Jeremić i na RT u i na Euronews u: Moramo biti jedinstveni u odnosu na nacionalna pitanja

 Vuk Jeremić se danas pojavio kao gost kod Ljiljane Smajlović u "Relativizaciji", a malo kasnije u emisiji  "Direktno sa Minjom Miletić".

Prenosimo u celosti oba intervjua. Iz obe emisije.

Pa da krenemo.

Sagovornik Ljiljane Smajlović objašnjava zašto bi rat Hamasa i Izraela mogao da ima mnogo veće posledice za svetski mir nego rat Rusije i Zapada u Ukrajini, zbog čega se Narodna stranka distancirala od protesta opozicije i koje su najvažnije četiri tačke oko kojih treba da postoji jedinstvo u Srbiji.

U 48. epizodi emisije "Relativizacija" Ljiljana Smajlović je razgovarala sa Vukom Jeremićem, nekadašnjim ministrom spoljnih poslova Srbije i predsedavjućim Generalne skupštine UN, a danas opozicionim liderom, predsednikom Narodne stranke i gostujućim profesorom na Fakultetu političkih nauka u Parizu.

Razgovor počinje aktuelnom temom broj jedan, a to je rat Izraela i Hamasa.

"Geopolitika je, kao i ekonomija, ciklična po svom karakteru i smenjuju se dobri i loši periodi, s tim što su u geopolitici oni duži i traju po nekoliko decenija. Mi smo sada u geopolitičkoj recesiji i bojim se da ćemo ostati u njoj do kraja ove decenije, a verujem i duže", objašnjava Jeremić.

U tim okolnostima, objašnjava, učestaliji su regionalni ratovi, pa i oni širih razmera, međunarodne organizacije postaju nefunkcionalne i "rat koji se dešava nije poslednji kojem ćemo biti svedoci u narednim godinama".

On upozorava da rat Hamasa i Izraela može da ima mnogo veće posledice za svetski mir nego rat Rusije i Zapada u Ukrajini.

"Ovo je, u najmanju ruku, stvar koja se može uporediti sa 11. septembrom, odnosno sa napadom Al Kaide na SAD", kaže Jeremić i dodaje da neki izvlače i paralele između Sarajevskog atentata 1914. i onoga što se trenutno događa.

Istina jednako činjenice plus kontekst, ističe gost emisije i objašnjava da zbog toga "postoje različite istine".

Nakon 11. septembra, ističe Smajlović, Osama bin Laden se pojavio sa pravnim i moralnim kontekstom da je netačno da su napadnuti civili, rekavši da su Amerikanci koji su stradali saučesnici svoje vlasti i da su imali pravo da ih pobiju. Ima li sličnosti u načinu na koji predsednik Izraela Isak Hercog kaže "nisu to civili, to su simpatizeri Hamasa", pita se autorka emisije. 

Ne treba govoriti da je jedna istina superiorna u odnosu na druge, smatra Jeremić i navodi da je važno razumeti istinu iz nekih drugih cipela.

"Palestinska istina se ne sastoji samo od činjenice da se dogodio jedan zverski teroristički napad, već iz ukupnog konteksta palestinske situacije poslednjih 60 i više godina, ili 75 godina od uspostavljanja UN i proklamovanja da rešenje treba da bude uspostavljanje dve države, palestinske i jevrejske", poručuje Jeremić.

Kada su najvažnija državna pitanja na stolu, moramo da budemo kao jedno

Naftali Benet, nekadašnji premijer Izraela, nije želeo da kritikuje vladu posle napada 7. oktobra i poručio je "mi smo danas jedno, mi smo u ratu", podseća autorka emisije.

"To je uzor kako se treba ponašati u svetskoj politici kada ste mali narod koji je nasledio izuzetno teške okolnosti i koji ima neizbrisive bezbednosne izazove u regionu u kome živi. Dodaću i da je Netanijahu reagovao na sličan način, proglasio je ratni kabinet, sačinjen od vlasti i opozicije", ističe Jeremić.

Kaže da bi voleo da se iz tog primera nešto nauči i u Srbiji.

"Kada su najvažnija državna i nacionalna pitanja na stolu, moramo da budemo kao jedno. Hvala bogu da nismo suočeni sa terorističkim napadom, ali živimo u neposrednoj opasnosti, pogotovu deo građana Srbije koji žive na KiM. Kada je reč o KiM, mislim da bi bilo od presudne važnosti da u periodu koji je pred nama postignemo što je moguće šire jedinstvo", poručuje gost emisije.

