Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je petak, 5. januar,  

peti dan 2024. 

       1589 - Umrla je francuska kraljica Katarina Mediči,

kćerka gospodara Firence Lorenca II Medičija, koja je posle smrti

muža Anrija II od 1560. vladala Francuskom kao regentkinja sinova

Fransoa II, Šarla IX i Anrija III. Tokom njene vladavine besneo 

je versko-građanski rat rimokatolika i hugenota, čijem je

razbuktavanju znatno doprinela. Uz podršku pape Grgura XIII

organizovala je 1572. pokolj hugenota (francuski

protestanti-kalvinisti) poznat kao Vartolomejska noć.

        1592 - Rođen je indijski car Šah Džehan iz dinastije

Mogula (poznat i kao princ Haram). Najveći deo vladavine od 1628.

do 1658, kad ga je zbacio sin Aurangzeb, posvetio je izgradnji

mauzoleja Tadž Mahal u svojoj prestonici Agri. Velelepno zdanje od

belog mermera, koje je 20.000 radnika zidalo od 1631. do 1653. je

posvetio uspomeni na svoju prerano preminulu suprugu Mumtaz Mahal.

Umro je 1666. i takođe je sahranjen u njemu. Premestio je 1648.

prestonicu iz Agre u Delhi, gde je izgradio novi grad

Šahdžehanabad.

        1762 - Umrla je ruska carica Jelisaveta Petrovna Romanov,

kćerka Petra Velikog. Njenu vladavinu (od 1741.) nisu obeležile

reforme i teritorijalna osvajanja, karakteristične za njenog oca i

Katarinu Veliku, koja je postala carica nekoliko meseci posle njene

smrti, već period stagnacije.

        1855 - Rođen je američki pronalazač King Kemp Džilet

pronalazač nožića za brijanje -  kod nas poznatog kao "žilet",

prema francuskoj verziji njegovog prezimena.

        1858 - Umro je austrijski vojskovođa mađarskog porekla

feldmaršal Jozef Radecki, vojni reformator i austrijski nacionalni

heroj koji je više od pola veka u bitkama predvodio austrijske

trupe. Učestvovao je u bojevima protiv francuskog cara Napoleona I

u Italiji i na Rajni i u gušenju italijanskih ustanaka protiv

Austrije 1830, 1831, 1848. i 1849. Posle pobeda nad Italijanima

1848. kod Kustoce i 1849. kod Navare postao je guverner

Lombardijsko-venecijanske oblasti. Najpoznatiji austrijski vojni

marš, iz pera Johana Štrausa, posvećen je njemu.

        1869 - Argentinske, brazilske i urugvajske snage zauzele su

glavni grad Paragvaja Asunsion u ratu takozvane tročlane alijanse.

        1876 - Rođen je nemački državnik Konrad Adenauer,

kancelar Zapadne Nemačke od 1949. do 1963. Osnivač je 1947.

Hrišćansko-demokratske partije. Do dolaska nacista na vlast 1933.

bio je advokat i gradonačelnik Kelna. Politički se reaktivirao

posle kapitulacije Nemačke u Drugom svetskom ratu, tesno

sarađujući sa američkom vojnom upravom, odnosno vladom SAD.

Aktivno je učestvovao u stvaranju NATO i drugih oblika saradnje

zapadnih država.

        1895 - Nemački fizičar Vilhelm Konrad Rentgen saopštio

je da je pronašao iks-zrake, kasnije po njemu nazvane "Rentgenovi

zraci".

        1916 - Pred Medovskim zalivom u Albaniji u Prvom svetskom

ratu potonuo je posle eksplozije italijanski brod "Brindizi" s

srpskim iseljenicima iz Kanade i SAD koji su se zaputili kako bi

pomogli Srbiji u ratu. Poginulo je 390 dobrovoljaca, a 102 su

spasena.

