Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je subota, 20. januar, 2024. 

  1265 - Prvi put se sastao engleski Parlament, čime je

plemstvo uspelo da ograniči vlast monarha. Donji dom, koji je sazvao

Simon de Monfor, sačinjavala su dva predstavnika nižeg plemstva

iz svake grofovije i dva građanina iz svih većih gradova, a Gornji

dom baroni i više sveštenstvo. De Monfor je sazvao Parlament u ime

kralja Henrija III, koga je 1264. zarobio posle pobede nad njegovim

snagama.

        1327 - Engleskog kralja Edvarda II visoko plemstvo je

primoralo da abdicira u korist sina Edvarda III.

        1649 - Zarobljeni kralj Čarls I izveden je na kraju

građanskog rata monarhista i sledbenika parlamenta u Engleskoj na

sud pod optužbom za izdaju, odnosno tajne pregovore sa Škotima.

Ubrzo je osuđen na smrt i pogubljen 10 dana kasnije.

        1667 - Posle 13 godina borbi Rusija je porazila Poljsku, u

ratu koji je izbio kad su 1654. posle pobede nad poljskom vojskom,

pobunjeni kozaci u Ukrajini - kojima je Poljska pokušala da nametne

rimokatoličku veru - priznali vrhovnu vlast ruskog cara. Mirom u

Andrusovu Poljska se odrekla Kijeva, Smolenska i dela Ukrajine na

levoj obali reke Dnjepar.

        1775 - Rođen je francuski fizičar i matematičar Andre

Mari Amper, osnivač elektrodinamike. Zasnovao je teoriju magnetizma

u nerazdvojivoj vezi sa elektricitetom i pronašao i proučio

uzajamno dejstvo električnih struja. Napisao je više dela iz

fizike, matematike i filozofije. Njemu u čast jedinica za jačinu

struje nazvana je amper (skraćeno A), jedinica za naelektrisanje

(količinu elektriciteta) ampersekunda (skraćeno As) i amperčas

(skraćeno Ah), a instrument za merenje jačine struje ampermetar.

        1900 - Umro je engleski pisac i kritičar Džon Raskin.

Smatrao je da samo zdrav narod može da stvara velika umetnička

dela. Zalagao se za obrazovanje najširih slojeva naroda i

kritikovao je ekonomska i politička shvatanja utilitarista. Dela: 

o umetnosti - "Moderni slikari", "Kamenje Venecije", "Dve staze", 

o društvenim i ekonomskim problemima "Do poslednjeg", "Sezam i

ljiljani", "Krošnja divlje masline", "Munera Pulveris".

        1916 - Umro je srpski nacionalni revolucionar Nedeljko

Čabrinović, tipografski radnik, jedan od atentatora u Sarajevu

28. juna 1914. Atentat je poslužio kao izgovor za napad na Srbiju

i početak Prvog svetskog rata. Čabrinović je umro od posledica

torture u tamnici u Terezinu u Češkoj, oko 60 kilometara severno

od Praga. Punoletni atentatori, učitelji Veljko Čubrilović i

Danilo Ilić, osuđeni su odmah na smrt i obešeni, a maloletnici

Princip, Čabrinović i gimnazijalac Trifko Grabež osuđeni su na

robiju na kojoj su umrli od posledica torture ne dočekavši poraz

i raspad Austro-Ugarske.

        1920 - Rođen je italijanski filmski režiser Federiko

Felini, jedan od najvećih sineasta 20. veka. Posle Drugog svetskog

rata na početku karijere bio je jedan od najistaknutjih

predstavnika neorealističkog filmskog pokreta, ali je ubrzo razvio

sopstveni stil, stvarajući filmove neponovljivog šarma u kojima su

ljudi često prikazani u najbizarnijim situacijama, pa je i izraz

"felinijevski" skovan da opiše njegov manir stvaranja. Filmovi:

"Svetla varijetea", "Dangube", "Ulica" (Oskar), "Probisvet",

"Kabirijine noći" (Oskar), "Sladak život" (prva nagrada u Kanu),

"Osam i po" (Oskar), "Đulijeta i duhovi" (Zlatni globus), "Klovnovi",

"Satirikon", "Amarkord", "Kazanova", "Grad žena", "Brod plovi",

"Džindžer i Fred".

        1921 - Umro je vojvoda srpske vojske Živojin Mišić,

učesnik svih ratova Srbije od 1876. do 1918, jedan od

najbriljantnijih vojskovođa Prvog svetskog rata. Vojno obrazovanje

stekao je na Artiljerijskoj školi u Beogradu i austrijskoj

Streljačkoj školi, a na Vojnoj akademiji u Beogradu od 1898. do

1904. predavao je strategiju. U srpsko-turskim ratovima od 1876. do

1878. uspešno je komandovao bataljonom, kao i u Srpsko-bugarskom 

ratu 1885. a 1904. je penzionisan zbog sumnje da je neprijateljski 

raspoložen prema oficirima-zaverenicima koji su 1903. ubili kralja 

Aleksandra Obrenovića. Zbog situacije u kojoj se Srbija našla 

posle austrougaske aneksije Bosne i Hercegovine aktiviran je 1909. 

