„Utisak nedelje“: Treba li opozicija da uzme mandate u parlamentu i Skupštini Beograda

 Zbog čega je predsednik Aleksandar Vučić raspisao izbore baš u decembru i da li opozicija treba da prihvati mandate u Narodnoj skupštini i Skupštini grada Beograda, u emisiji "Utisak nedelje" raspravljali su istoričar Milan St. Protić, politikolog Boban Stojanović i potpredsednik Stranke slobode i pravde Borko Stefanović.

„Naredni koraci ljudi iz opozicije treba da idu u smeru da se smanje negativne stvari koje su se desile od 18. decembra pa nadalje… Sa jedne strane ja mislim da sam samo realan i da smo imali izbore sa unapred poznatim pobednikom. Podsetiću da ovo nisu bili redovni, već vanredni izbori, a njih čak ni u demokratijama oni koji su na vlasti ne raspisuju, osim ako nisu sigurni da će da pobede“, kaže Stojanović.

Politikolog je naveo da je siguran da se opozicija, kada su izbori raspisani, nije zapitala – zašto nam je on raspisao izbore.

„Nisam imao odgovor na pitanje zašto je Vučić raspisao izbore u decembru. Prethodnih dana i u mojoj medijskoj hibernaciji iskoristio sam priliku da porazmislim o tome. Mislim da je on izbore u republici, Beogradu i u 65 mesta raspisao da bi opozicione birače – ubio. I mislim da kada bismo danas imali istraživanje javnog mnjenja, da je broj onih koji koji su spremni da izađu na izbore manji nego u decembru“, navodi Stojanović, a prenosi Nova.rs.

Stefanović je naveo da ne misli da su izbori završeni, kao ni da su bili izbori, te da ono što se desilo 17. decembra nije dosad viđeno u Srbiji u ovom obimu.

„Ne mislim da je naš posao kao opozicije, ali i građana Srbije, kojih uz krađu i sve što se desilo ima milion, da se bavimo psihološkim profilom Aleksandra Vučića, da mu pravimo natalnu kartu – da li je on mislio ovo ili je mislio ono. Šta god on mislio, a znamo da ne misli dobro Srbiji, ne misli dobro nikome osim sebi i sopstvenoj vlasti – ovi izbori su pokradeni brutalno na više mesta. Možda su pokradeni najviše u Beogradu, ali mi sada tačno vidimo mehanizam, na koji način su radili ljudi iz MUP-a, ministarstva za lokalnu upravu i samoupravu, ljudi iz vrha SNS-a“, smatra Stefanović.

Potpredsednik SSP-a je naveo i da postoje poimence referenti koji su vršili izmene u biračkom spisku, te da su podnete krivične prijave i prigovori. Drugi korak su protesti, a treći rad sa međunarondom zajednicom.

„Postavlja se onda pitanje, građani Srbije koji žele normalnu, sređenu Srbiju, bez korupcije, krađe izbora, nasilja – šta treba da rade? Da li treba da legnemo svi da spavamo i da kažemo – on će svakako da ukrade? ili treba da pokušamo da ga uhvatimo u krađi, što smo i uradili. Ili treba da se borimo protiv te krađe, korupcije i nasilja, što mi i radimo svaki dan“, upitao je Stefanović.

Izbori se, smatra Stefanović, raspisuju kad imate krizu vlade odnosno kada nema većinu, te da na tim izborima ne pobeđuje obično onaj ko ima krizu vlade.

„Bilo glasanja, ali ne i izbora“

Istoričar i pravnik Milan St. Protić rekao je da je bilo glasanja, ali ne i izbora, jer su glasovi pokradeni.

„Pozitivna stvar i najbitnija jeste da pored svog ispiranja mozgova u Srbiji, dominacije ovog režima, ima jedna trećina ljudi koja je spremna da glasa protiv vlasti. Ucene, pretnje, korupcija i sve što su radili i rade nisu uspeli da poljuljaju jednu trećinu ljudi“, smatra Milan St. Protić.

On navodi da je pozitivno i to što je opozicija delovala kodifikovano, kao i priključivanje koalicije NADA.

„Vučić ne veruje u svoju poštenu pobedu, jer da veruje ne bi ništa od ovoga radio, čim to radi, od kontrole medija i svega što rade, ne veruju da mogu da pobede na fer i poštenim izborima. Iz svoje slabosti, a ne hrabrosti“, naveo je St. Protić i dodao da je Vučić nesiguran čovek koji se boji da mu ne padne rejting.

Smatra i da je borba protiv autoritarnog režima demokratskim sredstvima nezahvalan posao, te da je na opoziciji da preuzme odgovornost za odluku da li će uzeti ili ne uzeti mandate.