Opozicija mora da napravi dogovore: Ova dva pitanja su ključna

 Ukoliko opoziciji želi da pobedi vlast na narednim izborima, najbolja opcija je nastup u više kolona, koje će međusobno koordinirati i neće se napadati. Ovo je stav stručnjaka koji ocenjuju da je to način i put na koji može da se ugrozi vlast u narednom izbornom ciklusu, a koji će najverovatnije biti na proleće. Nastup u jednoj koloni ne mora nužno da dovede sinergijskog efekta, odnosno do situacije da građani pruže podršku takvoj listi. Odvojene liste, sa jedne strane građanske tj. proevropske opozicije, odnosno sa druge koalicija partija desnice, mogu da dovedu do situacije da se ozbiljno ugrozi režim.

Kako se približava jesen, sve intenzvinije se otvara rasprava o tome kada će građani na birališta. Predsednik Srbije u više navrata je poručio da se na izbore može kad god, ali za sada sve je ostalo samo na rečima. Opozicija je poručila da je spremna, ali da vlast ne sme na vanredne izbore, naročito u Beogradu.

Nedelje prolaze u međusobnim prepucavanjima vlasti i opozicije, najavama izbora, ali po svemu sudeći za sada ostaju sigurni samo redovni pokalni i pokrajinski izbori na proleće.

Parlamentarni su u „magli“, dok beogradski predstavljaju još veću enigmu zbog posebnog faktora gradonačelnika Aleksandra Šapića.

Iako smo od izbora udaljeni još minimum nekoliko meseci, već se uveliko razgovara o mogućnosti zajedničke saradnje opozicionih stranaka i lidera. U intervjuu za Novu potpredsednica Stranke slobode i pravde (SSP) i jedna od organizatorki protesta „Srbija protiv nasilja“ u Beogradu Marinika Tepić rekla je da je moguće formirati jednu zajedničku listu na kojoj će biti svi organizatori protesta.

„Da, verujem da jeste moguća i nadam se volji i spremnosti svih kolega da tako bude. Tokom ovih godinu dana rada u Narodnoj skupštini, a naročito u ova poslednja tri meseca tokom protesta, uspeli da izgradimo poverenje snažno kao nikad do sad, solidarnost, podršku, zajedništvo koje je dugo nedostajalo i da ono što nas spaja u borbi za normalnu Srbiju – stavimo u prvi plan, a ono što nas razlikuje da ne dozvolimo da nas u tome spreči. Pokazalo se da je moguće, pokazali smo da možemo i mislim da je to dobar put“, istakla je ona.

Svoje ideje uoči narednih izbora predstavio je i lider Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić, koji je poručio da će njegov predlog biti da se napravi što jači, širi blok, koji će biti pandan ono što vlast najavljuje.

„I nešto što bi trebalo da bude tema okupljanja jesu zahtevi sa protesta ‘Srbija protiv nasilja’, to omogućava široki dogovor. Bez obzira na to što imamo različite programe i ideologije, postoje stvari koje su iznad toga“, rekao je Aleksić.

Ovakvi stavovi delova opozicije sugerišu da će se ukrupnjavanjem ići u dva pravca: prvi podrazumeva zajednički nastup partija koje organizuju proteste Srbija protiv nasilja. Tim partijama i pokretima mogla bi da se pridruži i stranka Srbija centar (SRCE), koja nije formalni organizator protesta, ali koja već ima određenu saradnju sa nekim od stranaka koje organizuju proteste.

Drugo, još šire ukrupnjavanje značilo bi eventualno pravljenje zajedničke liste svih opozicionih partija. Stručnjaci i analitičari tvrde da je ovakav scenario malo verovatan, imajući u vidu suštinske razlike među građanskim i desnim partijama.

Dejan Bursać sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju kaže da Novu da opozicija ukoliko želi da preuzme vlast definitivno treba da se opredeli za nastup u više kolona, ali da mora da postoji jasan plan nenapadanja između građanske i desne opcije.

