Košarkaška groznica trese Niš: Čair će biti krcat u jurišu Orlića na evropsko zlato

 Juniorska košarkaška reprezentacija Srbije u nedelju od 20:30 časova igra finalni meč Evropskog prvenstva u NIšu, u kome će se sastati sa selekcijom Španije. Očekuje se da Orlići u ovom susretu imaju ogromnu podršku sa tribina, a da će tako i biti svedoče i fotofrafije napravljene ispred dvorane "Čair".

Ipred niške dvorane su se već sat vremena pre otvaranja blagajni stvorili veliki redovi, što ukazuje da će njene tribine večeras biti krcate navijačima.

"Čair" je odlično bio popunjen i tokom polufinalne utakmice u kojoj je pala Nemačka, a sada se očekuje da atmosfera bude još i uzavrelija.

Srbija i Španija su dve reprezentacije koje nisu doživele poraz na ovom kontinentalnom šampionatu i zasluženo su se našle z borbi za trofej.

Kome će on pripasti saznaćemo večeras, a svi se nadamo da će se u Nišu večeras slaviti novi uspeh srpske košarke.

Nema sumnje da momke koji su rođeni 2005. godine čeka težak zadatak. Ulog je ogroman, a navijači u Srbiji imaju, kao i uvek, najviša očekivanja. Možda ovoga puta i opravdano, jer jedna generacija, 2005. ima mogućnost da obriše ona ružna sećanja iz baš te godine... A rekli bismo da već jeste.

Kada srpskoj javnosti pomenete 2005. godinu, uvek se vraćaju slike Evropskog prvenstva u Beogradu i tog tužnog leta.

Nakon kikseva na Evropskom prvenstvu 2003. godine i Olimpijskim igrama 2004, svi su očekivali da ta 2005. vrati Srbiju tamo gde pripada – na sam vrh. I kada je izašao spisak, sve je delovalo i te kako realno.

Na čelu najbolji evropski trener Željko Obradović, a u redovima reprezentacije Dejan Bodiroga, Darko Miličić, Vule Avdalović, Vladimir Radmanović, Igor Rakočević, Vlado Šćepanović, Marko Jarić, Željko Rebrača, Nenad Krstić, Dejan Milojević i Milan Gurović.

Mediji su brujali: Srbija se vraća, navijači već uveliko slave. Bilo je jasno da će se sve osim zlata te godine okarakterisati kao neuspeh (poznato vam je, zar ne?).

Ali, po ko zna koji put obistinila se ona, dobro poznata: Ko visoko leti, nisko pada. Srbija je tada pala na samo dno.

Grupa "D" – Srbija, Španija, Letonija i Izrael. Prvi meč i poraz – od selekcije Španije. Španci su ubedljivo počistili "orlove", 89:70. I prvi šok, za celu zemlju.

- Jedan igrač posle meča sa Španijom nije 24 sata progovarao ni reč. Kada sam ga video od muke sam otišao u sobi i isplakao se. Nakon toga sam ga uhvatio za ruku i rekao mu da digne glavu, da bude muškarac i lider ovog tima - surovo iskren je tada bio Obradović.

Međutim, delovalo je da je taj poraz nekako trgnuo ekipu. Izrael i Letonija su vrlo lako "pale na kolena", a grupna faza završila se tako što je Španija sa samo pola koša prednosti završila na vrhu tabele.

A onda se desio potpuni sunovrat. Osminu finala Evropskog prvenstva 2005. godine pamtiće svaki zaljubljenik u srpsku košarku, pošto je svaki od njih, potpisujem, ostao bez reči.

Selekcija Francuske te godine i nije mogla da se pohvali nekim izvanrednim kvalitetom, kao što je to danas. Naspram Srbije nisu imali skoro pa nikakvu šansu, ili smo to samo mi tako mislili.

Jeste Srbija bila favorit i jesu Parker, Dijav, Želabal, braća Pjetrus bili tek na početku svojih sada već nestvarnih karijera. I jeste samo Rigodo bio u zrelom košarkaškom dobu, a jeste i Srbija vodila sa +14 u jednom svetlom momentu te osmine finala.

A onda je sve stalo. Parket su preplavila loša dodavanja "orlova", katastrofalni šutevi, problemi sa egom i sebičnošću, a onda i loša koncentracija. Šok i neverica – tkao bismo mogli da opišemo stanje u kome se nalazila nacija. 

Na kraju, titula evropskih prvaka pripala je Grcima. I da, objektivno ili ne, možemo reći da je to bilo potpuno nezasluženo.

A u sportu, ako nešto ne volimo jeste da se nešto dobije "nezasluženo". Vreme je da se kockice iz te godine poslože baš onako kako treba. Doduše, na malo drugačiji način.

Momci rođeni 2005. godine jesu rođeni u vreme najvećeg poraza srpske košarke, ali je došao trenutak kada su postali njen najveći ponos.

I da konačno onu čuvenu Žocovu rečenicu "This is very difficult to translate my friend. Very difficult“ prevedemo na jedan potpuno suprotan način od onog iz sada već davne 2005. godine.