Dogodilo se na današnji dan

  Danas je četvrtak, 13. jul.

   100. p. n. e. - Rođen je rimski vojskovođa, pisac i

državnik Gaj Julije Cezar, jedna od najmarkantnijih ličnosti

antičke istorije. Republikanski zaverenici ubili su ga 44. p.n.e.

na dan martovskih ida, ali time nisu uspeli da spasu republiku -

što je bio njihov cilj. U početku karijere bio je pristalica

stranke populista, rimskih republikanskih demokrata, uz čiju je

pomoć 68. počeo da se penje lestvicama moći, postavši kvestor,

zatim edil, pretor i prokonzul u Španiji. Ambiciozan i bezobziran,

okrenuo je leđa populistima i 60. sklapa Prvi trijumvirat o

podeli vlasti s Gnejem Pompejem i Markom Licinijem Krasom. Vojnički

se proslavio osvajanjem Galije (grubo, danas Francuska i Belgija).

Posle Krasove smrti ušao je vojskom na teritoriju Rima - za

prelazak granične rečice Rubikon vezuje se znamenita njegova

izjava: "Kocka je bačena" (na teritoriji samog Rima nisu smele da

se nalaze naoružane trupe - prelazak Rubikona značio je građanski 

rat). Potukao je Pompejeve snage 48. u bici kod Farsale u Tesaliji. 

Pripojio je Egipat, iz kog je doveo grčkog astronoma Sosigena koji

mu je pomogao da reformiše računanje vremena i sačini Julijanski 

kalendar. Dosta je pisao i bio je dobar stilista, ali su izgubljene 

njegove pesme i gramatički spis "O analogiji". Ostala dela: 

"Komentari o građanskom ratu", "Komentari o Galskom ratu".

        1793 - Francuskog lekara i novinara Žana Pola Maraa,

jednog od vođa Francuske revolucije i lidera montanjarske grupe, 

u Parizu je ubila žirondinka Šarlota Korde. Mara se zalagao za

ukidanje torture i smrtne kazne i za slobodu štampe, a u listu

"Prijatelj naroda", koji je pokrenuo, zastupao je interese gradskih

donjih slojeva i bio je potpuno isključiv prema aristokratiji.

        1837 - Kraljica Viktorija I se kao prvi britanski monarh

preselila u Bakingemsku palatu u Londonu.

        1839 - U Beogradu su prvi put održani izbori za Opštinu

grada Beograda. Ukazom o "Ustrojaniju obština" sve opštine u

Srbiji su podeljene u tri reda: prvoj je pripadao Beograd, drugoj

okružne i druge varoši, a trećoj seoske opštine. U Beogradu su

birana 32 člana gradske opštine - "najčestitija, najrazumnija i

najpravdoljubivija". Svi članovi gradske opštine svoju dužnost 

su obavljali besplatno.

        1878 - Završen je Berlinski kongres, na kojem je revidiran

Sanstefanski mirovni ugovor. Odlukama Berlinskog kongresa Srbiji su

priključene oslobođene teritorije na jugu od kojih su obrazovani

Niški, Pirotski, Toplički i Vranjski okrug, takođe, priznata joj

je potpuna suverenost. Austro-Ugarskoj je dato pravo da okupira

Bosnu  i Hercegovinu i da stacionira svoj garnizon u Raškoj oblasti

(Novopazarski sandžak), a Britaniji da okupira Kipar. Rumunija je 

postala nezavisna. Bugarska je formirana kao kneževina pod 

suverenitetom turskog sultana, dok je Istočna Rumelija je ostala 

u sastavu Turske u autonomnom statusu. Rusija je dobila proširenja 

na Kavkazu.

        1930 - U glavnom gradu Urugvaja Montevideu počelo je Prvo

svetsko fudbalsko prvenstvo, na kojem je u konkurenciji 13 ekipa

pobedila reprezentacija zemlje domaćina. Kraljevina Jugoslavija

(koju su bojkotovali klubovi iz Zagreba, Sarajeva i Subotice) je

kao najbolje plasirana reprezentacija izvan Amerike podelila treće

i četvrto mesto, ali je FIFA, zbog gol-razlike rangirala SAD kao 

trećeplasiranu.

