Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je petak, 22. septembar, 2023.

  1241 - Islandski pisac i istoričar Sturulson Snori, autor

najobimnije sage o norveškim kraljevima, ubijen je u zaveri u kojoj

je učestvovao i njegov zet Gisur Torvaldson. Ubistvo je naručio

norveški kralj Hakon VI Hakonson, jer je Snori kao vođa moćnog

roda Sturlunga bio prepreka njegovim planovima, uključujući

pripajanje Islanda Norveškoj, što mu je uspelo 1262.

        1499 - Mirom u Bazelu okončan je Švapski rat između

Švajcarske lige i nemačkog vladara Maksimilijana I, kojim je

Švajcarska stekla nezavisnost.

        1499 - Posle pobede nad mletačkom flotom Turci su

opustošili Veneciju.

        1735 - Robert Volpol postao je prvi britanski premijer

koji se uselio u rezidenciju u Dauning stritu broj 10 u Londonu.

        1773 - Ubijen je avanturista, poznat kao "lažni car

Šćepan Mali", kojem je uspelo da se nametne kao vladar Crne Gore.

Poreklom je bio Srbin iz Dalmacije. Zbacio je 1766. sa vlasti

mitropolita Savu. Predstavljao se kao ruski car Petar III, kojeg je

1762. sa prestola uklonila njegova supruga Katarina II, poznata kao

Katarina Velika. Suzbijao je krvnu osvetu, nastojao da iskoreni

potpuno uobičajeno razbojništvo i pljačku, uveo je nekakav sud,

gradio puteve i čak počeo popis stanovništva. Ubio ga je na

spavanju jedan njegov sluga iza kojeg je stajao skadarski paša.

        1789 - Rusko-austrijske snage pod komandom ruskog

vojskovođe Aleksandra Suvorova nanele su težak poraz Turcima u

bici kod Rimnika.

        1791 - Rođen je engleski fizičar i hemičar Majkl

Faradej, koji je 1831. otkrio zakon elektromagnetske indukcije, 

što je naučni osnov elektrotehnike, a 1833. dva osnovna zakona

elektrolize - osnov elektrohemije i učenja o elektricitetu sa

gledišta korpuskularne strukture. Otkrio je i vezu magnetnog polja

i svetlosti, utemeljio učenje o fizičkom polju, unapredio hemiju i

optiku. Njegovim imenom nazvana je merna jedinica za električnu

kapacitivnost - farad (oznaka F) - i više efekata i uređaja:

"Faradejev tamni prostor", "Faradejev efekat", "Faradejev cilindar",

"Faradejev broj".  Nije bio matematičar pa je njegove ideje i

pronalaske matematički formulisao i razradio engleski teorijski

fizičar Džejms Klerk Maksvel. Dela: "Eksperimentalna istraživanja

u elektricitetu", "Eksperimentalna istraživanja u hemiji i fizici",

"O raznim silama u prirodi", "Predavanja o hemijskoj istoriji jedne

sveće".

        1862 - Oto fon Bizmark je postao pruski kancelar

(predsednik vlade). Vodio je izrazito aktivnu politiku s ciljem da

ujedini Nemačku pod pruskim vodstvom. Pri tom je uspešno započeo

i vodio nekoliko ratova, protiv Danske, Austrije i Francuske.

        1862 - Predsednik SAD Abraham Linkoln objavio je da su svi

crni robovi u pobunjenim južnim državama slobodni od 1. januara

1863.

        1882 - Umrla je srpska slikarka Katarina Ivanović, prva

žena član Srpskog učenog društva. Slikarstvo je učila u Pešti

i Beču, živela je u Parizu i Beogradu, potom do smrti u rodnom

Stonom Beogradu (Sekešfehervar) u Mađarskoj. Slikala je

portrete, istorijske žanr-kompozicije i s posebnim uspehom mrtve

prirode. Neke njene slike su među najboljim primerima srpskog

klasicizma, poput "Portreta knjeginje Perside Karađorđević",

"Autoportreta", "Korpe s grožđem".

        1885 - Rođen je američki filmski režiser i glumac

austrijskog porekla Erih fon Štrohajm, protagonista snažnog

naturalističko-senzualnog stila u kinematografiji, jedan od

najvećih režisera doba nemog filma. U Francuskoj je na samrti

1957. odlikovan Legijom časti. Filmovi: režija - "Slepi muževi",

"Lude žene", "Pohlepa", "Svadbeni marš", "Kraljica Keli", gluma -

"Velika iluzija", "Nestali iz Sent-Ažila", "Bulevar sumraka".