Zašto napadi na Srbe na KiM ne dobiju na protestima opozicije i javnoj sceni mesto koje imaju na primer priče o honorarima glumaca, pita se Smajlović.

To je jedan od razloga zašto se Narodna stranka distancirala od nastavka učešća u protestima, odgovara Jeremić i dodaje da se ta "priča završila daleko od toga kako je krenula, to jest završila se pokušajem političke kapitalizacije onoga što se desilo". 

Traže nam da priznamo 'Kosovo' da bismo ušli u EU

U Španiji nećete naći nijednu stranku osim separatističke baskijske ili separatističke katalonske koja će reći bilo koju reč suprotno onome što je pozicija španske države i španske vlade, navodi Jeremić.

"Hajde da pogledamo region. Pogledajte Albance i kako su oni reagovali na dešavanja u Banjskoj. Oni su krvavo zavađeni među sobom, a bili su svi kao jedan. Uzmite na primer Hrvatsku i ono što je za Srbe tragedija epskih razmera, a to je etničko čišćenje u Oluji. Oni su to proglasili Danom državnosti i po pitanju rata 1992-95. svi su manje-više kao jedan", ističe Jeremić.

Prema njegovim rečima, najvažnije četiri tačke oko kojih treba da postoji jedinstvo su: državno uređenje Srbije kao matice srpskog naroda, vladavina prava i unutrašnje uređenje; spoljna i bezbednosna politika; prosveta i kultura; nacionalna ekonomija i demografija. Dodaje da po tim glavnim načelima Narodna stranka nudi viziju i pruža ruku svakome ko smatra da je potreban dogovor. 

On dodaje da Narodna stranka nije antievropska stranka, ali želi na realan način da sagledava odnose Srbije i EU.

"Nije realno - i to postaje manje više očigledno svima - da Srbija postane član EU u nekoj doglednoj budućnosti. Dva su glavna razloga: Ne postoji politička volja u EU za proširenje i neke članice EU vrlo eksplicitno traže da Srbija prizna nezavisno 'Kosovo'. Drugim rečima, traže nam da priznamo 'Kosovo' da bismo ušli u EU'. To nije prihvatljivo. Sve i da taj uslov prihvatimo, ovo prvo bi ostalo na stolu", poručuje Jeremić.

Njegova stranka predlaže da Srbija traži razdvajanje političkih i ekonomskih integracija sa ciljem da što pre postigne standarde razvijenih evropskih država i postane član Evropskog ekonomskog prostora – koji čine članice EU i neke evropske države koje to nisu.

Odbacivanje francusko-nemačkog plana je od ključne važnosti 

Za Jeremića je najrazumnije da se ujedine sve stranke prozapadne provenijencije, ali i da se ujedini državotvorna patriotska opozicija za izbore koji su pred nama - tako da imamo dve snažne, ideološki različite kolone.

Napominje da Narodna stranka sebe vidi kao deo državotvorne i patriotske opozicije.

"Ključna pitanja koja su pred nama i presudna za ove izbore su: jasno i nedvosmisleno odbacivanje francusko-nemačkog plana, okončanje svih radnji vezanih za eksploataciju i istraživanje litijuma u Srbiji, odbacivanje bilo kakve mogućnosti da se Srbijom upravlja kroz kvazikolonijalni odnos koji nam se spolja nameće i da izbori budu oslobođenje od kulta jednoumlja koji postoji u delu javnog prostora i u upravljanju državom", objašnjava sagovornik Ljiljane Smajlović.

On navodi da je deo funkcionera otišao iz Narodne stranke kada su jasno istupili protiv francusko-nemačkog plana i predložili referendum za njegovo odbacivanje.

"Demokratija ima svoje manjkavosti, ali sam uveren da to jeste način na koji treba voditi stranku, sutra državu. Iz stranke su odlazili oni koji se sa politikom stranke nisu slagali, a stranka je ostala na istom kursu", poručuje Jeremić.

"Nisam siguran da ćemo imati izbore, ali kad god oni da budu, Narodna stranka biće spremna", rekao je predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić u emisiji "Direktno sa Minjom Miletić".

