Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je petak, 12. januar, 2024. 

812 - Izaslanici vizantijskog cara Mihaila I Rangabea su s

franačkim carem Karlom Velikim u Ahenu sklopili mir posle više od

decenije rata. Jedan od uzroka rata bilo je Karlovo krunisanje 800.

u Rimu za rimskog cara, što je titula na koju je isključivo pravo

imao vladar Konstantinopolja. Taj sporazum je imao veoma ozbiljne

posledice za srpske zemlje - one su podeljene linijom koja će

vremenom postati granica istočnog i zapadnog hrišćanstva.

        1628 - Rođen je francuski pisac Šarl Pero autor čuvene

zbirke bajki "Vilinske priče", u kojoj su i deci širom sveta

poznate bajke "Mačak u čizmama", "Crvenkapa", "Plavobradi",

"Uspavana lepotica". Ostala dela: "Vek Luja Velikog","Poređenja

starih i modernih".

        1773 - U Čarlstonu u Južnoj Karolini osnovan je prvi

muzej u SAD.

        1829 - Umro je nemački pisac Fridrih fon Šlegel,

najznačajniji teoretičar nemačkog romantizma i jedan od prvih

evropskih modernista. S bratom Augustom Vilhelmom Šlegelom

uređivao je glavni romantičarski časopis "Ateneum". Pored radova

o antičkoj književnosti, eseja, pesama i pripovedaka, pisao je

aforizme. Dela: roman "Lucinda","Istorija stare i nove

književnosti" (jedan od prvih pregleda svetske literature).

        1852 - Rođen je francuski maršal Žozef Žak Sezer Žofr,

tvorac ratnog plana Francuske u Prvom svetskom ratu i pobednik

odsudne bitke na Marni 1914. Krajem 1916. smenjen je s položaja

glavnokomandujućeg francuskih armija zbog neuspeha u operacijama

1915. i 1916.

        1876 - Rođen je američki književnik Džek London, jedan

od najčitanijih autora prve polovine 20. veka. Njegova dela imaju

istovremeno i avanturističku i socijalnu notu. Radio je kao

raznosač novina, kopač zlata, ratni dopisnik za vreme

Rusko-japanskog rata. Težak život, naporan rad, novčane nedaće,

ali i sklonost alkoholu, proizveli su nervno rastrojstvo i

samoubistvo u 40. godini. Bio je jasno politički opredeljen i

angažovan kao ubeđeni komunist. Napisao je oko 50 pripovedaka i

romana. Dela: "Zov divljine", "Beli očnjak", "Gvozdena peta",

"Martin Idn", "Ljudi sa ponora", "Zlato", "Kralj alkohol", "Džeri

ostrvljanin", "Morski vuk", "Mesečeva dolina", "Priče s južnih

mora".

        1876 - Rođen je italijanski kompozitor nemačkog porekla

Ermano Volf-Ferari, obnovitelj italijanske komične opere, koji je

komponovao uglavnom prema komedijama italijanskog pisca Karla

Goldonija. Komponovao je i instrumentalne kompozicije i kantate.

Dela: opere "Četiri grubijana", "Radoznale žene", "Škola za

očeve", "Suzanina tajna".

        1878 - Rođen je mađarski pisac Ferenc Molnar, tvorac

publicističkog stila u mađarskoj literaturi, koji je romanom

"Junaci Pavlove ulice" stvorio klasično delo omladinske

književnosti. U pozorišnim komadima je iskazao izuzetnu tehniku i

duhovitost. Ostala dela: drame i komedije "Liliom", "Vuk",

"Gardist", "Crveni mlin", "Čudo među brdima", "Labud", "Olimpija",

"Igra u dvorcu".

        1893 - Rođen je nemački ratni zločinac Herman Vilhelm

Gering, rajhsmaršal Trećeg rajha i osnivač zloglasne nacističke

političke policije - Gestapo. Poznat je i kao organizator

nezapamćene pljačke kulturnog blaga širom okupirane Evrope. Kao

ministar vazduhoplovstva odgovoran je za bombardovanje

nezaštićenih gradova i masovno stradanje civila u Drugom svetskom

ratu. Posle smrtne presude koju mu je zbog ratnih zločina izrekao

Međunarodni sud u Nirnbergu, ubio se u oktobru 1946. ispivši

otrov.

        1899 - Rođen je švajcarski biohemičar Paul Herman

Miler, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1948. koji je otkrio

insekticid DDT.

        1932 - Heti Karavaj, demokrata iz Arkanzasa, postala je

prva žena izabrana u Senat SAD.

        1964 - Zbacivanjem sultana u Zanzibaru - mesec dana pošto

je ta ostrvska afrička država u Indijskom okeanu postala nezavisna

- okončan je ustanak i proglašena je republika s predsednikom

Abeidom Karumeom. Zanzibar se četiri meseca docnije ujedinio s

Tanganjikom i obrazovana je Tanzanija.

        1976 - Umrla je engleska književnica Agata Kristi, autor

brojnih detektivskih romana, ali i dramskih dela. Napisala je i

neobično zanimljivu autobiografiju. Dela: "Ubistvo Rodžera

Ajkrofta", "Leš u sarkofagu", "Ubistvo u Orijent ekspresu", "Deset

malih crnaca", "Vašar zločina", "Nikotin", "Tajna zamka Čimniz",

"Tajna sedam brojčanika", "Otvorenih karata", "Ubistvo u

Mesopotamiji".

