Usred okršaja Alkaraza i Medvedeva orilo se „Nole, Nole“

 Novaku Đokoviću je pao veliki kamen sa srca ("majmun sa grbače", engleski izraz koji je sam upotrebio posle pobede nad Holgerom Runeom) kada je uspeo da se plasira u polufinale. Ipak, onda se pojavio na treningu sa ogromnim osmehom - deluje da iskreno veruje da je sudbina htela da se to desi i da osvoji ovaj turnir.

Nekada je za veru potrebno jako, jako malo, a ovog puta deluje da je Đoković tu klicu koja mu je potrebna da iznikne čitavo drvo na Završnom mastersu u Torinu pronašao u činjenici da je Janik Siner savladao Holgera Runea i obezbedio i sebi i Novaku polufinale.

I onda dolazimo do druge strane medalje, upravo su njih dvojica igrači u najboljoj formi u ovom trenutku, pa su blagi favoriti protiv Karlosa Alkaraza i Danila Medvedeva. I zamislite scenu da se Novak i Janik opet sretnu u finalu i da tada slavi Srbin…

Kakva bi to ironija mogla da bude jer je Siner porazom mogao da izbaci Novaka sa turnira (ipak, pravi sportisti će retko kada koristiti te trikove), a sada ukoliko u finalu izgubi od Đokovića…

Ipak, prvo da se osvrnemo na to polufinale koje će igrati dvojica najboljih na svetu. Đoković i Alkaraz (međusobni skor) imaju jednu potpuno drugačiju vezu, koja je istovremeno suparnička, idolopoklonička i čak prijateljska.

To je rivalstvo kakvo Đoković nikada nije imao ni sa jednim drugim igračem jer je uvek barem jedan element falio. Alkarazu je Đoković neprestano na pameti iz dana u dan, iz sata u sat. Do te mere da je možda i u toku meča sa Medvedevim pomislio da je preterao i da odjednom u glavi čuje „Nole, Nole“.

Jedini problem? To je čula čitava dvorana, zaustavio je sopstveni servis zbog tih povika. Navijače nije bilo moguće ućutkati jer su nesvesni toga da se meč igra samo 50 metara odatle napravili buku. Nisu imali svest o tome da je na kratko prekinut susret Alkaraza i Medvedev zbog tih povika „Nole, Nole“.

Šta se tu zapravo desilo? Đoković je završio trening, a onda su navijači želeli da ga pozdrave, ali da istovremeno dobiju i autograme. Privukli su mu pažnju skandiranjem i nastavili još malo…

Novak je tokom treninga nekoliko puta prekidao i gledao meč na ogromnom ekranu. Alkaraz i Medvedev su privlačili ogromnu pažnju, ali je i dalje bilo hiljadu navijača koji su radije gledali trening Đokovića nego taj meč.

Bilo je i mnogo bogatih gostiju koji su odlučili da sa sprata uz stejk ili kaficu gledaju kako se 36-godišnji Srbin dobro preznojava sa timom. Gledali su i kako Novak viče na Gorana Ivaniševića „Pričaj mi, govori“ ili kako traži od Marka Panikija, kondicionog trenera dodatna pojašnjavanja.

Videli su i kako je Novak u potrazi za onom najboljom mogućom formom, ali su videli i da i dalje ima užasne probleme sa prehladom. Već dve nedelje ne uspeva da se reši te konstantne muke, pa je i ovog puta fizioterapeut Miljan Amanović morao da mu donosi maramice usred treninga.

Đoković, ipak, odaje utisak sudbinski predodređenog čoveka da podigne ovaj trofej jer je njegova sudbina za trenutak bila u rukama drugih ljudi. On to ne voli, pa sada kada je vratio u sopstveno naručje može da radi šta god želi. To je u njegovom slučaju najčešće bila dominacija.

Italijani su oduševljeni Novakom, u njemu vide čoveka koji je stvarno čudo, a mnogo njih je čekalo u redu samo da ga vidi…

Kakvi će tek redovi biti danas od 15.00 kada krene spektakl.