Mali: Lokalne samouprave u suficitu, na računu imaju 70 milijardi dinara

 Ministar finansija Siniša Mali odbacio je danas optužbe poslanice iz koalicije NADA da su lokalne samouprave u dugovima, istakavši da su u ovom trenutku one u suficitu i da je na njihovim računima ukupno 70 milijardi dinara. 

Poslanica Gorica Gajić iz koalicije NADA - Novi DS S i POKS, prethodno je kazala da se već godinama ne povećavaju nenamenski transferi lokalnim samoupravama. 

Ministar je rekao da je, da bi se kritikovao budžet, potrebno znanje. Kada je reč o lokalnim samupravama, navodi, to je znanje da one pored nenamenskih transfera dobijaju i namenske transfere i da oni nikad nisu bili veći. 

"Kažete kako će lokalne samouprave da prežive, da su nenamenski transferi isti, a država svake godine ulaže u kanalizacione mreže, rekonstrukciju fabrika, škola, vrtića, bolnica, izgradnja fabrika za prečišćavanje voda. Za sve te građane povećavamo plate i penzije. Otvaramo fabrike", rekao je Mali.

Podseća da se upravo danas otvara jedna fabrika u Leskovcu, pri čemu porezi i doprinosi za radnike od te investicije idu u lokalni budžet. 

Mali je rekao da je davno prošlo vreme kada su opštine dobijale nenamenski budžet tek onako, radi reda, a da se pritom nisu trudile za bolji žviot na lokalu. 

On je dodao da lokalne samouprave mogu da se potrude da nađu i same načine finansiranja i naveo da to mogu da budu, recimo, municipalne obveznice. 

"Namenski transferi nikada nisu bili veći. Znate li koliki nam je suficit u ovom trenutku lokalnih samouprava? Više od 70 milijardi dinara imaju lokalne samouprave na računu. Molim vas da lepo sagledate situaciju, pogledate prave informracije, naučite da čitate budžet", kazao je Mali. 

On je naveo i da poslanica nije u pravu kada tvrdi da se mnogo izdvaja za robe i usluge i da su to najveće stavke u budžetu Srbije, kao i da se trebaju uvećati izdvajanja za učenički i studentski standard. 

Ministar je kazao da nije tačno tvrdnja poslanice da su robe i usluge najveća stavka u budžetu, jer iznose 210 milijardi dinara. Izdvajanja za kapitalne investicije su veća i budžet je 467,5 milijardi dinara. 

"Verovatno zbog neznanja predlažete da se smanje izdaci za robe i usluge, a da povećate izdvajanja za učenički i studentski standard, pritom ne znajući da su u robama i uslugama izdvajanja i za te namene. Hajde samo dogovorite se, hoćete da smanjujete ulaganja ili ne, jer tamo su hrana za studente i učenike, smeštaj i sve ostalo ili hoćete da povećate"?, upitao je on. 

Ministar je naveo da su u robama i uslugama - struja, hrana, izdržavanje gerantoloških centara, ishrana za najstarije ljude kojima treba pomoć... 

„Ali to treba neko da zna, da to pročita i da se bavi time“, podvukao je Mali.

Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković je,  odgovarajući na kritike da Srbija uvozi meso čak i praseće,  rekla da je poslanica koja je izrekla tu kritiku zaboravila da kaže drugu stvar, a to je da naša zemlja godišnje potroši svinjskog mesa između 446 i 454 miliona kilograma, a da uveze od 23 do 40 miliona. 

"Nije to nikakva tajna da mi ove godine imamo manje svinjskog mesa u proizvodnji nego što ga potrošimo i iskoristimo. To nije tako samo ove godine nego godinama unazad. Uvoz se menja iz godine u godinu i 2023. je situaicja sa svinjskim mesom takva da se kontroliše uvoz i dozvoljava samo za nedostajući deo na tržištu“, rekla je Tanasković. 

Dodala je da sada imamo ozbiljan rast naših prerađevina, jer se one ne uvoze iz Evrope zbog svinjske kuge. 

Odgovarajući na kritiku poslanice opozicije da malinarima dug nije plaćen dve godine, ministarka je rekla da malinarima ne duguje država nego privredna lica, ali da je država, zbog velike razlike između sezone 2023. i 2022. godine, obezbedila moratorijum i dve milijarde dinara hladnjačarima koji su ostali da duguju proizvođačima.