        1895 - Rođen je američki filmski i pozorišni glumac Pol

Muni, poznat po ulogama u kriminalističkim filmovima, potom je

često glumio u filmskim biografijama znamenitih ljudi. Filmovi:

"Lice sa ožiljkom", "Dobra zemlja", "Priča o Luju Pasteru"

(Oskar), "Život Emila Zole".

        1915 - Umro je srpski arheolog i istoričar umetnosti

Mihailo Valtrović, prvi profesor arheologije na Velikoj školi u

Beogradu, upravnik Narodnog muzeja, osnivač Srpskog arheološkog

društva, član Srpske kraljevske akademije. Pokrenuo je časopis

"Starinar" i među prvima istraživao srpsku srednjovekovnu

arhitekturu i umetničko-zanatske predmete iz srednjeg veka. Tvorac

je idejnog i likovnog rešenja ordena Kneza Lazara, najraskošnijeg

ordena Kraljevine Srbije i Jugoslavije. Dela: "Građa za istoriju

umetnosti u Srbiji", "Pogled na staru srpsku crkvenu arhitekturu".

        1918 - Rođen je meksički violinista poljskog porekla

Henrik Šering, jedan od najvećih majstora violine uopšte. 

Oplemenio je klasičan i savremeni repertoar izvanrednom

tehnikom i stilskom kulturom. Emigrirao je kad je nacistička

Nemačka 1939. napala Poljsku i do 1945. u Londonu je bio oficir

za vezu poljske izbegličke vlade i prevodilac šefa vlade, generala

Vladislava Sikorskog. Profesor Muzičkog fakulteta u Meksiku postao

je 1945, a od 1953. je kao ambasador dobre volje meksičke vlade

priređivao koncerte koji su oduševljavali publiku širom sveta.

        1932 - Rođen je Ingemar Johanson, švedski bokser,

šampion sveta 1959. u teškoj kategoriji. Svetsku titulu osvojio

1959. pobedivši Amerikanca Flojda Patersona nokautom u trećoj

rundi, u spektakularnom meču koji je održan na "Jenki" stadionu

u Njujorku. Profesionalni prvak Evrope postao je 1956. nokautiravši

Italijana Franka Kavićija. Na Olimpijskim igrama u Helsinkiju 1952.

osvojio je srebrnu medalju, ali mu je ona oduzeta, pošto je

diskvalifikovan tokom finalnog meča sa američkim bokserom Edom

Sandersom. Medalja mu je zvanično vraćena 30 godina docnije.

        1934 - U eksploziji u rudniku Gresford u Velsu poginulo 

je više od 260 rudara.

1939 - Rođena je Džunko Tabei, prva žena koja je 

osvojila Mont Everest, ali i sedam najviših vrhova sveta. Kao 

članica japanske ženske ekspedicije na Everest 1975, osvojila 

je taj vrh. Drugi rekord je ostvarila 1992. godine, kada je 

postala prva žena koja je osvojila najviše vrhove svih sedam 

kontinenata. Bila je poznati ekološki aktivista.

        1960 - Proglašena je nezavisnost afričke države Mali 

s predsednikom Modibom Keitom. Mali je do tada bio sastavni deo

Francuske Zapadne Afrike pod imenom Francuski Sudan.

        1969 - Kina je saopštila da je izvela prvu podzemnu

nuklearnu probu.

        1974 - Saopšteno je da je u uraganu u centralnoameričkoj

državi Honduras poginulo oko 5.000 osoba.

        1980 - U Beogradu je u prisustvu 2.000 delegata iz 150

zemalja otvoreno 21. zasedanje generalne konferencije UNESKO.

        1980 - Neprijateljstva između Bagdada i Teherana

eskalirala su u Iračko-iranski rat kada su iračke snage prodrle u

jugozapadni deo Irana, rešene da uspostave kontrolu nad strateški

značajnom deltom Šat-el-Arab na ulazu u Persijski zaliv.

        1985 - Francuski predsednik vlade Loran Fabijus priznao je

da su francuski tajni agenti, na osnovu naređenja vlade, u Novom

Zelandu potopili brod "Dugin ratnik" organizacije "Grinpis", koja se

ogorčeno protivila francuskim nuklearnim eksperimentima u južnom

Pacifiku, u Francuskoj Polineziji.