Kako kaže, o tome da li će izbori biti održani u decembru ili ne, odlučiće vlast, ali činjenica jeste da su, u odnosu na pre godinu dana okolnosti u Srbiji i svetu drugačije, odnosno komplikovanije.

"Način na koji ćemo se odlučivati, ako izbori budu u decembru ili aprilu ili kad god, biće odluka o politici na jedno duže vreme i sa dalekosežnijim posledicama, imajući u vidu geopolitičke okolnosti", rekao je Jeremić dodajući da su te okolnosti "možda najizazovnije od napada Al Kaide na Njujork 11. septembra 2001. godine".

Govoreći o tome kako će Narodna stranka izaći na izbore, Jeremić kaže da bi trebalo uzeti u obzir sve spoljno-političke okolnosti i domaće prioritetne teme na prvom mestu, kao što je očuvanje teritorijalne celovitosti zemlje, ali i neposrednu opasnost da Kosovo postane država u pravnom smislu.

O odlasku Miroslava Aleksića iz stranke:

"Došlo je do podela oko KiM. Otišli su iz stranke oni kojima pitanje teritorijalne celovitosti Srbije nije blio među prioritetima", rekao je Jeremić.

"Imajući u vidu urgentnost aktuelnih okolnosti, složenost međunarodnih prilika, oni koji bi da dođe do promene vlasti, trebalo bi da razmisle o zajedničkom nastupu na izborima. Šta to znači? Da u jednoj koloni objedninjeni nastupaju oni koji imaju minimalni zajednički politički imenitelj - stranke prozapadne orijentacije. Istovremeno, stranke patriotske orijentacije, takođe bi bilo najbolje da nastupe zajedno. Ako je cilj promena, na taj način bi mogli da ostvare najbolji mogući rezultat", jasan je Jeremić. Dodaje da bi te stranke, u dve kolone - da li u Beogradu ili na nivou Srbije, mogle da se "saberu na nešto što bi uzdrmalo aktuelni monolitni režim".

Na pitanje da li je razgovarao sa Milošem Jovanovićem liderom Novog DSS-a, Jeremić odgovara potvrdno, ali ističe da je njegova stranka vodila razgovore "sa svima". Međutim, da li bi Narodna stranka mogla da nastupi u jednoj takvoj koloni?

"Kada je reč o Narodnoj stranci, ona je za taj dogovor spremna sutra", dodao je Jeremić.

Na pitanje zašto je Miroslav Aleksić napustio ovu stranku, Jeremić je odgovorio da je došlo do podela kada su u pitanju stavovi oko Kosova i Metohije.

"Otišli su iz stranke oni kojima pitanje teritorijalne celovitosti Srbije nije bilo među prioritetima. To je bio jedan prirodan proces - oni koji ne dele naše mišljenje, koji nisu bili za odbacivanje francusko-nemačkog plana, nemaju jasnu viziju šta je nacionalno i državno pitanje Srbije kao matice srpskog roda, otišli su iz stranke", rekao je on.

Govoreći o političkom minimumu koji možda Narodnu stranku spaja sa Koalicijom NADA, Jeremić pre svega kaže da je to neophodnost odbacivanja tzv. francusko-nemačkog plana o priznanju Kosova.

"To je verovatno najkonsenkventnija politička odluka kada je reč o KiM, od Rezolucije 1244 i NATO agresije 1999. godine, pa do danas. To je prva tačka spajanja, nešto što za Narodnu stranku mora biti u temelju svakog dogovora o nastupu na sledećim izborima", jasan je Jeremić.

"Neophodno odbraciti francusko-nemački plan"

Jeremić kaže da je imperativ Narodne stranke upravo da Kosovo i Metohija ostanu u sastavu Srbije, kao i da "ko god se zalaže za bilo šta drugo, osim ono što nalaže Ustav, se praktično bavi protivustavnim delovanjem".

"Danas su srpski narod i svetinje u daleko većoj opasnosti nego što je to bio slučaj kada su dole bile srpske institucije. Jedino vraćanje srpskih institucija može zaštititi srpski narod na KiM"

Na pitanje kako bi vratio srpsku policiju na Sever, Jeremić kaže da je za to, pre svega potrebna "nova politika, drugačija od one koja je do sada vođena, a nije donela rezultate".

