Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je petak, 8. decembar, 2023. 

  65. p.n.e. - Rođen je rimski literata Horacije, najveći

rimski lirski pesnik, koji se više od ijednog grčkog ili rimskog

pesnika odlikovao raznovrsnošću svog pesničkog izraza. Tokom

boravka u Atini podrobno je upoznao grčku kulturu, filozofiju i

umetnost. Njegov trezveni izraz, hladne ironične opservacije,

strogi moralni zahtevi, usklađeni sa estetskom savršenošću

pesme, izvršili su ogroman uticaj na rimsko, ranohrišćansko i

evropsko pesništvo. Dela: "Epode", "Satire", "Pesme" ili "Ode",

"Pisma".

        1542 - Rođena je škotska kraljica Meri Stjuart, koja je

nepopularnom rimokatoličkom politikom izazvala narod i plemstvo

protestanske Škotske na pobunu, pa je 1568. morala da pobegne u

Englesku. Posle dugog zatočeništva, engleska kraljica Elizabeta I

naredila je da je predaju sudu i Meri je 1587. pogubljena.

        1638 - Umro je Ivan (Dživo) Gundulić, pisac iz

Dubrovnika, čija je poezija prožeta opevanjem slobode, kao i

pozivanjem Srba i drugih Slovena na borbu protiv Turaka. U

najznačajnijem delu, epu "Osman", opevao je Hoćimsku bitku i

Osmanovu smrt 1621. videći u tome predznak propasti Turske

i oslobođenja porobljenijh. U mladosti je pisao drame, pastorale 

i lirske pesme, koje su najvećim delom izgubljene. Smatra se 

najvećim baroknim pesnikom među Slovenima uopšte. Ostala 

dela: pastorala "Dubravka", spev "Suze sina razmetnoga",

"Arijadna".

        1822 - Rođen je srpski pisac Jakov Ignjatović. Bio je

izraziti realista. Posle završenog pravnog fakulteta radio je u

rodnoj Sent Andreji kao advokat, a u toku revolucije 1848. bio je

poslanik Majske skupštine u Sremskim Karlovcima i član Glavnog

odbora Vojvodine. Napisao je devet romana, 17 pripovedaka, knjigu

memoara i veliki broj publicističkih i političkih članaka. U

romanima je opisivao život vojvođanskih Srba (i uopšte ugarskih

Srba). Dela: romani "Trpen-spasen", "Milan Narandžić", "Čudan

svet", "Vasa Rešpekt", "Večiti mladoženja", "Stari i novi

majstori", "Patnica".

        1832 - Rođen je norveški pisac Bjernstjerne Martinius

Bjernson, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1903. vodeća

ličnost norveškog kulturnog života u 19. veku. Književnu slavu

stekao je pripovetkama o seljacima "Sineve Sulbaken", "Arne",

"Srećan dečak", "Otac", kojima je otvorio novu epohu norveške

proze, ugledajući se stilom i tehnikom na sage i narodno

pripovedanje. Među njegovim istorijskim dramama najznačajnija je

trilogija "Sigurd Slembe" - sa izrazito nacionalnom orjentacijom.

Ostala dela: drame "Stečaj", "Urednik", "Kralj", "Novi sistem",

"Iznad moći", "Rukavica", "Pesme i pesme za pevanje", "Arnljot

Geline".

        1861 - Rođen je francuski filmski režiser Žorž Melijes,

pionir svetskog filma. Domišljat i tehnički obrazovan, preneo je

na film pozorišnu podelu na činove, scenografiju, kostimografiju,

način glume i maskiranje. Pronašao je sistem korišćenja filmskih

trikova što mu je omogućilo da u studiju (ateljeu) snima filmove

fantastike. Snimio je oko 500 filmova, uključujući "Put na Mesec",

preteču svemirskih filmskih avantura. Umro je 1938. u krajnjoj

bedi, u vreme komercijalnog procvata filma. Ostali filmovi: "San

astronoma", "Put u nemoguće", "Guliverova putovanja","Halucinacije

barona Minhauzena", "Osvajanje Severnog pola".

        1863 - Britanski bokser Tom King postao je prvi svetski

šampion u teškoj kategoriji, pobedom nad Amerikancem Džonom

Hinanom.

        1865 - Rođen je finski kompozitor Jan Sibelijus, čiji je

originalni stil inspirisan finskim muzičkim folklorom i narodnim

epom "Kalevala". Dela: simfonijska pesma za orkestar "Finlandija",

orkestarske legende "Labud iz Tuonela", "Povratak Lemikainena",

uvertira "Karelija", violinski kocert.

        1903 - Umro je engleski filozof i sociolog Herbert Spenser,

koji je nastojao da sistematizuje sfere humanističkih nauka na

osnovu pojmova razvitka, prilagođavanja i progresa i smatrao je 

da je osnovni zadatak filozofije da otkriva zakonitosti u oblasti 

socijalnih odnosa. Pre Čarlsa Darvina počeo je da razvija

evolucionistička shvatanja, i iz njih je izvodio i neke društvene

teorije. Poznat je po organskoj teoriji društva i biologizovanju

društvenih pojava. Začetnik je teorije organicizma. Dela: "Sistem 

sintetičke filozofije", "Uvod u studije sociologije", "Faktori 

organske evolucije", "Klasifikacija nauka", "Autobiografija".

