Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je četvrtak, 27. jul.

  916 - Umro je Kliment Ohridski, učenik slovenskih

prosvetitelja Ćirila i Metodija, jedan od istaknutijih pisaca stare

slovenske književnosti. Posle misionarskog rada u Panoniji i

Moravskoj i boravka u Bugarskoj, u Ohridu je podigao manastir koji

je i sada aktivan, a 886. osnovao je školu kroz koju je navodno

prošlo oko 3.500 učenika.

        1189 - U Nišu su srpski veliki župan Stefan Nemanja i

nemački car Fridrih I Barbarosa, koji je predvodio vojsku krstaša

na putu ka Bliskom istoku, sklopili sporazum. Ovaj prvi ugovor

srednjovekovne Srbije i Nemačke nije u potpunosti realizovan.

Sporazumu su prethodili pregovori započeti ranije od strane srpske

delegacije na dvoru nemačkog vladara u Nemačkoj.

        1789 - Kongres SAD osnovao je Odeljenje za spoljne poslove,

preteču Stejt departmenta.

        1824 - Rođen je francuski pisac Aleksandar Dima Sin, 

koji je udario temelje pozorišne društvene drame. Napisao je 

16 pozorišnih komada, uključujući dramatizaciju romana "Dama 

s kamelijama". Ostala dela: drame "Nezakoniti sin", "Deniza",

"Gospodin Alfons", "Polusvet".

        1830 - U Francuskoj je izbila trodnevna "Julska revolucija"

izazvana odlukom kralja Šarla X Burbonskog da ukine slobodu

štampe, raspusti tek izabranu skupštinu i promeni izborni zakon.

Narod Pariza je podigao barikade i oborio kralja Šarla X, a na

presto je doveden Luj Filip, koji je kao kralj Francuske vladao do

revolucije 1848. kada je ponovo uvedena republika.

        1835 - Rođen je italijanski pisac Đozue Karduči,

dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1906, profesor

Univerziteta u Bolonji. Pored poezije, pisao je književne i

filološke studije, a bavio se i teorijom estetike. Dela: pesničke

zbirke "Jambi i epode", "Nove rime", "Varvarske ode".

        1841 - Poginuo ruski pisac Mihail Jurjevič Ljermontov.

Stradao je u dvoboju u kavkaskoj banji Pjatigorsk. Iako je poginuo

vrlo mlad njegovo delo svedoci o visokoj zrelosti. Dela: roman

"Junak našeg doba", drama "Maskarada", poeme "Demon", "Mciri",

"Pesma o trgovcu Kalašnikovu", pesme "Oblaci", "Misao", "Prorok",

"Dimiskija", "Otadžbina", "Borodino".

        1844 - Umro je engleski hemičar i fizičar Džon Dalton,

jedan od osnivača atomske teorije materije. Objasnio je Prustov

zakon stalnih proporcija, postavio zakon umnoženih proporcija i

prvi određivao relativne atomske mase hemijskih elemenata.

Ispitivao je osobine gasova, postavio zakon parcijalnih pritisaka 

i bavio se meteorologijom. Patio je od slepila za boje, pa je

proučavao i tu anomaliju, koja je po njemu nazvana - daltonizam.

Shvatanja je izložio u trotomnom delu "Novi sistem filozofije

hemije".

        1867 - Rođen je španski kompozitor i pijanista Enrike

Granados i Kampinja. Stvarao je u romantičarskom maniru, gotovo

isključivo na tradicijama španske narodne muzike. Dela: klavirska

zbirka "Gojekas", "Španske igre".

        1872 - Rođen je srpski kompozitor i dirigent Stanislav

Binički, autor marša "Na Drinu", direktor Beogradske opere.

