremena Skupština Kosova usvojila je

Deklaraciju o nezavisnosti pokrajine Kosovo i Metohija,

okupirane od strane NATO zemalja 1999. Deklaracijom je Kosovo

proglašeno "nezavisnom i suverenom državom", "formiranom na

osnovu plana Martija Ahtisarija". Sednici nije prisustvovao niko 

od deset poslanika Srba, niti poslanik Goranac. Proglašenje je 

usledilo uprkos oštrom protivljenju državnog vrha Srbije 

i nasuprot važećoj Rezoluciji Ujedinjenih nacija 1244, 

kao i odredbama međunarodnog prava.

2017 - Van Ji ministar spoljnih poslova Kine, tokom 

obraćanja na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti izjavio je 

da su u svetu kakav je danas "odnosi Kine i Rusije temelj globalne 

stabilnosti".