        1990 - Rumunski predsednik Jon Ilijesku saopštio je da je

Komunistička partija Rumunije stavljena van zakona.

        1991 - Kongres SAD odobrio je predsedniku Džordžu Bušu

da vojnom silom izbaci iračku armiju iz Kuvajta.

        1992 - Vlada Alžira je dan posle ostavke šefa države

Bendžedida Šadlija odložila drugu rundu parlamentarnih izbora,

obrazloživši to "nemogućnošću nastavljanja izbornog procesa".

Na izborima je vodio islamski Front nacionalnog spasa, a islamisti

su ubrzo odgovorili terorističkim napadima.

        1993 - Na mirovnim pregovorima u Ženevi predsednik

Republike Srpske Radovan Karadžić prihvatio je ustavne principe

predviđene Vens-Ovenovim mirovnim planom za BiH.

        1995 - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je za još 100

dana produžio delimičnu suspenziju sankcija Saveznoj Republici

Jugoslaviji.

        1996 - Prve ruske jedinice u sastavu Ifora stigle su u BiH,

u prvoj zajedničkoj vojnoj misiji s trupama SAD i ostalih zapadnih

zemalja posle Drugog svetskog rata.

        1998 - Kanađanka Luiz Frešet naimenovana je za zamenika

generalnog sekretara UN, funkciju koja do tada nije postojala u

svetskoj organizaciji.

        1998 - Nemačka je pristala da ustanovi fond od 200 miliona

maraka radi obeštećenja oko 18.000 Jevreja iz istočnoevropskih

zemalja, žrtava nacističke Nemačke tokom Drugog svetskog rata.

        2000 - Turska vlada saglasila se da odloži izvršenje smrtne

kazne, vešanjem, nad liderom kurdskih pobunjenika Abdulahom Odžalanom.

        2000 - Velika Britanija je homoseksualcima dozvolila

službu u oružanim snagama.

        2002 - Preminuo je Sajrus vens, američki političar, državni

sekretar. Godine 1991. nalazio se na mestu specijalnog izaslanika 

generalnog sekretara UN Havijera Peresa de Kueljara u bivšoj Jugoslaviji.

        2005 - Evropski parlament ratifikovao je Ustav Evropske

unije.

        2006 - U stampedu među vernicima, poslednjeg dana

hodočašća u Mini, istočno od svetog grada Meke, poginulo je 363

osoba a više od 200 je povređeno.

        2006 - Turčin Mehmed Ali Agdža, koji je 1981. pokušao da

ubije papu Jovana Pavla II, pušten je na slobodu posle odležanih

gotovo 25 godina robije u italijanskim i turskim zatvorima zbog

atentata na papu kao i ubistva jednog turskog novinara.

        2009 - Umro je Klod Beri, francuski režiser,

glumac, producent i scenarista, dobitnik Oskara. Među njegovim

najpoznatijim filmovima su adaptacije tragičnih priča iz

provansalskog života francuskog pisca Marsela Panjola - "Žan

de Floret" i "Manon". 

        2009 - Preminuo je Dragan Savić, srpski ilustrator,

karikaturista i strip autor, poslednji iz plejade velikih

strip autora međuratnog Beograda. Nakon Drugog svetskog rata

završio je Akademiju za primenjenu umetnost. Najveći deo radnog

veka proveo je kao karikaturista i novinar u dnevnom listu "Borba".

Njegove karikature objavljivane su i u "Njujork tajmsu", "Krokodilu",

"Uniti", "Ođiju", "Čikago san tajmsu", "Asahi šimbunu". Bio je

dopisni član Akademije "San Marko" u Veneciji. Prvi je dobitnik

nagrade za karikaturu "Pjer", a dobio je i niz međunarodnih

priznanja poput Srebrne medalje s palmom na Svetskom festivalu

karikature u Bordigeri, prve nagrade na Svetskom konkursu

"Karikatura u borbi za mir" u Njujorku, Zlatne medalje na Bijenalu

humora u Tolentinu.

2010 - Na Haitiju se dogodio strahovit zemljotres

sa epicentrom oko 25 kilometara zapadno od glavnog grada 

Port-o-Prensa. Po broju žrtava bio je to drugi najsmrtonosniji

zemljotres u istoriji uopšte. Tamošnje vlasti procenile su 

konačan broj žrtava na čak 316.000.

2019 - Umro je Slavoljub Đukić, novinar, publicista. 

Novinarsku karijeru zapoceo je 1949. u "Sportu", a potom je bio 

novinar "Večernjih novosti", "Borbe", "Politike" i glavni urednik 

neđeljnika "NIN". Posebno je upamćen kao plodan publicista. 

Dela: "Slom srpskih liberala", "Kako se dogodio vođa", "Između 

slave i anateme: politička biografija Slobodana Miloševića", 

"On, ona i mi", "Lovljenje vetra: politička ispovest Dobrice 

Ćosića". Za "Politicko groblje" dobio je nagradu Desimir Tošić 

za najbolju knjigu iz oblasti publicistike. Jedan je od autora 

dokumentarne serije "Tito - crveno i crno".