Kompoziciju i solo pevanje studirao je u Minhenu, a po dolasku u

Beograd osnovao je vojni orkestar. Sa Stevanom Mokranjcem i Kostom

Manojlovićem osnovao je 1899. "Srpsku muzičku školu" koja sada

nosi ime "Mokranjac". Ostala dela: prva srpska opera "Na uranku",

horske pesme - zbirka "Seljančice", solo pesme, muzika za dramske

komade, vojni marševi.

        1907 - Rođen je srpski slikar Petar Lubarda, član Srpske

akademije nauka i umetnosti, jedan od naših najznačajnijih slikara

u 20. veku. Slikarstvo je studirao u Beogradu i Parizu. Slikao je

predele, mrtvu prirodu, portrete, a u poslednjem stvaralačkom

periodu oprobao se u apstraktnom slikarstvu, zadržavajući osobeni

stil i prepoznatljiv snažan kolorit.

        1915 - Rođen je italijanski operski pevač Mario del

Monako, kojeg su kritičari proglasili "tenorom epohe". Umetničku

karijeru počeo je 1941. u Milanskoj skali. Zahvaljujući izuzetnom

glasu i izvanrednom  osećaju za scenski nastup stekao je ogromnu

popularnost kao i nepodeljenu podršku kritike.

        1917 - Umro je švajcarski hirurg Emil Teodor Koher,

dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1909. Ispitivao je funkciju

štitne žlezde i znatno doprineo razvoju savremene hirurgije.

        1921 - Kanadski lekari Frederik Grant Benting i Čarls Best

su prvi put izolovali insulin, što je ubrzo omogućilo efikasno

lečenje do tada smrtonosne šećerne bolesti.

        1929 - Rođen je Žan Bodrijar, francuski filozof, 

postmodernist i poststrukturalist. Najpoznatiji je po stvaranju

pojma "hiperstvarnost". Posebno je bio kritičan prema potrošackoj

kulturi SAD. Pisao je o bombardovanju Srbije 1999. godine, kao o

"dvoličnom ratu". Najpoznatije njegovo delo "Zaboraviti Fukoa"

objavljeno je 1977. Poslednja od 20 knjiga, koliko je napisao, su 

"Kul sećanja" objavljena 2005.

        1939 - Umrla je srpska književnica Milica Janković.

Slikarsku školu završila je u Beogradu a usavršavala se u

Minhenu. Radila je kao nastavnik crtanja. Zbog teške bolesti, 

veći deo života provela je vezana za postelju. Dela: zbirke 

pripovedaka "Ispovesti", "Neznani junaci", romani "Pre sreće", 

"Plava gospođa".

        1953 - U Panmundžomu je potpisan sporazum o primirju u

Korejskom ratu, čime je okončan trogodišnji ratni sukob u kojem

je na obe strane poginulo više od 1,7 miliona ljudi.

        1955 - Austrija je ponovo postala suverena država. 

Godine 1938. okupirana je i prisajedinjena Nemačkoj, a posle Drugog 

svetskog rata još deset godina nalazila se pod okupacijom saveznika.

        1965 - Američki avioni su u Vijetnamskom ratu prvi put

napali protivvazdušne sisteme severnovijetnamske armije.

        1967 - Umro je srpski pisac Veljko Petrović, član Srpske

akademije nauka i umetnosti. Najčešći motiv njegove književnosti

je srpska Vojvodina sa njenim specifičnim ambijentom i ljudskim

karakterima. Studije Prava je završio u Pešti. U Prvom balkanskom

ratu bio je ratni dopisnik, a u Prvom svetskom ratu dobrovoljac u

srpskoj vojsci, potom načelnik u Ministarstvu prosvete, predsednik

Matice srpske u Novom Sadu i Srpske književne zadruge u Beogradu i

upravnik beogradskog Narodnog muzeja. Prve zbirke stihova objavio 

je 1914. Plodan prozni pisac, autor je i više studija i eseja

o književnosti i slikarstvu. Dela: zbirke pesama "Rodoljubive pesme",

"Na pragu", "Stihovi", zbirke pripovedaka "Bunja i drugi u

Ravangradu", "Varljivo proleće", "Pomerene savesti", "Prepelica u

ruci", "Dah života", "Moloh".