U Prvom balkanskom ratu iskazao se kao sjajan strateg i jedan je 

od najzaslužnijih za pobedu nad Turcima 1912. u Kumanovskoj bici. 

U Balkanskim ratovima i na početku Prvog svetskog rata bio je 

pomoćnik načelnika štaba Vrhovne komande. Na sopstvenu molbu 

15. novembra 1914, tokom Kolubarske bitke, postavljen je za 

komandanta Prve armije koja je zapala u veoma tešku situaciju. 

Uspeo je izuzetnim taktičkim potezima da zaposedne Suvoborski 

greben, a potom energičnim dejstvima potpuno razbije austrougarske 

trupe. Posle pobede na Kolubari dobio je čin vojvode. Kao načelnik 

štaba Vrhovne komande srpske vojske rukovodio je 1918. pripremama 

za proboj Solunskog fronta i potom ofanzivom srpske vojske. Proboj 

Solunskog  fronta koji je izvršila srpska vojska doveo je do 

kapitulacije prvo Bugarske i Austrougarske, a zatim i drugih, što 

je dovelo do pobede saveznika u Prvom svetskom ratu. Dela: "Strategija", 

"Srpsko-turski rat". Preveo je "Taktiku" Vilijema Balka. Posthumno 

su objavljena njegova sećanja: "Moje uspomene".

1930 - Rođen je Srećko Jovanović, izdavač, urednik, pisac, 

strip autor. Diplomirao je slavistiku u Beogradu. Osnivač je novinsko 

izdavačkog preduzeća Dečje novine u Gornjem Milanovcu, 1956. godine. 

Nepunih četiri decenije bio je urednik svih školskih i zabavnih izdanja 

Dečjih novina. Ta izdavačka kuća decenijama je bila izuzetno uspešno 

preduzeće, s međunarodnim ugledom i visokim profitima. Upamćen je 

ne samo po poslovnim uspesima, nego i kao popularizator stripa. Dobitnik 

je, zbog izuzetnih zasluga, nagrade Vukove zadužbine.

        1945 - Umro je srpski vojvoda Petar Bojović, oslobodilac

Beograda 1918. Kao pitomac Artiljerijske škole učestvovao je u

srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878, a u Srpsko-bugarskom ratu

1885. istakao se hrabrošću u borbama na Vrabči, Slivnici, u

Dragomanskom tesnacu, kod Pirota i Caribroda (sadašnji

Dimitrovgrad). U Prvom balkanskom ratu 1912. i 1913. kao načelnik

Štaba Prve armije izuzetno je doprineo pobedama nad Turcima u

Kumanovskoj i Bitoljskoj bici. U Drugom balkanskom ratu 1913. probio

je bugarske položaje na Rajčanskom ridu, što je odlučilo ishod i

Bregalničke bitke i rata. U Prvom svetskom ratu komandovao je Prvom

armijom 1914. u Cerskoj bici i oslobodio Šabac, a dužnost nije

napustio ni posle ranjavanja. Posle mučkog napada Bugara 1915. sa

neuporedivo slabijim snagama sprečio ih je da prodru na Kosovo,

što je omogućilo odstupanje Srpske vojske preko Albanije. U

januaru 1916. je, umesto obolelog vojvode Radomira Putnika, postao

načelnik Štaba Vrhovne komande i organizovao je prebacivanje

vojske na Krf i u Bizertu, a od septembra do novembra 1916.

rukovodio je ofanzivom u kojoj su zauzeti Kajmakčalan i Bitolj.

Zbog neslaganja sa savezničkom komandom o širini fronta dodeljenog

Srpskoj vojsci, u aprilu 1918. je smenjen i postavljen za komandanta

Prve armije, koja je posle proboja Solunskog fronta zauzela Veles i

Ovče polje, kod Kumanova razoružala Bugare, produžila gonjenje

brojčano jače nemačke Druge armije i razbila je južno od Niša

bez pomoći saveznika, koji su zaostali 200 kilometara. Na čelu

Prve armije 1. novembra 1918. je oslobodio Beograd. Umro je 1945.

u Beogradu i sahranjen je bez ikakvih počasti u gradu kojem je 

doneo slobodu.

        1945 - Demokrata Frenklin Ruzvelt započeo je četvrti

mandat predsednika SAD, što je jedinstven slučaj u istoriji te

zemlje.

        1961 - Demokrata Džon Kenedi inaugurisan je u 43. godini

za predsednika SAD kao najmlađi šef države u njenoj istoriji.