        1916 - Austrougarski generalštab izdao je naređenje za

zaposedanje Crne Gore. Posle sedam dana Crna Gora više nije

postojala, pošto je potpisana kapitulacija. 

        1919 - U Berlinu je počeo ustanak predvođen

komunističkom organizacijom "Savez Spartaka" s Rozom Luksemburg 

i Karlom Libknehtom na čelu.

        1919 - Osnovana je Nacional-socijalistička radnička

partija Nemačke. Na vlast je došla 1933. kada je Hitleru posle

izbora, poveren mandat za sastav vlade. Strahovlada nacističke

partije u Nemačkoj kasnije i u većem delu Evrope trajala je do

1945 - kad je Nemačka kapitulirala, prethodno vojnički potpuno

potučena.

        1925 - Guverner američke savezne države Vajoming postala

je Neli Tejlor Ros, prva žena na takvom položaju u istoriji SAD.

        1928 - Rođen je pakistanski državnik Zulfikar Ali Buto,

predsednik Pakistana od 1971. do 1973. kada je postao premijer. U

julu 1977. vojnim pučem ga je uklonio general Muhamed Zija ul Hak.

Buto je uhapšen, a sud vojnog režima Zije ga je u martu 1978.

osudio na smrt pod neuverljivim optužbama da je naređivao ubistva

političkih protivnika. Obešen je u aprilu 1979.

        1938 - Rođen je španski kralj Huan Karlos I Burbonski,

koji je posle smrti Franciska Franka 1975. odlučujuće doprineo

uspostavljanju demokratskog poretka u Španiji, iako ga je Franko

pripremao da nastavi desničarsku diktaturu.

        1942 - Na osnovu sporazuma s Nemačkom, Prvi korpus

bugarske vojske započeo je u Drugom svetskom ratu okupaciju

jugoistoka Srbije. Oko 25.000 bugarskih vojnika zamenilo je nemačke

vojnike u tom delu Srbije. Komanda im se nalazila u Niškoj Banji.

        1949 - U Moskvi je počelo savetovanje vlada Sovjetskog

Saveza, Bugarske, Čehoslovačke, Mađarske, Poljske i Rumunije, na

kojem je donesena odluka o stvaranju Saveta za uzajamnu ekonomsku

pomoć radi organizacije i usklađivanja dugoročnog razvoja zemalja

članica. Iste godine SEV-u je pristupila Albanija, a 1950. Istočna

Nemačka.

        1952 - Izašao je prvi broj obnovljenog "Politikinog

Zabavnika". Počeo je da izlazi 1939. i ubrzo je doživeo veliku

popularnost i postao je svojevrsna institucija srpske dečje štampe

i to je ostao do danas. Bio je poznat po redovnoj produkciji

vrhunskog stripa, i domaćeg i stranog. Prestao je da izlazi 1941. a

obnovljen je 1952. Poput lista "Politika" uz njega su odrasle brojne

generacije srpske omladine.

        1961 - Vojna vlada Perua uhapsila je stotine ljudi pod

optužbom da su komunisti.

        1964 - Vaseljenski patrijarh Atinagora I i papa Pavle VI

sastali su se u Jerusalimu, što je od 15. veka bio prvi susret

nekog pravoslavnog patrijarha s rimokatoličkim poglavarom.

        1968 - Aleksander Dubček postao je prvi sekretar CK KP

Čehoslovačke, umesto Antonjina Novotnog, i ubrzo je otpočeo

proces takozvane liberalizacije - poznat kao "Praško proleće" ili

"socijalizam s ljudskim likom". Eksperiment je prekinut vojnom

okupacijom Čehoslovačke u koju su trupe Varšavskog pakta ušle u

avgustu 1968.

        1969 - Sovjetski Savez je lansirao "Veneru 5", vasionski

brod bez ljudske posade u pravcu Venere, a pet dana potom i "Veneru

6", koji su do te planete dospeli 16. odnosno 17. maja.

