Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je subota, 4. novembar, 2023.

1307 - Švajcarski kantoni proglasili su da ne priznaju

vlast Habzburga - što je bio začetak kasnije švajcarske države.

        1612 - Jedinice sastavljene od dobrovoljaca iz Nižnjeg

Novgoroda, predvođene Kuzmom Minjinom i knezom Dmitrijem

Požarskim, zaputile su se ka Moskvi, s ciljem da iz nje proteraju

Poljake. Na čelu narodne vojske nošena je tada ikona Kazanska

Bogorodica i njenim čudotvornim moćima pripisano je zauzimanje

Moskve. Pohod je uspesno okončan i poljski okupatori proterani su

iz Rusije. Taj datum obeležava se u savremenoj Rusiji kao

nacionalni praznik - Dan narodnog jedinstva.

        1650 - Rođen je engleski kralj Vilijam III, koji je tokom

vladavine od 1689. do 1702. pomagao jačanje građanskih i poslovnih

krugova i uopšte kapitalističku privredu. Pod njegovom vlašću

Engleska je ponovo zauzela Irsku.

        1847 - Umro je nemački kompozitor i dirigent Feliks

Mendelson, osnivač konzervatorijuma u Lajpcigu, istaknuti

predstavnik romantizma. Kao pijanista debitovao je u devetoj godini,

u 15. je napisao prvu simfoniju, a u 16. majstorsko delo, scensku

muziku za "San letnje noći". Sa uspehom se ogledao u svim muzičkim

oblastima sem u operi. Dela: simfonije "Škotska", "Italijanska",

uvertira "Hebridi" ili "Fingalova pećina", klavirska kompozicija

"Pesme bez reči", oratorijumi "Paulus", "Elijas", "Koncert za

violinu i orkestar u e-molu", solo pesme, kamerna muzika.

        1890 - U Londonu je otvorena prva linija podzemne

električne železnice u svetu - metro. Prvi metro na evropskom

kontinentu bio je budimpeštanski otvoren 1896.

        1916 - Rođen je Volter Kronkajt američki novinar.

Kronkajt, dugogodišnji urednik Si-Bi-Es-a, jedan od najcenjenijih 

radio/Tv novinara na svetu, svojevremeno je proglašen "čovekom 

kojem se najviše veruje u Americi".

        1918 - U Prvom svetskom ratu je poginuo engleski pisac

Vilfred Oven, čija je poezija najsnažnija osuda ratnih zverstava.

Znatno je uticao na moderne engleske pesnike, posebno na Vistena

Hjua Odna i Stivena Spendera.

        1918 - Sile Antante saglasile su se u Prvom svetskom ratu

sa uslovima kapitulacije Nemačke, zasnovanim na "14 tačaka"

predsednika SAD Vudroa Vilsona.

        1921 - Japanski predsednik vlade Takaši Hara ubijen je u

atentatu.

        1922 - U dolini kraljeva kod Luksora u Egiptu engleski

arheolog Hauard Karter otkrio je grob faraona Tutankamona.

        1931 - Društvo naroda optužilo je Japan zbog agresije na

Mandžuriju (Mandžukuo), a napuštanje te organizacije u martu

1933. usledilo je kao odgovor Japana na osudu svetske javnosti.

1932 - Rođen je Žarko Petrović, kompozitor, pisac, 

pesnik. Godine 1955, kada je imao 23 godine komponovao je hit koji ga 

je proslavio "Sve moje jeseni su tužne". Bio je to evergrin standard, 

prepevan na čak 30 jezika. Sarađivao je s nizom muzičara i pevača 

bivše Jugoslavije, komponovao muziku za pozorišne komade, dokumentarne 

filmove, balet, za decu. Autor je preko 600 aranžmana. Široku 

popularnost uživale su i njegove kompozicije: "Dve crvene ruže", 

"Serenada Beogradu". Pored drugog, predano je sakupljao pesme i druge 

materijale na temu Solunskog fronta i uopšte učešća Srbije u 

Prvom svetskom ratu.

        1939 - Na zahtev predsednika Frenklina Ruzvelta, Kongres

SAD je doneo zakon o prodaji ratnog materijala na osnovu principa

"plati pa nosi", što je bio prvi korak SAD na putu ulaska u Drugi

svetski rat. U martu 1941. taj zakon je zamenjen novim - o zajmu i

najmu - s još većim povlasticama zemljama koje su se borile

protiv nacizma.

        1942 - Britanska Osma armija generala Bernarda Montgomerija

potukla je u Drugom svetskom ratu u egipatskoj pustinji kod gradića

El Alamejn nemačko-italijanske snage (Afrički korpus generala

Ervina Romela), gotovo ga uništivši posle 12 dana ogorčenih

borbi. Četiri dana potom usledilo je iskrcavanje saveznika u

severnoj Africi posle kojeg su u maju 1943. potpuno slomljene snage

sila Osovine u Africi.