        1970 - Umro je šef portugalske države Antonio da Oliveira

Salazar. Na čelo države došao je 1933. a i prethodno je u više

navrata bio ministar, kao uspešni finansijski stručnjak. Ustavom 

od 1933. pretvorio je Portugal u "korporativnu i autoritarnu

republiku". Godine 1930. osnovao je Nacionalnu uniju - politički

pokret koji je vladao Portugalom četiri decenije. Iako je njegova

politička koncepcija bila izrazito desna (po mnogima i

profašistička) držao se po strani za vreme Drugog svetskog rata

i bio je naklonjeniji zapadnim saveznicima.

        1976 - Velika Britanija je posle četiri godine

međudržavne napetosti, koju je forsirao diktator Idi Amin,

prekinula diplomatske odnose sa Ugandom, pribegavši prvi put posle

30 godina tako drastičnom potezu protiv neke države.

        1980 - U izbeglištvu u Kairu umro je bivši iranski šah

(car) Mohamed Reza Pahlavi, koji se nalazio na čelu Irana 37

godina. Vladao je čvrstom rukom, što je 1953. izazvalo ustavnu

krizu. Potom je emigrirao zbog neslaganja s vođom Nacionalnog 

fronta Mohamedom Mosadekom, da bi samo desetak dana docnije povratio

vlast zahvaljujući intervenciji vojske.

        1981 - Umro je američki filmski režiser nemačkog 

porekla Vilijam Vajler, čiji se filmovi odlikuju stilskom 

perfekcijom. Dobio je Oskara za filmove "Gospođa Miniver", 

"Ben Hur" i "Najlepše godine našeg života". Ostali filmovi: 

"Orkanski visovi", "Male lisice", "Kako ukrasti milion dolara", 

"Naslednica", "Detektivska priča", "Keri", "Praznik u Rimu", 

"Prijateljsko ubeđivanje".

        1984 - Umro je engleski filmski i pozorišni glumac 

Džejms Mejsn. Najčešće je tumačio karakterne uloge pametnih 

i istančanih ličnosti. Filmovi: "Begunac", "Sedmi veo", "Čovek 

u sivom", "Zvezda je rođena", "Julije Cezar", "Lolita", "Sever

severozapad", "Lord Džim", "Galeb", "Ubistvo po narudžbini".

        1985 - U državnom udaru u Ugandi svrgnut je predsednik

Milton Obote, koji je bio šef države od 1966. do 1971, kad ga je

oborio Idi Amin, i ponovo od 1979. do 1985. Novim šefom države

proglasio se general Tito Okelo.

        1990 - Belorusija je proglasila nezavisnost od Sovjetskog

Saveza.

        1993 - U Ženevi je počela desetodnevna konferencija na

kojoj su, prvi put posle tri meseca, direktno pregovarali

predstavnici triju zaraćenih strana u Bosni i Hercegovini. Pored 

međunarodnih predstavnika, na skupu su učestvovali lideri SR 

Jugoslavije i Hrvatske, ali konferencija nije uspela da zaustavi 

građanski rat u BiH.

        1996 - Tokom Olimpijskih igara, u Atlanti je eksplodirala

bomba u zabavnom parku, usmrtivši dvoje i ranivši 110 osoba.

        2002 - U udesu ukrajinskog lovca "SU-27" na aeromitingu u

blizini ukrajinskog grada Lavova poginulo je 89 i ranjeno 199

posetilaca.

        2007 - U eksploziji kamiona bombe u Bagdadu, u blizini

pijace Karadah, prepunoj kupaca, u šiitskom delu grada, poginulo 

je 61 lice a 94 je ranjeno. Od eksplozije je izgorelo desetak

automobila i zapalila se trospratna zgrada.

