Sećanje na neponovljivu Milenu Dravić

 Maestralna pred kamerama, briljantna na sceni, posebna i svoja u životu, jedna od najvećih glumica sa ovih prostora - Milena Dravić preminula je na današnji dan pre pet godina. U znak sećanja Jugoslovenska kinoteka je priredila svojevrsni maraton sa pet njenih filmova, koji će biti prikazani danas u Muzeju kinoteke u Kosovskoj ulici.

Od podneva do večeri nizaće se filmovi u kojima je igrala diva srpskog i jugoslovenskog glumišta. Program otvara „Prekobrojna“ (1962) Branka Bauera, koja joj je donela prvu „Zlatnu arenu“ na festivalu u Puli. Tu su i „Poseban tretman“ (1980) Gorana Paskaljevića, za koji je nagrađena na festivalu u Kanu, kao i kontroverzni „WR – Misterije organizma“ (1971) Dušana Makavejeva. Ulaz na projekcije je besplatan.

Milena Dravić je pod‌jednako plenila u dramskim i komičnim rolama, pa su na repertoaru i dve komedije – „Nije lako s muškarcima“ (1985) Mihaila Vukobratovića i „Špijun na štiklama“ (1988) Milana Jelića.

Ovim se obeležava pet godina od njene smrti, ali je Milena Dravić i inače vrlo prisutna u različitim programima Kinoteke, što je i očekivano imajući u vidu da je u dugoj i plodnoj karijeri na filmu i televiziji ostvarila čak 162 uloge. Pored toga, Legat Milene Dravić je deo stalne postavke Jugoslovenske kinoteke „Naš muzej filma“ u Uzun Mirkovoj ulici, gde su izložene njene „Zlatne arene“ i druge nagrade, kao i lični predmeti. Među eksponatima je i svilena haljina, koju je nosila na festivalu u Kanu.

Milena Dravić je bila jugoslovenska i srpska pozorišna, filmska i televizijska glumica, koja je u skoro 60 godina dugoj karijeri ostvarila stotine značajnih uloga. Rođena je 5. oktobra 1940. u Beogradu, na Dorćolu, prekoputa Crkve Aleksandra Nevskog.

Na film je dospela slučajno, tako što je na naslovnoj strani ilustrovane revije još kao srednjoškolku zapazio češki reditelj František Čap. On joj je pružio priliku da se ostvari u svojoj prvoj ulozi Marije u filmu „Vrata ostaju otvorena“, a film je sniman po scenariju Vladimira Paskaljevića. Kamera i publika bile su zauvek zaljubljene.

Milena potom snima „Diližansu snova“, „Zajednički stan“, „Bolje je umeti“, „Uzavreli grad“ i „Leto je krivo za sve“. Upisuje Fakultet dramskih umetnosti i počinje rad na filmu „Prekobrojna“. Često je igrala samohrane majke, seljanke, žene iz radničke klase, a velikim delom na uspehu u karijeri duguje i romantičnim komedijama u kojima je, nekako sudbinski, glumila uz Ljubišu Samardžića.

Izuzev filma i televizije, igrala je i u pozorištu, gde je ostvarila oko sedamdeset uloga. Od 1971. godine igra u Ateljeu 212 sa predstavom „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“. Značajne uloge ostvaruje i u predstavama Dušana Kovačevića u Zvezdara teatru. Sa monodramom „Milena u svetu muškaraca“ gostovala je po celom svetu i ostvarila velike uspehe. Predstavu „Lari Tompson – tragedija jedne mladosti“ odigrala je čak 312 puta. Poslednju ulogu ostvaruje u predstavi „Halord i Mod“ Beogradskog dramskog pozorišta.

Milena Dravić je osvojila gotovo sva domaća i inostrana priznanja – „Nagrada za najbolju sporednu glumicu“ na Kanskom festivalu, specijalna nagrada „Zlatna ruža“ na Filmskom festivalu u Veneciji, sedam „Pulskih arena“, tri statuete „Zlatni ćuran“, „Gran-pri Tatjana Lukjanova“ za izuzetan doprinos dramskoj umetnosti, „Dobričin prsten“, „Velika Žanka“, Nagrada „Pavle Vuisić“, Statueta „Joakim Vujić“, „Nušićeva nagrada“…

Ipak, kako je često sama isticala, najznačajnija od svih bile su reči njenog supruga, čuvenog glumca Dragana Nikolića, koji joj je, neposredno pred svoju smrt, gledajući film „Sutjeska“, rekao: „Bože, kako si ovo odigrala, kako si lepa“. Glumica je istakla da su te reči njen „Oskar“.