        1950 - Doneta je Evropska konvencija o ljudskim pravima.

        1952 - Republikanac Dvajt Ajzenhauer, bivši general,

pobedio je na izborima za predsednika SAD. Na tom mestu nalazio

se tokom dva četvorogodišnja mandata. Znatno je uticao na

zahuktavanje trke u naoružanju u periodu "hladnog rata".

        1956 - Umro je srpski arheolog Miloje Vasić, jedan od

osnivača arheologije u Srbiji, profesor Beogradskog univerziteta,

član Srpske kraljevske akademije. Njegovo životno delo je

otkopavanje preistorijskog naselja Vinča. Na osnovu toga postavio

je tezu da podunavska kultura potiče iz Sredozemlja (egejska

kultura) i prednje Azije, a ne iz nordijskih zemalja. Objavio je

više od sto naučnih radova. Dela: "Preistorijska Vinča I-IV",

"Arhitektura i skulptura u Dalmaciji", "Žiča i Lazarica", "Jonska

kolonija Vinča".

        1956 - Sovjetska armija ugušila je pobunu u Mađarskoj, 

a umesto Imre Nađa, koji je sklonište potražio u ambasadi

Jugoslavije, predsednik vlade je postao Janoš Kadar.

        1966 - Najgore poplave u istoriji Italije pogodile su

trećinu njene teritorije, štete su bile ogromne. U Firenci je tada

znatno oštećeno kulturno blago tog drevnog grada.

        1976 - Velika Britanija je predložila nezavisnost Južne

Rodezije (sadašnji Zimbabve) pod vladavinom crnačke većine od 1.

marta 1978. Do 1965. ta zemlja je bila britanska kolonija, od tada

na njenom čelu se nalazila bela manjina. Bio je to sistem ustrojen

po uzoru na Južnoafričku republiku. Od aprila 1980. zemlja je

međunarodno priznata pod imenom Zimbabve i pod vlašću crnog

lidera Roberta Mugabea.

        1979 - Islamski studenti u Teheranu zauzeli su ambasadu

SAD, čija su 52 službenika potom 444 dana držali kao taoce,

tražeći izručenje zbačenog šaha Reze Pahlavija, koji se u to

vreme nalazio u bolnici u Kairu neizlečivo bolestan.

        1980 - Za predsednika SAD izabran je republikanac Ronald

Regan, koji je na položaju ostao dva mandata, pošto je dobio i

izbore 1984.

        1983 - U Libanu je poginulo više od 40 izraelskih vojnika,

u detonaciji kamiona punog eksploziva koju je izazvao islamski

terorista-samoubica.

        1984 - Prvi slobodni izbori u Nikaragvi završeni su

pobedom Sandinističkog fronta koji je osvojio 68 odsto glasova.

        1995 - Ubijen je izraelski predsednik Jicak Rabin, u

trenutku dok je napuštao mirovni miting u Tel Avivu. Bio je šef

vlade od 1974. do 1977. i od juna 1992. dok ga revolverskim hicima

nije usmrtio jevrejski student Jigal Amir. Od 1940. se kao član

ilegalnog jevrejskog pokreta Palmah borio protiv britanske kolonijalne

uprave u Palestini i francuskih (višijevskih) trupa 1941. u Siriji.

U ratu 1948. komandovao je brigadom. General i načelnik generalštaba

postao je 1964. i imao je istaknutu ulogu u nanošenju teškog poraza

Arapima u ratu 1967. ali je posle ponovnog preuzimanja vlasti 1992.

postao arhitekta mirovnog procesa na Bliskom istoku i izmirenja s

Arapima. To je izazvalo gnev izraelskih nacionalista, posebno politika

prepuštanja Palestincima teritorija zauzetih u ratu 1967. (Zapadna 

obala, pojas Gaze).

        2008 - Umro je Majkl Krajton, američki književnik, autor 

bestselera "Park iz doba Jure" i "Sfera". Po profesiji bio je lekar. 

Njegove knjige prodate su u tiražima većim od 150 miliona

primeraka širom sveta. Proslavio se romanom "Andromedin soj" (1969),

a pored "Parka iz doba Jure" i njegovog nastavka "izgubljeni svet",

koji su postali holivudski hitovi, među njegovim najpoznatijim delima

su romani "Kongo", "Plen" i "Gospodar Gena". Bio je jedan od

scenarista filmova "Park iz doba jure" i "Tvister", a za rad na TV

seriji "Urgentni centar" osvojio je 1996. Emi nagradu.

2018 - U Novoj Kaledoniji, Melanezija, održan je referendum 

o daljem statusu tog pacifičkog arhipelaga, na kojem je većina 

građana odlučila da ostane u sastavu Francuske. Nova Kaledonija 

je od od 1853. do 1946. godine, bila francuska kolonija, da bi potom 

postala Prekomorska teritorija Francuske sa specijalnim statusom.