Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je sreda, 30. avgust, 2023. godine.

1483 - Umro je francuski kralj Luj XI, koji je tokom vladavine od 1461. okončao ujedinjenje Francuske. 

        1489 - Rođen je italijanski slikar Antonio Alegri da Koređo. Renesansni umetnik koji se često tumači kao daleki prethodnik rokokoa, senzualan i dekorativan, s religioznom i i mitološkom tematikom. Dela: freske u crkvi Svetog Jovana u Parmi, slike "Mistično venčanje Svete Katarine", "Jupiter i 

Antiopa", "Leda", "Bogorodica sa Svetim Đorđem".

        1748 - Rođen je francuski slikar Žak Luj David, osnivač i glavni predstavnik klasicizma, član Konventa i dvorski slikar Napoleona I. Radio je istorijske kompozicije i portrete. Vaspitavan na antičkim uzorima bio je virtuozan crtač i sjajan portretista. Dela: "Zakletva Horacija", "Napoleonovo krunisanje", "Porodica Žerar", "Ubijeni Mara", "Gospođa Rekamje".

        1757 - Ruska armija je u Sedmogodišnjem ratu, pod komandom maršala Stepana Apraksina, porazila pruske trupe u bici kod Gros Jegersdorfa. 

        1797 - Rođena je engleska književnica Meri Volstounkraft Šeli, supruga pesnika Persija Biša Šelija, najpoznatija po romanu "gotskoj" priči "Frankenštajn ili moderni Prometej". Ostala dela: romani "Poslednji čovek", "Lodor".  

        1831 - Rođen je srpski kompozitor, pijanista i horovođa Kornelije Stanković, osnivač novog nacionalnog pravca u srpskoj muzici. Zapisivao je i harmonizovao srpsko crkveno pojanje. Rođen je u drevnoj porodici budimskih Srba, školovao se u Aradu, Segedinu, Pešti, a u Beču je studirao kompoziciju. U Sremskim Karlovcima proučavao je i beležio usmenom tradicijom sačuvano srpsko crkveno pojanje. Bio je horovođa Beogradskog pevačkog društva. Doprineo je da se za srpsku muziku zainteresuju strani 

kompozitori, posebno ruski, uključujući Čajkovskog ("Srpski marš", danas poznat kao "Slovenski") i Nikolaja Rimskog-Korsakova ("Fantazija na srpske teme"). Dela: "Pravoslavno crkveno pojanje u srpskoga naroda", šest svezaka "Srpskih narodnih pesama", koje je harmonizovao za hor, za glas i klavir, ili samo za klavir. Njegovi posmrtni ostaci preneti su iz Budimpešte, gde je umro 1865, februara 1949. u Aleju velikana na Novom groblju u Beogradu. 

        1871 - Rođen je novozelandski fizičar Ernest Raterford, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1908, jedan od utemeljivača moderne atomske teorije. Od 1898. do 1907. bio je univerzitetski profesor u Montrealu, potom u Mančesteru do 1919. i do smrti 1937. u Kembridžu, gde je bio i direktor laboratorije "Kevendiš". Najviše se bavio prirodom radioaktivnosti i fundamentalnimistraživanjima u toj oblasti, otkrivši tri tipa radijacije, koje 

je označio kao alfa, beta i gama zrake. Bombardujući foliju zlata alfa zracima, 1906. je otkrio postojanje snažno naelektrisanog atomskog jezgra koje je nazvao nukleus, a zajedno s nemačkim fizičarem Hansom Gajgerom  otkrio je da alfa zraci sadrže pozitivno naelektrisane atome helijuma.

         1914 - Nemačka Osma armija pod komandom generala Paula fon Hindenburga potukla je u Prvom svetskom ratu kod Tanenberga (danas severna Poljska, tada Istočna Pruska) posle petodnevnih borbi, Drugu rusku armiju generala Aleksandra Samsonova, koja je izgubila najmanje 30.000 ljudi. Time je zaustavljeno napredovanje Rusa ka Pruskoj, a Samsonov je istog dana izvršio samoubistvo, ali je angažovanje velikih nemačkih snaga na tom frontu oslabilo pritisak Nemaca na Zapadnom frontu i bitno doprinelo pobedi Francuza na Marni.

        1916 - Turska je u Prvom svetskom ratu objavila rat Rumuniji.

        1918 - Vođu Oktobarske revolucije Lenjina ranila je u Moskvi pripadnica stranke Esera Fanja Kaplan, posle čega je boljševičko vođstvo zavelo teror nad "kontrarevolucionarnom buržoazijom i njenim agentima".

        1929 - Umro je srpski pisac iz Dubrovnika Ivo Vojnović, dramski autor s veoma živim osećanjem za scenu, njenu vizuelnost i ekspresiju. Dela: drame "Dubrovačka trilogija", "Ekvinocij", "Smrt majke Jugovića", "Gospođa sa suncokretom", "Lazarovo vaskrsenje", "Imeratrix", "Maškerate ispod kuplja".