        2008 - U nekoliko vazdušnih napada koje su snage NATO-a

izvele u provinciji Kost, na jugoistoku Avganistana, ubijeno je

između 50 i 80 talibanskih ekstremista.

        2008 - Umro je egipatski reditelj Jusuf Šahin.

Nakon studija glume u školi "Pasadena plejhaus" u Los Anđelesu,

Šahin je ozbiljnu karijeru započeo 1951. svojim drugim filmom

"Sin Nila". Njegova najpoznatija ostvarenja su "Zemlja" (1969.),

"Aleksandrijo, zašto?"(nagrađen 1978. u Berlinu) "Egipatska

priča" (nagrađen 1982. takođe u Berlinu). Neretko se bavio

komplikovanim društvenim problemima, uključujući i islamski

fundamentalizam. Ostala dela: "Imigrant" (1994), "Haos" (2007).

u Kanu mu je 1997. dodeljena specijalna nagrada za životno delo.

Zaslužan je za proboj Omara Šarifa, jedinog svetski uspešnog

arapskog glumca.

        2008 - Umro je lord Dejvid Rasel-Džonston, bivši

predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i njen izvestilac

za Kosovo i Metohiju. Bio je dugogodisnji član, izvesno vreme

i lider Liberalne partije, kao i poslanik u britanskom parlamentu

do 1997. Predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope je

od 1999. do 2002. U tom svojstvu predlagao je istovetno rešenje

za status južne srpske pokrajine kao i Marti Ahtisari.

        2018 - Preminuo je Mateja Matejić, književnik, profesor, 

sveštenik. Kao profesor Ohajo univerziteta u Kolumbusu, gde je 

predavao slovenske jezike i književnost, osnovao je znamenitu 

"Hilandarsku sobu ", najveću kolekciju mikrofilmovanih starih 

slovenskih rukopisa. Godinama je bio glavni urednik izdavačke 

ustanove "Kosovo" kao i zvaničnog lista SPC u SAD i Kanadi 

"Staza Pravoslavlja". Odlikovan je ordenom Svetog Save prvog 

stepena kao i arhiepiskopskom gramatom Patrijarha Pavla. 

Dela: "Tamo gde vreme ne stari ", "Pravoslavlje - Hrabrost biti 

drukčijim, snaga ostati ne promenjen ", "Na stazama izbegličkim", 

"Jevanđelje po Majku ", "Biography of Saint Sava", "The Holy 

Mount and Hilandar Monastery ", "The oldest Ćristian liturgy 

in English ".

2018 - Dogodilo se pomračenje meseca koje je trajalo 

103 minuta. Potpuno pomračenje moglo se videti iz Evrope, Rusije, 

Afrike, Bliskog istoka, većeg dela Azije i Australije. Pomračenje 

Meseca se događa prilikom ulaska Meseca u Zemljinu senku. Ova 

pojava, koju još nazivaju "Krvavi Mesec" ili "Krvavi spektakl", 

ponoviće se u tako dugom trajanju tek 2123. godine.

2018 - Preminuo je ruski pisac Vladimir Vojnovič. Rođen 

je 1932, u tadašnjem Staljinabadu, sada Dušanbe, Tadžikistan, 

tada Sovjetski Savez. Zbog disidentskog delovanja po objavljivanju 

"Ivana Čonkina" u inostranstvu, došao je pod udar službi bezbednosti 

kao i Saveza pisaca Sovjetskog Saveza. Juna 1981. ukazom Vrhovnog 

prezidijuma oduzeto mu je sovjetsko državljanstvo, pa je potom 

živeo u Nemačkoj. Najpoznatiji je po delima: "Život 

i neobični doživljaji vojnika Ivana Čonkina ", "Moskva 2042", 

"Monumentalna propaganda", za koju je 2001. dobio Državnu naradu 

Rusije. Sovjetsko državljanstvo mu je vraćeno 1990.