Kriza u srcu Amerike preti da totalno parališe Ukrajinu i donese prednost Putinu u ključnom trenutku

 Američki Kongres ovih dana puni naslovne strane svetskih medija, jer je prvi put u istoriji američke politike smenjen predsedavajući Kevin Makarti, čime je Kongres u nezapamćenom haosu, a po svemu sudeći, ta kriza odraziće se i na rat u Ukrajini i ceo svet.

Tesnom većinom od 216 prema 210, Predstavnički dom izglasao je smenjivanje Makartija, koji je bio lider republikanske većine u donjem domu Kongresa. Nakon njegove smene, poslanici su otišli ​​na pauzu koja će trajati najmanje do sledeće nedelje, s obzirom da se nekolicina republikanskih poslanika bori za najviši položaj u Kongresu koji je pripadao Makartiju. Ipak, njegova smena umnogome utiče i na pomoć koju Amerika planira da da Ukrajini.

Bela kuća je prvobitno zahtevala da zakon o finansijama koji su usvojili poslanici uključi 24 milijarde dolara vojne i humanitarne pomoći Kijevu. Budžetska kriza bi stoga imala direktne posledice na rat u Ukrajini.

Finansijka pomoć Ukrajini na čekanju

Bajdenova administracija nedeljama upozorava da su sredstva koja je Kongres opredelio za američku pomoć Ukrajini gotovo iscrpljena.

Savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven predvideo je „skalu poremećaja“ od početka oktobra ukoliko Kongres ne odobri desetine milijardi dolara više kako bi bio obezbeđen ostatak godine. Pod pritiskom desničarskih članova Predstavničkog doma – konzervativaca koji su svrgnuli Makartija, dodatna sredstva nisu odobrena.

Tako, sa Makartijevim odlaskom, čini se da će nova pomoć Ukrajini stići, ali znatno umanjena.

Ipak, Predstavnički dom suštinski neće moći ništa da uradi dok ne bude izabran novi predsednik – što će verovatno da se dogodi sredinom sledeće nedelje. Ali svako ko prihvati to mesto, biće pod barem istim pritiskom i suočiće se sa istim dilemama sa kojim se suočavao i Makarti.

Republikanci poput Meta Geca, koji je predvodio akciju Makartijevog svrgavanja i Mardžori Tejlor Grin oštro se protive većoj pomoći Ukrajine. I svako ko otvori glasanje po tom pitanju gotovo sigurno će se suočiti sa ustankom republikanskog desnog krila.

Bajdenova administracija se trudi da pronađe načine da pomogne Ukrajini, Jedan od njih je transfer oružja koji je zaplenjen iz Irana. Bajden je nedavno najavio da će održati govor o potrebi za finansiranjem Ukrajine i da za to postoji nekoliko opcija.

„Možemo da podržimo Ukrajinu i postoji način na koji bismo mogli da nađemo sredstva za to, ali ne bih sad da ulazim u tu temu“, kazao je Bajden, a preneo BBC.

Čak i uz neslaganje republikanaca po pitanju davanja pomoći Ukrajini, Bajden je istakao da postoji većina u Predstavničkom domu, kao i u Senatu, koja podržava nastavak podrške, ali, čini se da je taj put iz dana u dan sve teži.

Sledeći predsedavajući u Kongresu

Obzirom na Makarijevu sudbinu, onaj koji dođe na njegovo mesto možda će morati da više bude naklonjen desnom krilu nego demokratskoj manjini u Predstavničkom domu, većini u Senatu ili Bajdenu u Beloj kući.

Budućem predsedniku biće čak teško da sa republikancima postigne dogovor i o federalnoj potrošnji, pri čemu će Gec i njegovi saveznici pozivati na masivno smanjenje potrošnje, dok će više centrističkih članova stranke tražiti da se finansiraju njihovi prioriteti.

Senat, koji kontrolišu demokrate, na kraju će morati da odobri sopstveni vladin paket potrošnje.

Po svemu ovome, šanse za gašenjem Vlade znatno rastu.

SAD su poslednjih decenija preživele višestruko zatvaranje vlade. Najviše će patiti radnička klasa, jer im plate kasne ili su u pojedinim slučajevima u potpunosti ugašene.

Neki vladini programi za siromašne bi mogli da budu skraćeni, dok su druge kancelarije i službe zatvorene.

Sve ovo će imati negativne ekonomske posledice koji bi mogle Sjedinjene Američke Države da gurnu u recesiju, što bi se odrazilo na svetsku ekonomiju.

Trenutna disfunkcija Kongresa takođe bi mogla da nastavi da narušava poverenje javnosti u vladine institucije, za koje ankete već pokazuju da su gotovo najniže u istoriji.