Da li mu je za verovati: Lalatović "iskreno" o Partizanu

 Vodio je Lalatović veliki broj klubova u Srbiji (Zvezda, Čukarički, Vojvodina, Niš...), Spartak mu je deveti kada su u pitanju oni koji su igrali Superligu,. Stiče se utisak da bi mogao da "obrne krug" i trenira sve. Osim jednog.

- Pa dobro, to da, naravno. Partizan. Slušajte, ljudi. Znate kako, mnogi misle da ja nešto mrzim Partizan. Ja prvo nisam naučio da mrzim. Mrzeti nekog, to jako ružna stvar. Ja mogu da ne navijam za Partizan. I ne mogu navijati, naravno, kada se ponikao u Crvenoj zvezdi. Ali ja Partizanu uvek želim sve najbolje. Tih 13 pobeda u nizu? Nema veze, to je dobro zbog srpskog fudbala, da se oni mešaju malo. Da bi bilo interesantnije prvenstvo. Jer Crvena zvezda je rešavala prvenstvo 15 kola pre kraja. To onda ništa nije bilo interesantno. Ovako će ova sezona biti interesantnija. Što se tiče Partizana, to je tako. Nema tih para. Šta da radim. Taj klub nikada ne mogu da treniram. Ne zato što ga mrzim, jer ne mrzim nikog, već zato što sam ponikao gde sam ponikao. A Partizanu uvek želim sve najbolje.

Bez ozbzira na to šta misli o Partizanu, Lalatović najvreliju dobrodošlicu dobije upravo u Humskoj. Vrlo brzo to preraste u vređanje koje pređe granicu razuma. Ne samo kada su u pitanju navijači crno-belih, već i na ostalim stadionima. Pa čak i na konferenijama, ako se setite onog skandala u Kruševcu.

- Prvo je na početku bilo čudno. Sad mi je to nekako normalno, ali onda kad se takve stvari dešavaju, naravno mi je krivo. Mislim da to nisam zaslužio. Mene kad vređaju, meni to nije toliko strašno. Ja sam to navikao, ajde, platili su kartu. Meni ne boli to što neko meni priča. Meni vređaju ćerku, nazivaju svakakvim pogrdnim rečima moju bivšu suprugu, majku moje dece. To mi je stvarno krivo. Ja smatram da to nisam zaslužio ni od koga, jer ja nikog ne vređam, nikog ne mrzim. Ja ne znam da mrzim. Ružno je mrzeti. Ja mogu da te ne simpatišem, ali da dođem, platim kartu... To je tako neko ponižavanje, opet smo mi svi isti narod. Ali dobro, jednostavno nosim se s tim. Ne znam zašto je to tako, ali očigledno da vredite. Jer ja sam svestan da je moj temperament takav kakav jeste. Ali ja tako isto vodim utakmice. U bilo kom klubu ja dajem sebe 100 odsto. Ja želim da pobedim. Jednostavno, ja vodim tu utakmicu, učestvujem u utakmici, prenosim energiju na igrače, podsećam igrača da treba da radi na utakmici. Jer, nažalost, ovo vreme je sada, da on jednostavno zaboravi šta mu kažeš kada dođe na teren. I onda, prosto sam takav i svestan sam da to neke ljude iritira.

- Ali ja mislim da to više, ne znam sad to, da kažu: "Hajmo da dođemo, da vređamo Nenada Lalatovića ili kako oni kažu Lalata." Kad igram protiv Partizana onda kažu tri dana do Lalata, dva dana do Lalata, jedan dan. Svi na stadion, pritom još besplatan ulaz. I onda rokajte. I uvek sam ja kriv i crna sam ovca.  Znate kako,šta god ja da napravim, oni samo gledaju mene. Ljudi, ostavite me više na miru. Pričajte po mojim rezultatima. Pustite to da li sam uradio ovo ili rekao ono. I onda ja kad sebe branim... -rekao je Lalatović i nadovezao se:

- Zamislite, ja sam doživeo to na konferenciji, i posle budem kažnjen. Uđe čovek i kaže: "J***m ti ćerku! Pitam ko je ovaj čovek, oni kažu da je to lice kluba. A da je to bilo kome drugom rekao? To bi bila senzacija, to je bio haos. Ali pošto je meni rečeno, ja sam odreagovao na njega, ja sam kažnjen. Zašto bih ja tu bio kažnjen? To nema nigde na svetu da neko uđe, ceo istetoviran i da tako nešto kaže. I onda kad na kraju ustaneš, on pobegne.Pa ako si tako hrabra, ostani. Potućićemo se,nema veze izudaraj me. Ali ja ću dostojanstvo da dobijem batine od tebe, ali moju ćerku nećeš vređati meni u oči.Možeš da se zoveš kako god hoćeš. I onda na kraju ja sam kriv, ja sam opet ovakav, ja sam onakav. Mislim, ne znam zašto je to tako, stvarno, ja prvo mogu da kažem za sebe, nikad niko nisam prvi uvredio. Nema kome nisam pomogao.

- Mene prvo niko ne poznaje.  Dođu i vređaju me, ja ga pitam: "Dobro, jel' ti mene poznaješ? Kaže ne! Pa jesi li popio piće sa mnom nekad? Opet kaže ne! Jesi li me video nekad uživo? On opet ne! Pa što imaš takvo mišljenje o meni?! Pa ti me dečko ne poznaješ. Ti trebaš da napraviš jedno mišljenje o meni, da se upoznamo, da popijemo piće, da prošetamo, da idemo u bioskop. Onda ćeš videti kakav sam ja čovek. Par puta mi se desilo da mi dođe neko kog ne poznajem i kaže da li može da mi se izvine. Ja kažem, zašto? Ne znam, ništa mi nisi uradio. Pa kažem, mislim, krivo mi je, pričao sam jako lošo o tebi, mislio sam se skroz drugačije. Sad kad sam te upoznao, promenio sam mišljenje. Kažem mu, ne zanima me šta si pričao, ali ti hvala. Mislim, dosta ljudi stekne neku pogrešnu sliku, a onda kad me upoznaju, onda skroz da je promene mišljenje.

- Ja stvarno moram da kažem i to. Nikada nisam imao problem, nijedan, na primer, privatno. Šta više, ti navijači Partizana koji dođu na tu utakmicu, oni me najviše i vređaju, ali uvek u gradu su prema meni prekorektni. Kako me vide, jave se, hoće da se slikaju. Kažu: "Je**ga, da si Partizanovac, mi bi te obožavali. Ovako, kad dođe ta utakmica mi možda jesmo takvi, ali ovako, privatno nismo." I to mi je drago, da  stvarno nikada nisam imao problem ni sa jednim navijačem. Prvo, ja nisam jedna konfliktna ličnost. Kada izađem u grad, ja gledam svoj sto, svoje društvo. Mene ne zanima niko drugi. Nikada nikog ne ogovaram. Ne zanima me ko šta radi. Bukvalno gledam sebe, svoju porodicu. Trudim se i radim za sebe i svoju porodicu. I prosto, kada mogu da pomognem, ja ću da pomognem. Ne odmažem i ne ogovaram nikoga. Ne zanima me to. To su loši ljudi. Šta mene briga šta ti radiš? Šta mene briga da ja, one komentare, one budale... Zamisli tog čoveka koji daje komentar i sad vređa Nenada Lalatovića? Čoveče, idi, gledaj, prehrani svoju porodicu, pusti Lalatovića, ne bavi se glupostima.

"U Ukrajini sam povraćao, gledaš ljude bez ruku i nogu, utakmica traje po pet sati, svaki dan me pitaju da li sam njihov"

Problemi koje je imao u Ukrajini su potpuno drugačije prirode nego ovi sa kojima se susretao u Srbiji. Mnogi su ostali u čudu kada je Lalatović preuzeo Zorju u jeku rata, ali...