        1973 - U Konakriju u Gvineji je ubijen Amilkar Kabral,

jedan od vođa borbe protiv portugalskog kolonijalizma u Africi,

osnivač i generalni sekretar Afričke partije za nezavisnost

Gvineje Bisao (Portugalska Gvineja) i Zelenortskih ostrva.

        1981 - Republikanac Ronald Regan preuzeo je u 70. godini

dužnost šefa države, postavši najstariji predsednik u istoriji

SAD.

        1981 - Posle 444 dana u zarobljeništvu, iz ambasade SAD u

Teheranu su oslobođena 52 američka taoca.

        1984 - Umro je američki sportista i filmski glumac Džoni

Vajsmiler, prvi čovek koji je preplivao 100 metara brže od minuta,

tumač naslovne uloge u nizu filmova o Tarzanu. Osvojio je tri

zlatne medalje na Olimpijskim igrama 1924. i dve 1928. Filmovi:

"Tarzan u izgnanstvu", "Tarzanov povratak", "Tarzan i njegova

družina".

        1992 - Pad "Erbasa A-230" u brdima južno od francuskog

grada Strazbur preživelo je samo devet od 96 osoba u avionu.

        1993 - Preminula je američka glumica holandskog porekla Odri

Hepbern, ambasador dobre volje UNICEF-a. Filmovi: "Praznik u Rimu"

(Oskar), "Doručak kod Tifanija", "Moja draga ledi", "Sabrina", "Rat

i mir", "Ljubav popodne".

        1996 - Na izborima u Gazi i na Zapadnoj obali, održanim

prema sporazumu Izraela i Palestinaca, vođa PLO Jaser Arafat je

postao prvi demokratski izabran lider palestinskog naroda.

        2001 - Potpredsednica Filipina Glorija Arojo preuzela je

dužnost šefa države, pošto je filipinski Vrhovni sud presudio da

smenjeni predsednik Džozef Estrada ne može da obavlja tu funkciju.

2014 - Iran je obustavio obogaćivanje uranijuma čistoće 

20 odsto, što je vrlo blizu materijalu za pravljenje atomske bombe, 

saopštio je šef iranske Organizacije za atomsku energiju Ali Akbar 

Salehi. Iran i šest zemalja - SAD, Francuska, Nemačka, Britanija, 

Kina i Rusija - postigli su dva meseca ranije sporazum o ograničavanju 

nuklearnih aktivnosti Teherana u zamenu za ublažavanje sankcija.

2014 - Preminuo je Italijanski dirigent Klaudio Abado, 

koji je vodio niz najpoznatijih svetskih orkestara. Dvadeset 

godina bio je direktor milanske Skale, muzički direktor bio 

je i u Bečkoj državnoj operi, Berlinskoj filharmoniji, Londonskom 

simfonijskom orkestru, kao i gost dirigent u Čikaškoj filharmoniji. 

Zbog posebnog doprinosa italijanskoj kulturi imenovan je za 

doživotnog senatora.

2017 - Donald Tramp, američki milijarder, pobednik na 

izborima održanim novembra 2016, položio je svečanu zakletvu, 

čime je i formalno postao 45. predsednik SAD.

2018 - Generalštab Turske objavio je i formalno početak 

operacije nazvane "Maslinova grančica" protiv Kurda u Siriji, 

u rejonu Afrin. Zvanično, operacija je započela u 15.00 sati po 

srednjoevropskom vremenu. U stvarnosti, turska vojska je artiljerijske 

napade na teritoriji Sirije započela dan ranije, da bi sutradan 

pošto je operacija obelodanjena javnosti usledila i kopnena ofanziva.

2021 - Preminula je Mira Furlan, glumica, velika zvezda 

nekadašnje Jugoslavije. Diplomirala je na Akademiji za kazalište 

i film u Zagrebu. Ostvarila je niz zapaženih uloga do vremena raspada 

Jugoslavije, poput onih u seriji "Put u Vučjak" filmovima "Otac na 

službenom putu", "Lepota poroka". Preselila se u SAD, u vreme 

raspada Jugoslavije, pored drugog izložena pritiscima od strane novih 

separatističkih vlasti u Hrvatskoj. I u SAD je uspela da ostvari više 

zapaženih uloga, u serijama "Babilon 5" i "Izgubljeni". Drugi filmovi: 

"Kiklop", "U raljama života", "Za sreću je potrebno troje". Osamdesetih 

20. veka, izvesno vreme bila je članica muzičkog sastava "La Cinema". 

Autor je knjige: "Totalna rasprodaja".

       - Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Jovana. 

Ovaj praznik kod Srba uobičajeno se naziva Jovandan i česta je

krsna slava. Sveti Jovan Krstitelj je predskazao dolazak Hristov 

i krstio Isusa Hrista u reci Jordanu.