        1925 - Rođen je američki pevač, igrač i glumac

afričkog porekla Semi Dejvis, jedan od najvećih zabavljača 20.

veka.

        1926 - Rođen je srpski glumac i reditelj Stevo Žigon,

umetnička pojava izuzetne snage i ugleda. Tokom umetničke karijere

ostvario je 59 pozorišnih uloga i 57 pozorišnih režija. U tv

dramama je igrao 30 glavnih uloga, u serijama 13, a u filmovima 17.

Napisao je sedam dramatizacija i adaptacija i tri knjige o

pozorištu. Posebno su zapažene njegove dramatizacije Šekspira i

Dostojevskog, ali i Strindberga i Čehova. Dobitnik je niza

najprestižnijih domaćih, ali i ruskih priznanja. Njegovo delo

"Monolog o pozorištu"  prevedeno je na ruski jezik i objavio ga je

Nacionalni teatar Rusije.

        1941 - SAD i Velika Britanija su dan posle napada na Perl

Harbur u Drugom svetskom ratu objavile rat Japanu.

        1949 - Generalisimus Čang Kaj Šek, lider kineskih

nacionalista (antikomunista) koji je sa pristalicama posle poraza od

od strane komunista pobegao iz Kine, uspostavio je vladu na kineskom

ostrvu Formoza (Tajvan).

        1955 - Rođen je srpski glumac Milenko Zablaćanski.

Karijeru je započeo u pozorištu "Boško Buha", da bi prešao 

u Pozorište na Terazijama, gde je ostvario zapažene uloge u

predstavama "Trajkovići", "Heroji", "Kabare", "Svetlosti

pozornice",  "Lutka sa naslovne strane", "Svadba u kupatilu".

Diplomirao je na  beogradskom FDU, u klasi profesorke Ognjenke

Milićević. Širu  popularnost stekao je serijama Siniše Pavića

"Srećni ljudi", "Porodično blago","Stižu dolari" i "Bela

lađa". U Šotrinom  filmu "Gde cveta limun žut" tumačio je lik

Džona Rida. Dobitnik je niza nagrada: za ulogu Žana u predstavi

"Gospođica Julija", nagrade Zlatni vitez u Moskvi, na jagodinskom

festivalu Dani komedije, kao i na kragujevačkom Joakimfestu.

Dobitnik je i Godišnje nagrade Pozorišta na Terazijama.

        1966 - Prilikom havarije grčkog feribota "Heraklion", koji

je potonuo tokom nevremena kod ostrva Melos, poginule su 234 osobe, 

putnici i članovi posade.

        1966 - Sporazum o zabrani nuklearnog oružja u kosmosu

potpisalo je 28 zemalja, uključujući Sovjetski Savez i SAD.

        1974 - Grci su referendumom odlučili da Grčka postane

republika, čime je ukinuta monarhija uspostavljena 1832.

        1978 - Umrla je izraelska državnica Golda Mabovič

Mejrson, poznata kao Golda Meir, prva žena predsednik vlade Izraela

od 1969. do 1974. Iz rodnog Kijeva otišla je 1906. u SAD, a u

Palestinu je prešla 1921. i živela je u jednom kibucu. Bila je

rukovodilac u Savezu sindikata (Histadrut) i Svetskoj jevrejskoj

agenciji, a 1948. postala je prvi ambasador Izraela u Sovjetskom

Savezu. Potom je bila ministar rada i šef diplomatije, od 1956. do

1966. generalni sekretar partije MAPAJ, a od 1972. zamenik

predsednika Socijalističke internacionale. Ostavila je neobično

zanimljive memoare.

        1980 - Bivšeg člana "Bitlsa" Džona Lenona u Njujorku je

ubio Mark Dejvid Čepmen.

        1991 - Rusija, Belorusija i Ukrajina formirale su Zajednicu

Nezavisnih Država.

        1995 - U Londonu je počela dvodnevna konferencija na kojoj

je, umesto ženevske Mirovne konferencije za bivšu Jugoslaviju,

osnovan Savet za ostvarenje mira, sa 40 zemalja, uključujući SRJ.

Za visokog predstavnika međunarodne zajednice u bivšoj Jugoslaviji

izabran je švedski diplomata Karl Bilt.

        2000 - Porota u Tenesiju zaključila je da ubistvo

američkog borca za ljudska prava afričkog porekla Martina Lutera

Kinga, 32 godine ranije, nije akt atentatora pojedinca, kako glasi

zvanična verzija, već rezultat zavere.

        2001 - U znak odmazde za minobacačke napade Palestinaca na

jevrejska naselja u pojasu Gaze, izraelski borbeni avioni gađali su

zgradu palestinske obaveštajne službe i predsedničke garde Jasera

Arafata u Rafi na jugu pojasa Gaze.

        2005 - U eksploziji koju je izazvao bombaš-samoubica u

autobusu koji je iz Bagdada vozio za šiitski grad Nasiriju,

poginule su 32 osobe, a ranjene 44.

2016 - Preminuo je Džon Glen, prvi Amerikanac koji je kao 

astronaut obišao orbitu oko Zemlje. Glen je kao mladi vojni pilot 

srušio rekord u transkontinentalnoj brzini leta, da bi docnije, 

1962. godine, kao astronaut obišao orbitu oko Zemlje.

2021 - Vlada Srbije je donela odluku da iz skupštinske 

procedure povuče predlog Zakona o eksproprijaciji, na koji su brojni 

građani reagovali protestima.