Dogodilo se na današnji dan

 Danas je subota, 9. septembar, 2023.

        1087 - Umro je engleski kralj Vilijam I, nazvan Vilijam

Osvajač, pre dolaska na presto 1066. normanski vojvoda, prvi

normanski vladar Engleske, tvorac engleskog feudalizma, pošto 

je vezao seljake za zemlju. S normanskim i francuskim riterima 

je, uz blagoslov pape, upao u Englesku i 1066. u bici kod Hestingsa 

u južnoj Engleskoj pobedio vojsku kralja Harolda. Potom je kao

engleski monarh konfiskovao posede anglosaksonskog plemstva.

Njegovo osvajanje označiće početak nove epohe u istoriji

Engleske.

        1513 - Škotski kralj Džejms IV poginuo je u bici protiv

Engleza kod Fludena, posle upada u pokrajinu Nortamberlend, a

njegove snage doživele su težak poraz. Na presto je stupio 1488,

nasledivši oca Džejmsa III kojeg su ubili pobunjenici. Ubrzo je

skršio pobunu, obezbedio unutrašnju stabilnost zemlje i učvrstio

monarhiju, ali je za njega kobna bila obnova neprijateljstava s

Englezima koja je kulminirala invazijom na Nortamberlend. Upamćen

je i kao mecena škotskih pesnika Vilijama Danbara i Gevina Daglasa.

        1585 - Rođen je francuski državnik, kardinal Rišelje,

koji je kao svemoćni ministar inostranih poslova i rata (vojske)

kralja Luja XIII postavio cilj da Francusku učini prvom silom

Evrope. Gradeći apsolutističku monarhiju ograničio je uticaj

crkve, pape i plemstva. Ugušio je ustanak hugenota (francuskih

protestanata) i lišio ih političkih prava, ali im je ostavio

versku slobodu. Zemlju je uveo u Tridesetogodišnji rat da bi

oslabio moć Nemačkog carstva (Habzburga). U tom verskom ratu

Francuska je iako katolička zemlja ratovala na strani protestanata.

Nastavio je kolonijalno širenje Francuske i počeo kolonizaciju u

severnoj Americi (Kvebek). Pomagao je razvoj poljoprivrede, trgovine

i prosvete. Osnovao je 1635. Francusku akademiju.

        1737 - Rođen je italijanski lekar i prirodnjak Luiđi

Galvani, koji je 1789. pronašao galvanski elektricitet i nazvao ga

"životinjskim magnetizmom". Njegovo ime nose mnogi instrumenti i

oznake u elektromagnetizmu i elektrotehnici.

        1828 - Rođen je ruski pisac Lav Nikolajevič Tolstoj,

jedan od najvećih književnika u istoriji. Prva dela je napisao na

Kavkazu, gde se kao dobrovoljac borio protiv Turaka. Posle Krimskog

rata, u kojem je bio oficir, povukao se na porodično imanje u Jasnu

Poljanu. Opisivao je društvene prilike u Rusiji, pisao protiv braka 

iz interesa, nepravednih sudova, rata, licemerja. Slikao je bedu 

seljaštva. Ruska crkva ga je ekskomunicirala. Umro je 1910.

bez izmirenja s Crkvom. Dela: romani "Rat i mir", "Vaskrsenje", 

"Ana Karenjina", pripovetke "Sevastopoljske priče", "Kozaci", 

"Otac Sergije", "Krojcerova sonata", "Hadži-Murat", "Narodne priče", 

drame "Živi leš", "Carstvo mraka", "Svetlost u tami svetli", 

studije "Šta je umetnost", "Moja ispovest", "U čemu je moja vera", 

"Ne mogu da ćutim!", "Pa šta da radimo?", memoarsko delo 

"Detinjstvo, Dečaštvo, Mladost".

        1835 - U Francuskoj su izglasani tzv. "septembarski zakoni"

radi suzbijanja radikalnih levičarskih pokreta i zavođenja cenzure

štampe.

        1898 - Umro je francuski pisac Stefan Malarme, preteča

simbolista. Znatno je uticao na na naredne generacije francuskih

literata. Dela: "Popodne jednog fauna", "Pesme i proza".

        1901 - Umro je francuski slikar i grafičar Anri Tuluz

Lotrek, majstor litografije, jedan od velikana francuskog

impresionizma. U krugu boema na Monmartru bio je stalni posetilac

kabarea, plesnih lokala, cirkusa i javnih kuća, što su najčešći

motivi njegovih dela. Crteži koje je on radio izrazito su jakog

kolorita, često sa odmerenim erotskim detaljima.

        1914 - Uspešnom kontraofanzivom francuskih trupa, koje su

bile potpomognute britanskim ekspedicionim korpusom, u Prvom

svetskom ratu je posle četiri dana teških borbi okončana prva

velika bitka na reci Marni u Francuskoj, tokom koje su ukupni

nemački gubici procenjeni na 800.000 ljudi.

        1944 - Dan posle prodora sovjetskih trupa u Drugom svetskom

ratu kapitulirala je nacistička Bugarska i umesto carističkog

režima formirana je prokomunistička vlada Otečestvenog fronta.

Umesto zbačenog Konstantina Muravjeva predsednik vlade je postao

Kimon Georgiev.

        1945 - Trupe SAD su se na kraju Drugog svetskog rata

iskrcale u Južnoj Koreji, sovjetska vojska je od Japana preuzela

Severnu Koreju, a 38. paralela postala je linija podele dveju

korejskih država.