        1971 - Socijalistička vlada Čilea uspostavila je

diplomatske odnose s Kinom.

        1976 - Diktatorski maoistički režim "Crvenih Kmera" doneo

je novi ustav Kambodže, kojim je naziv zemlje promenjen u

Demokratska Kampučija.

        1991 - Umro je srpski pisac Vasko Popa, član Srpske

akademije nauka i umetnosti, najprevođeniji srpski pesnik u drugoj

polovini 20. veka. Bio je jezički čudotvorac i prema opštoj oceni

retko veliki pesnik, posebno samosvojnog izraza. Dela: zbirke pesama

"Kora", "Nepočin-polje", "Sporedno nebo", "Uspravna zemlja",

"Vučja so", "Živo meso", "Kuća nasred druma", "Rez", antologija

narodnih umotvorina "Od zlata jabuka", antologija poetskog humora

"Urnebesnik".

        1991 - Izvršni komitet SEV ocenio je da je ta

organizacija, osnovana 1949, "iscrpela svoje mogućnosti". Nekoliko

sedmica potom lideri zemalja članica su i formalno potvrdili

gašenje SEV.

        1991 - Kuba i Sovjetski Savez potpisali su sporazum kojim

je okončana povlašćena međusobna trgovina i ukinute veštački

niske cene.

        1996 - Ubijen je palestinski terorista Jahja Ajaš, zvani

"inženjer", osumnjičen kao organizator talasa samoubilačkih

terorističkih napada u Izraelu u kojima su poginule desetine

jevrejskih civila. Poginuo je pošto je u njegovim rukama u Gazi

eksplodirao minirani mobilni telefon.

        1997 - Rusija je povukla poslednje jedinice Ministarstva

odbrane iz Čečenije, privremeno okončavši vojnu kampanju protiv

islamskih terorista u toj autonomnoj republici.

        2004 - Saopšteno je da je na vanrednim predsedničkim

izborima u Gruziji ubedljivo pobedio lider opozicije Mihail

Sakašvili (36).

        2006 - U napadima dvojice bombaša samoubica u iračkim

gradovima Karbali i Ramadiju, poginulo je 130, a ranjeno više od

200 osoba.

        2007 - Umro je Momofuku Andou, japanski "kralj rezanaca",

izumitelj "instant rezanaca" koji su bili hrana astronautima u

svemiru. Ando, rođen 1910. na Tajvanu, proizvodnju testenina

započeo je na rodnom ostrvu, a nastavio u Osaki. Osnovao je

1948.preduzeće  "Nišin Fud", bila je to fabrika koja je prva

(1958.) proizvela  rezance u vrećici, a zatim i druge slične

proizvode koji su  vremenom osvojili čitav svet.

2019 - Preminuo je Dragoslav Šekularac, proslavljeni 

srpski fudbaler. Rođen 1937. godine u Štipu, u Zvezdi je počeo 

da igra 1955, i tokom 11 godina u tom klubu odigrao je 470 utakmica, 

postigao 119 golova, osvojio sedam titula državnog prvaka i pet 

kupova. Kao trener, osvojio je duplu krunu, a Zvezdin tim koji je 

vodio, u prvoj sezoni posle njegovog odlaska postao je šampion 

Evrope i Sveta. Za državni tim je odigrao 41 utakmicu i dao šest 

golova. Posle Zvezde igrao je za Karlsrue, američki Sent Luis, 

OFK Beograd, Pariz, a kao trener radio je u Gvatemali, SAD i pred 

kraj karijere kratko u Obiliću. "Njujork tajms" Dragoslava Šekularca 

opisao je kao "kralja driblera", a prestižna španska "Marka" tekst 

o njemu naslovila je "Dragoslav Šekularac, beli Pele".

2019 - Vaseljenski patrijarh Vartolomej potpisao je u 

Istanbulu "Tomos", odnosno ukaz, o autokefalnosti pravoslavne crkve 

u Ukrajini.