Italija traži način da smanji broj migranata i rešenje je našla na Balkanu: „Platićemo 600 miliona evra za pet godina“

 Donji dom italijanskog parlamenta odobrio je nedavni dogovor italijanske vlade sa Albanijom o smeštaju migranata dok se njihovi zahtevi za azil obrađuju.

Predlog, koji je u Predstavničkom domu prošao sa 155 prema 115 uz dva uzdržana glasa, sada ide u Senat, gde komotnu većinu imaju i stranke vladajuće desničarske koalicije.

U novembru su Đorđa Meloni i albanski premijer Edi Rama potpisali memorandum o razumevanju prema kojem će Albanija na svojoj teritoriji zadržati migrante koji su u Italiju stigli preko Sredozemnog mora. Đorđa Meloni je saopštila da je Italija pristala da plati izgradnju dva centra koji mogu da prime 3.000 migranata mesečno, odnosno 36.000 godišnje, dok se njihovi zahtevi za azil obrađuju.

Jedan centar biće lociran u severozapadnoj albanskoj luci Šengđin, gde će Italija upravljati procedurama iskrcavanja i inspekcije identifikacije. Drugi centar biće postavljen u Gjaderu, takođe u severozapadnoj Albaniji.

Uzajamne koristi

Obe strane su ocenile da su imale koristi od sporazuma. Italija će se osloboditi dela migranata, a Albanija dobiti zagovornika u EU, kao i finansijsku injekciju.

„Albanija ne samo da potvrđuje da je prijatelj Italije već i prijatelj Evropske unije. Iako Albanija formalno još nije deo EU, ponaša se kao da jeste“, rekao je tada italijanski premijer.

U tekstu sporazuma koji je u sredu odobren u Rimu navodi se da će Italiju koštati skoro 600 miliona evra za pet godina izgradnja i osoblje centara u Albaniji. Opozicija je tvrdila da je novac mogao bolje da se iskoristi za unapređenje postojećih migrantskih centara u Italiji, ali je plan usvojen.

Lejen joj je dao podršku

I predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen podržala je sporazum kao važnu inicijativu i plod neophodnog razmišljanja „van kutije” za rešavanje pitanja migracija.

Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović rekla je da bi sporazum mogao da liši migrante ključnih garancija ljudskih prava i produži njihovu patnju. Ona je u izveštaju navela da to predstavlja „ad hoc eksteritorijalni režim azila koji karakteriše mnogo pravnih nejasnoća“.

Konačno, priča još nije završena, i to zbog Albanije. U decembru je tamošnji Ustavni sud suspendovao ratifikaciju sporazuma dok ne donese odluku o njegovoj ustavnosti, iako je Rama rekao da je uveren da sud neće utvrditi kršenje Ustava. Ustavni sud je, međutim, odložio usvajanje odluke za 29. januar ove nedelje, kako bi razmotrio dalju dokumentaciju u vezi sa sporazumom Albanije i Italije.