        1990 - U Sremskim Karlovcima je uz učešće oko 100.000

osoba održana centralna svečanost 300. godišnjice velike seobe

Srba pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem.

        1990 - Saudijska Arabija proterala je jemenske i jordanske

diplomate i prekinula snabdevanje Jordana naftom, optužujući te

dve države da podržavaju Irak.

        1992 - Na plenarnoj sednici Generalne skupštine UN iz rada

tog tela isključena je Jugoslavija. Misiji SRJ pri UN dozvoljeno je

samo da kontaktira sa Savetom bezbednosti i drugim nadležnim telima

UN.

        1995 - U udesu američkog vojnog aviona na Aljasci, koji je

nosio radarski uređaj AVAKS, poginule su 24 osobe.

        1996 - Australijanac Bob Dent, neizlečivi bolesnik od

raka, postao je prvi čovek u svetu kojem je na osnovu novog zakona 

o eutanaziji medicinsko osoblje legalno pomoglo da pomoću smrtonosne

injekcije izvrši samoubistvo.

        1999 - U Beogradu se više od 20.000 osoba okupilo na prvom

u seriji protestnih skupova u organizaciji opozicionog "Saveza za

promene", na kojem je zatražena ostavka predsednika SRJ Slobodana

Miloševića, formiranje prelazne vlade s Dragoslavom Avramovićem

na čelu i održavanje izbora.

        1999 - Teroristi takozvane OVK su u njegovoj kući u

Prištini ubili fotoreportera Momira Stokuću, istaknutog

umetničkog fotografa sa Kosmeta.

        1999 - Predstavnici Srba u Prelaznom savetu Kosmeta vladika

Artemije i Momčilo Trajković podneli su ostavke pošto je, tri

meseca od dolaska Kfora, konstatovano da je takozvani multietnički

koncept doživeo poraz. Sa Kosova i Metohije je u tom periodu

prognano više od 200.000 Srba, pri čemu je teroristička takozvana

Oslobodilačka vojska Kosova preobražena je u Kosovski zaštitni

korpus. Ovim je narušena Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN

kojom je, osim Kfora, zabranjeno postojanje bilo kakve oružane 

sile na Kosovu i Metohiji.

        2004 - Umro je srpski dramski pisac Đorđe Lebović,

osnivač i prvi predsednik Udruženja dramskih pisaca Srbije. Po

svojim radio-dramama postao je poznat i u svetu, a u našoj zemlji

osvojio je tri puta Sterijinu nagradu. Autor je "Logorske

trilogije", koju čine pozorišne drame "Nebeski odred" iz 1957.

godine, "Haleluja" iz 1965 (prvi put izvedena u Varšavi) i

"Viktorija" iz 1968. godine.

        2006 - U železničkoj nesreći u Latenu u Donjoj Saksoniji

poginulo je 25 osoba. Nesreća se dogodila prilikom eksperimentalne

vožnje od oko 200 kilometara na sat super-brzog, takozvanog

lebdećeg voza.

        2007 - Umro je francuski glumac i pantomimicar Marsel

Marso. Rođen je 1923. u Strazburu i bio je pripadnik francuskog

Pokreta otpora tokom Drugog svetskog rata. Pantomimičar koji je

proslavio ovu umetnost u drugoj polovini 20. veka, godine 1947. 

stvorio je lik Bipa, melanholičnog klovna u belom, koji je postao 

njegov alter ego. Bipo je bio inspirisan Čarlijem Čaplinom i 

umetnošću nemih filmova. Nosilac Legije časti, dobitnik Ordena 

za zasluge, Marso je 2002. imenovan za ambasadora dobre volje 

Ujedinjenih nacija.

2010 - Preminuo je Predrag Tasovac, srpski glumac.

Studirao je ekonomiju a potom književnost, tada na Filozofskom 

fakultetu. Glumom je počeo da se bavi sredinom četrdesetih 

godina prošlog veka u Narodnom pozorištu. Član Beogradskog 

dramskog je postao 1947. da bi se 1953. vratio u Narodno 

pozorište, kojem ostaje veran do poslednjeg dana. Ostavio je 

neizbrisiv trag u istoriji srpskog teatra i glume uopšte.

2018 - Tokom vojne parade u gradu Ahvaz, na jugozapadu 

Irana, u terorističkom napadu, ubijeno je 30 osoba, uključujući 

pet napadača, a 70 je povređeno. Takozvana Islamska država 

objavila je da stoji iza napada.