"Jer je Srbija ispunjavala obaveze po sporazumima, albanska strana nije nijednu. Potrebna nam je nova politika, a da bi ona imala snagu potrebno nam je jedinstvo, koje može biti postignuto samo u Narodnoj skupštini. Ona bi naterala izvršnu vlast da pristupi formiranju institucija", rekao je on i nastavio:

"Neophodno je uspostaviti civilnu zaštitu, to je preduslov. Drugi korak je ponovno uspostavljanje pravosudnih institucija. To su ljudi dole koji su već tu, koje treba organizovati i povezati na način koji je postojao do skora. Te pravosudne institucije, one i teritorijalno mogu biti izmeštene i nalaziti se u centralnoj Srbiji. Kada imate civilnu zaštitu, pravosuđe, a to će uzeti neko vreme, Srbi će se ponovo osećati sigurnim i bezbednim na teritoriji Severa. Ne treba slati policiju, oni su već tamo"

Kako kaže, logičan sled događaja bi potom bilo pravljenje policije, što se, nesumnjivo, ne bi dopalo prištinskim vlastima.

"Zato treba biti diplomatski kompetentan i na terenu bolje organizovan, nego što je to bio slučaj u Banjskoj. Da biste mogli to da sprovedete i imate podršku međunarodnog okruženja, potrebno je političko jedinstvo kod kuće", smatra Jeremić.

Premda to ne bi bilo lako, smatra da "može i mora" da se izvede jer nas, u suprotnom "na tom prostoru više neće biti". Stoga veruje da je nacionalno jedinstvo od suštinske važnosti u ovim trenucima, te da je neophodno da političke stranke u Srbiji postignu "minimum saglasnosti" oko najvažnijih pitanja.

"Danas bi trebalo da budemo svi kao jedan kada je reč o odbacivanju francusko-nemačkog plana. To što nije potpisan je bolja okolnost nego da jeste, ali je prihvaćen. Neophodo ga je odbaciti", ističe.

Veruje da se Srbija "možda" još uvek nalazi u situaciji u kojoj nije sve izgubljeno jer je "bilo onih koji su glasno govorili kada je trebalo".

"Nalazimo se u okolnostima u kojima bi već sledeće godine moglo biti kasno da se vratimo sa ivice provalije, ukoliko francusko-nemački plan ostane na snazi jer će, iako on nije potpisan, Kosovo postati član međunarodnih organizacija"

Smatra da su potezi vlasti nedovoljni, kao i da treba iskoristiti to što "većina sveta" ne podržava jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

"2008. godine kada je Kosovo proglasilo nezavisnost bile su drugačije okolnosti u svetu - SAD je bila nešto drugo u odnosu na danas, Rusija i Kina takođe u smislu snage, samopouzdanja, spremnosti da nezavisno nastupe. Štaviše, 2023. su daleko povoljnije okolnosti po Srbiju nego što su bile 2008. Zašto je strašno važno da ih iskoristimo i prepoznamo, da jedinstveno nastupimo spoljna, jer tako možemo biti kredibilan partner onima sa kojima pregovaramo"

"Vojna i politička neutralnost od najvećeg značaja"

Govoreći o konkretnim planovima koje njegova stranka nudi na izborima, Jeremić kaže da je to, pre svega politička i vojna neutralnost.

"Danas imamo deklarisanu vojnu neutralnost, ali ona ne može biti održiva ukoliko ne uvedemo služenje vojnog roka. Jer, ne postoji nijedna vojno neutralna zemlja koja nema obavezno služenje vojnog roka"

Ističe da je tome jedina alternativa stupanje u NATO. "Ako ste za to, tada nema problema"

Na pitanje zašto misli da bi građani glasali za Narodnu stranku, Jeremić odgovara:

"Nudimo državotvornu politiku sa konkretnim merama kada je reč o spoljnoj i bezbednosnoj politici Srbije, kojom bi zadržala svoju neutralnost i bila u stanju da zadrži teritorijalnu celovitost. Nudimo i konkretna rešenja za nacionalnu ekonomiju i demografiju, konkretna rešenja kada je reč o državnom uređenju, ponovnom uspostavljanju vladavine prava i institucija, mere kada je reč o prosveti i kulturi, i to ne samo za srpski narod na teritoriji Srbije, nego onom koji je jedan i nedeljiv koji živi u regionu", zaključuje Jeremić u emisiji "Direktno sa Minjom Miletić".

Čitaoci neka sami zaključe gde je i šta rekao Vuk Jeremić, gde je bio otvoreniji.