        1948 - Posle povlačenja sovjetske vojske, na severu

korejskog poluostrva proglašena je Narodna Demokratska Republika

Koreja.

        1952 - Prilikom potonuća broda "Niš", na ušću Save u Dunav

poginulo je, preko stotinu putnika. Rečni brod koji je plovio na

liniji Beograd Zemun, iako predviđen za svega 60 osoba, isplovio je

po svemu sudeći sa, oko 160 putnika. Iznenadno olujno nevreme, praćeno

jakom kišom i krupnim gradom izazvalo je, uz pretovarenost i, 

najverovatnije, tehničku nesolidnost plovila, nezapamćenu tragediju.  

1976 - Umro je kineski revolucionar i državnik Mao Cedung,

jedan od osnivača Komunističke partije Kine, koji je 1949. u

Pekingu proglasio Narodnu Republiku Kinu. Prve jedinice kineske

Crvene armije stvorio je s Ču Deom 1931, a rukovođenje partijom je

preuzeo 1935. U oktobru 1934. s Čuom je poveo "Dugi marš" svojih

jedinica, što se pokazalo odlučujućim u građanskom ratu protiv

pristalica Čang Kaj Šeka (kineski nacionalisti) i u borbama protiv

japanske okupacione armije. I pošto je staljinizam odbačen u 

Sovjetskom Savezu ostao je dosledan njegovoj viziji komunističkog 

društva.

        1991 - Sovjetska republika Tadžikistan proglasila je

nezavisnost.

        1995 - Avioni NATO počeli su drugu seriju masovnih

bombardovanja srpskih ciljeva u Bosni i Hercegovini, ponovo

koristeći radioaktivnu municiju, a zvaničnici zapadnog vojnog

saveza su priznali da je u prethodnim napadima verovatno bilo

i civilnih žrtava.

        1996 - U tajfunu koji je pogodio priobalna područja

ekonomski najrazvijenije kineske provincije Guangdong poginulo 

je više od 130 osoba.

        1999 - U najžešćim okršajima u Kosovskoj Mitrovici od

dolaska Kfora na Kosovo i Metohiju, ranjene su najmanje 33 osobe, 

lokalni Srbi, zatim devet francuskih žandarma i šest vojnika,

prilikom tri pokušaja da se probije blokada mosta na Ibru koji

deli severni i južni deo grada.

1999 - Načelnik združenog štaba oružanih snaga SAD

general Henri Šelton izjavio je u senatu SAD da je komandant Kfora

britanski general Majk Džekson odbio naredbu komandanta NATO u

Evropi, američkog generala Veslija Klarka da u junu 1999. silom

spreči dolazak ruskih trupa na prištinski aerodrom "Slatina".

Prema rečima Šeltona, Džekson je tada rekao da neće da izvrši

naređenje kako ne bi "izazvao Treći svetski rat".

        1999 - U eksploziji bombe koju su u Moskvi u stambenu

zgradu podmetnuli čečenski islamski teroristi poginule su najmanje

94 osobe.

        2001 - Smrtno je ranjen Ahmad Šah Masud, dugogodišnji

vodeći gerilski komandant u Avganistanu u borbi protiv vladajućih

talibana. Terorista-samoubica upao je u njegovu kancelariju i

aktivirao eksploziv. Masud je umro pet dana docnije.

        2002 - Prilikom pada putničkog voza sa mosta u reku, na

liniji Kalkuta-Nju Delhi, poginulo je 126 lica.

        2003 - Umro je američki nuklearni fizičar Edvard Teler,

nazvan "ocem hidrogenske bombe", jedan od najistaknutijih fizičara

20. veka. Doktorirao je 1930. u Lajpcigu, gde je s Vernerom

Hajzenbergom uspostavio temelje nuklearne fizike. Zaintrigiran

hidrogenskom fuzijom, u radu na tom oružju učestvovao je do 1952.

godine kada je u Pacifiku testirana prva "H-bomba".

        2003 - Bostonska arhiepiskopija rimokatoličke crkve

pristala je da plati 85 miliona dolara stotinama ljudi koji su

podneli tužbu zbog skandaloznih seksualnih prestupa rimokatoličkih

sveštenika u tom delu SAD.

2004 - Od eksplozije automobila-bombe ispred australijske

ambasade u Džakarti, poginulo je devet, a ranjeno više od 170

osoba.

2010 - Generalna skupština UN usvojila je Rezoluciju 

Srbije o Kosovu i Metohiji. Nacrt Rezolucije prethodno je usaglašen 

sa Evropskom unijom. 

2011 - Preminuo je Dušan Trbojević, srpski pijanista, 

kompozitor, univerzitetski profesor. Na FMU u Beogradu diplomirao 

je klavir 1951. a dve godine potom i kompoziciju. Docnije se

usavršavao u Londonu na Kraljevskom koledžu.

       

2016 - Severna Koreja izvela je najjači do tada nuklearni 

test, koji je izazvao seizmatički potres na poluostrvu jačine 5,3 

stepeni Rihterove skale. Prema snazi potresa, pretpostavlja se da je 

reč o eksploziji 20 do 30 kilotona. Prethodni testovi Pjongjanga nisu 

bili jači od šest kilotona. Zvaničnici i mediji te zemlje ovim 

povodom naglasili su da je Severna Koreja u stanju da postavlja 

nuklearne bojeve glave na balističke rakete