 

        1935 - Umro je francuski pisac Anri Barbi, pacifist i borac za socijalnu pravdu. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu kao dobrovoljac, ali se ubrzo razočarao, izrazivši ogorčenost u romanu "Oganj" u kojem je opisao stravičnu sliku rata i digao glas u odbranu mira. Tim delom snažno je uticao i na druge literate u Evropi. Posle rata je kao romansijer i publicista nastavio da se bori za svoje ideje. Ostala dela: romani "Pakao", "Svetlost", zbirka pesama "Tugovanke". 

        1940 - U Beču su završeni razgovori predstavnika Nemačke, Italije, Rumunije i Mađarske ("Bečka arbitraža") na kojima su Nemačka i Italija prisilile Rumuniju da ustupi Bugarskoj južnu Dobrudžu, a Mađarskoj veliki deo Transilvanije (Erdelj).  

        1940 - Umro je engleski fizičar Džozef Džon Tomson, predsednik Kraljevskog društva u Londonu, profesor Univerziteta u Kembridžu, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1906. Otkrio je 1897. elektron, takođe i atomističku strukturu elektriciteta i dao naučni osnov provođenja elektriciteta kroz gasove.  

        1942 - Srpskog slikara Savu Šumanovića, majstora pejzaža, aktova i mrtve prirode, ustaše su streljale u Sremskoj Mitrovici u Drugom svetskom ratu, posle zverskog mučenja. Dugo je živeo u Parizu, a od 1930. u Šidu. Njegove velike kompozicije "Doručak na travi" i "Pijana lađa" spadaju među najznačajnija dela srpskog modernog slikarstva. Najznačajnija njegova dela nalaze u Narodnom muzeju u Beogradu, zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu i u galeriji "Sava Šumanović" u Šidu.

        1944 - Sovjetska armija je u Rumuniji u Drugom svetskom 

ratu zauzela naftna polja u Ploeštiju, preotevši od Nemaca važan izvor snabdevanja gorivom.  

        1945 - Japanske trupe u Hongkongu, koje su tu britansku koloniju držale pod okupacijom tokom Drugog svetskog rata, predale su se Britancima. 

1953 - Rođen je Zoran Petrović Piroćanac, novinar, naučnik. 

Kao slobodni novinar, decenijama je sarađivao s brojnim medijima bivše 

Jugoslavije i inostranstva. Bio je zapažen kao izveštač iz Latinske

Amerike (Nikaragva), Bliskog istoka (Palestina), Afrike, kao i sa teritorije 

negdašnje Jugoslavije devedesetih. Diplomirao je romanistiku na Filološkom 

fakultetu u Beogradu, a magistrirao i doktorirao u Parizu, na Visokoj školi 

društvenih nauka. Govorio je više svetskih jezika. Jedan je od osnivaca 

Centra za geopolitičke studije "Jugoistok". Poslednjih godina radio je 

u Institutu za politicke studije u Beogradu. Dela: "Sunovrat", "Izbrisati 

srpski virus", "Geopolitika hrane", "Ekonomska špijunaza".

 

        1963 - Između središta vlada Sovjetskog Saveza i SAD lideri tih dveju zemalja Nikita Hruščov i Džon Kenedi uspostavili su, posle kubanske krize, kada je u poslednjem trenutku izbegnut sukob dve tadašnje velesile, direktnu telefonsku liniju nazvanu "crveni telefon".

        1973 - Kenija je zabranila lov na slonove kao i trgovinu 

slonovačom. 

        1981 - U Teheranu su u eksploziji podmetnute bombe poginuli 

predsednik Irana Muhamed Ali Radžai i predsednik vlade Muhamed 

Džavad Bahonar. 

        1983 - Potpukovnik Gijon Blaford postao je prvi Amerikanac afričkog porekla koji je poleteo u kosmos, u sastavu petočlane 

posade šatla "Čelendžer".

        1991 - Sovjetska republika Azerbejdžan objavila je nezavisnost od Moskve i započela je formiranje sopstvene armije. 

        1995 - Avioni NATO započeli su seriju masovnih napada na vojne i civilne ciljeve u Republici Srpskoj. U bombardovanjima u kojima je korišćena i radioaktivna municija, izvedenim uz objašnjenje da će ona bosanske Srbe dovesti "za pregovarački sto" poginulo je više od 100 civila, a hrvatske i muslimanske snage su, zahvaljujući pomoći iz vazduha osvojile oko 4.000 

kvadratnih kilometara na zapadu RS, odakle je izbeglo oko 170.000 Srba. Prvog dana bombardovanja protivvazdušna odbrana Vojske RS oborila je blizu Pala francuski avion tipa "Miraž 2000" iz kojeg su se dva pilota spasla katapultiranjem.