“Problem je što opozicija ima dva pola koja su međusobno strašno udaljena. Jedan pol je građanska opozicija, koja je aktivirana oko protesta Srbija protiv nasilja. Tu je desetak organizacija, koje su kumulativno do sada uglavnom uzimali na izborima oko 20 odsto glasova. Sa druge strane je desnica, gde su DSS, Dveri, Zavetnici koji mogu da računaju na 15 ili u perspektivi oko 20 odsto glasova. Problem je što su oni međusobno udaljeni, što Vučić zna. Oni su fundamentalno udaljeni jedni od drguhi po pitanju Rusije, sankcija, Kosova. Vučić zna da može da plasira te teme u javnost na način da se ta dva pola međusobno još više raziđu. Ne mogu da zamislim situaciju da se Vučić odluči na sankcije Rusije i jasan put ka EU, a da ga onda prozapadne stranke ruše zajedno s desnicom“, rekao je Bursać i dodao:

„Zbog toga nije loše da oni nastupaju u više kolona. Imamo primer Mađarske gde su stranke probale zajedno da izađu na izbore, koalicija liberalne opcije i desnice bila je neprirodna i to su birači kaznili jer su protumačili kao neprirodan savez. Dakle, definitivno više kolona, ali mora da postoji dobar plan nastupanja, nenapadanja i jasan plan šta da se radi u slučaju da neka od ovih problematičnih tema,  gde se građanska i desna opozicija razlikuju, kako to ‘hendlati’ i ne ući u sukob. Takav sukob Vučić može uvek da iskoristi“, objašnjava sagovornik Nove.

Dok sa jedne strane ima naznaka oko mogućeg potencijalnog saveza među strankama koje organizuju proteste „Srbija protiv nasilja“, stanje na desnici je veća enigma. Dveri, Novi DSS, Zavetnici pre velike tragedije u školi „Vladislav Ribnikar“ organizovali su zajedničke tribine i nastupe, što je u javnosti protumačeno kao naznaka potencijalne saradnje.

Ipak, kako je tema Kosova otišla, barem privremeno, u drugi plan tako su i koordinacija, pojavljivanja i zajedničke akcije desnice marginalizovane.

Istraživači javnog mnjenja procenjuju da njihova podrška može da naraste i do 20 odsto, a nedavno je lider Dveri Boško Obradović izjavio da bi voleo da vidi Narodnu stranku Vuka Jeremića u predizbornom, patriotskom bloku opozicije.

U državotvornom bloku patriotske opozicije pored Srpskog pokreta Dveri i našeg Patriotskog bloka, vidim pre svega Srpsku stranku Zavetnici, koaliciju NADA (NDSS-POKS), ali i Narodnu stranku, i brojne druge vanparlamentarne političke stranke, udruženja i istaknute rodoljubive intelektualce“, rekao je Obradović za Danas.

Narodna stranka nije odgovarala na upite Nove da li će se pridružiti „državotvornoj opciji“, kako su se same krstile stranke desnice, pa je još uvek nejasno da li će Narodna stranka dublje sarađivati sa strankama koje organizuju proteste ili drugim blokom.

Samim tim otvara se i pitanje kohezije među partijama koje organizuju proteste širom Srbije, na šta sagovornik Nove Dejan Bursać skreće pažnju. On naglašava da razdori među opozicionim partijama odbijaju birače, teraju ih u apatiju, čime se i podrška smanjuje.

„Mi gledamo između svaka dva izborna kruga mrvljenje, fragmentaciju građanske opozicije, evo sada se po drugi put raspala Narodna stranka. Prošli put je otišao Zdravko Ponoš i formirao svoj pokret, a sada Miroslav Aleksić. Dragan Đilas ne može sa nekim strankama, zeleno-leva koalicija (Moramo) se raspala nakon izbora. To razočarava glasače opozicije, tera ih u apatiju. Dve godine imate neslogu i onda kada dođu izbori složite se u jednu listu, a onda verujete da će to nagraditi birači. To ne ide tako. Ako ne možete da se dogovorite oko odnosa u partiji s rejtingom od oko dva odsto, kako ćete voditi Vladu. To nije dobar signal, o tome se razmišlja ranije, a ne uoči izbora“, objašnjava Bursać za Novu.