1999 - Na referendumu u organizaciji Ujedinjenih nacija o statusu Istočnog Timora, bivše portugalske kolonije koju je 1975. okupirala a 1976. anektirala Indonezija, 78,5 odsto stanovnika glasalo je za nezavisnost. Istočni Timor je zbog portugalskog nasleđa naglašeno rimokatolički za razliku od islamske Indonezije.

         2002 - Rusija se povukla iz vojne baze na Kubi na kojoj je bila prisutna od 1962. godine. 

        2003 - Umro je američki glumac Čarls Bronson, rudar pre nego što je započeo karijeru filmskog glumca tokom koje je igrao u više od 60 filmova, mahom igrajući avanturiste i ljude jakog karaktera, spremne da podnesu sve u borbi za principe u koje veruju. Filmovi: "Sedmorica veličanstvenih", "Dvanaest žigosanih", "Veliko bekstvo", "Jahač na kiši", "Porodica" "Čatova zemlja", "Divlji konji", "Teška vremena", "Beli bizon", "Telefon", "Ljubav i meci", "Bilo jednom na Divljem zapadu".

2006 - Umro je Nagib Mahfuz, egipatski pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Najpoznatiji egipatski književnik i intelektualac dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1988. čime je postao prvi pisac na arapskom jeziku kom je dodeljeno to priznanje. Napisao je oko pedesetak romana od kojih je najpoznatija "Kairska trilogija" u kojoj govori o razvoju Egipta kroz priču o tri generacije jedne porodice srednje klase.

         2006 - Umro američki glumac Glen Ford, jedan od velikana 

zlatnog doba Holivuda. Počeo je da radi za studio "Kolumbija pikčrs" 1939. Tokom karijere duge 53 godine, igrao je u više od 100 filmova. Svetsku slavu doživeo je 1946. godine ulogom u filmu "Gilda" Čarlsa Vidora, koji je proslavio i Ritu Hejvort. Filmovi: "Bitka za Midvej", "Velika žega", "Kauboj", "Karavan putuje na Zapad", "U 3 i 10 za Jumu". Nagradu Zlatni globus za najbolju ulogu osvojio je 1962.

        2007 - Umro je srpski pisac Jovan Kozomara. Autor je devet romana, novela i kratkih priča iz zivota Zemuna. Dela: "Kupanje golubova", "Gluvarenje u dve smene", "Noćne magle u Zemunu", "Poslednji svedok iz Venecije", "Koprive cvetaju na Kalvariji", "Gardoš sav od kiše", "Zemunska galerija", "Ko je ko u Zemunu".

2017 - "Islamski terorizam začet je 90-tih godina u Bosni i Hercegovini", izjavio je Miroslav Tuđman, čelnik tajnih službi Hrvatske 90-tih, zagrebačkom nedeljniku Globus". Kako je rekao: "Za to je zaslužan Alija Izetbegović". "Ovo što se sada događa po Evropi, to se događalo u BiH devedesetih godina. Bio je to začetak današnjeg islamskog terorizma". Član Predsedništva BiH 

i lider SDA Bakir Izetbegović odgovorio je istoga dana: "Da je upravo bilo obrnuto od onog što kaže mlađi Tuđman".

2021 - SAD su okončale povlačenje vojnih trupa iz Avganistana, pošto je sa aerodroma u Kabulu poleteo i poslednji avion s američkim vojnicima, gotovo dve decenije od njihovog dolaska u tu zemlju. Američke snage ušle su u Avganistan posle terorističkih napada u SAD 11. septembra 2001. Pošto su talibanske snage ponovo zauzele Avganistan usledio je panični beg. Kako je zvanično saopšteno, SAD i druge zemlje zajedno su evakuisale više od 123.000 civila. Bila je to jedna od najvećih vazdušnih evakuacija u istoriji.

2022 - Umro je Mihail Gorbačov, poslednji lider Sovjetskog Saveza. Rođen 1931. u Stavropoljskom kraju, diplomirao je pravo u Moskvi 1955. Postao je član CK 1971, a 1979. Politbiroa. Na čelu Sovjetskog Saveza nalazio se od 1985. do 1991, kao generalni sekretar Komunističke partije te zemlje. Upamćen je kao čovek koji je okončao takozvani Hladni rat, ali je dokrajčio i Sovjetski Savez, iako je pokušavao da zaustavi proces raspada koji je sam započeo. Okončao je rat u Avganistanu 1988, i inicirao ograničenje  nuklearnog oružja srednjeg dometa u Evropi. Dozvolio je liberalizaciju i u oblasti informisanja i u ekonomiji, što je bilo poznato kao "Glasnost" i "Perestrojka". Doprineo je padu svih istočnoevropskih režima 

oslonjenih na Moskvu 1989, kao i nestanku Istočne Nemačke (DDR). 

Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1990. godine.