        1943 - Četnici su u Drugom svetskom ratu tokom bitke na

Sutjesci, u obračunu s partizanima kod sela Vrbnice u fočanskom

kraju, zarobili i ubili pisca Ivana Gorana Kovačića i profesora

Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Simu Miloševića. Kovačić je

autor potresne poeme "Jama" o zločinima hrvatskih ustaša nad

Srbima, kao i dela "Štrajk u fabrici štrebera", "Humoreske i

satire", "Par nas s Parnasa" a Milošević više radova iz oblasti

parazitologije,  mikrologije i bakteriologije.

        1943 - Pobedom sovjetske armije, u Drugom svetskom ratu je

posle samo osam dana okončana ključna faza Kurske bitke, najvećeg

tenkovskog okršaja u istoriji ratova, u kojoj je učestvovalo oko

6.000 tenkova sa obe strane. Nemci su angažovali 50 divizija, od

kojih 14 oklopnih i dve motorizovane, sa oko 2.900 tenkova, ali su 

pretrpeli poraz. Tokom borbi koje su trajale do 23. avgusta 1943. 

uz gotovo sve tenkove, iz stroja je izbačeno pola miliona nemačkih

vojnika a 30 njihovih divizija je uništeno.

        1951 - Umro je austrijski kompozitor Arnold Šenberg,

osnivač i teoretičar modernog muzičkog ekspresionizma, profesor

muzičkih akademija u Beču, Berlinu, Bostonu i Los Anđelesu. U

ranim kompozicijama bio je sledbenik romantizma, ali je kasnije

napustio tonalni sistem i komponovao atonalno, pri čemu je uveo nov

dvanaestotonski način komponovanja, nevezan za usvojena harmonska

pravila. Napisao je "Nauku o harmoniji" i nedovršeni "Priručnik za

kontrapunkt" i "Teoriju kompozicije". Muzička dela: opera "Mojsije

i Aron", simfonijska poema "Peleas i Melisandra", kantate

"Gurelider", "Preživeli iz Varšave", melodrama "Pierrot lunaire",

monodrama "Očekivanja".

        1955 - Rut Elis, osuđena na smrt zbog ubistva ljubavnika, 

postala je poslednja žena obešena u Velikoj Britaniji.

        1971 - Pod optužbom da su pokušali da obore kralja

Hasana, u Maroku je streljano 10 oficira armije te severnoafričke

zemlje.

        1985 - Na londonskom stadionu "Vembli" i na stadionu "Džon

Kenedi" u Filadelfiji su istovremeno održani veliki humanitarni

koncerti pod nazivom "Lajv ejd". U akciji pomoći gladnima u Africi,

koju je organizovao Bob Geldof, najpoznatiji rok i pop muzičari

sveta, prikupili su 60 miliona dolara, a TV prenos koncerata je

pratilo oko milijardu i po gledalaca širom sveta.

        1985 - Sovjetski atletičar Sergej Bubka preskočio je

motkom u Parizu, prvi u istoriji atletike, "magičnu granicu" od

šest metara.

        1992 - Preuzimajući dužnost predsednika vlade Izraela,

Jicak Rabin je najavio da će posetiti prestonice arapskih zemalja

radi postizanja mira na Bliskom istoku.

        1993 - Hapšenjem stotina muslimanskih civila, Hrvati su u

Mostaru otpočeli nov talas etničkih čišćenja.

        1994 - Firme iz SR Jugoslavije i Danske povukle su osoblje

iz Alžira, ugroženo napadima islamskih terorista.

        2000 - Vijetnam je potpisao trgovinski ugovor sa SAD, što

je označilo normalizaciju trgovinskih odnosa dveju zemalja, prvi

put od okončanja Vijetnamskog rata četvrt veka ranije.

        2005 - U udesu tri putnička voza u Gotki, 400 kilometara

severoistočno od Karačija, na jugu Pakistana, poginulo je oko 200

ljudi a više stotina ih je povređeno.

        2005 - U eksploziji automobila bombe u Bagdadu poginula su

32 deteta, pošto je eksplozivna naprava aktivirana dok je američka 

patrola delila deci slatkiše. Poginuo je i jedan američki vojnik.

        2006 - Otvoren je naftovod Baku-Tbilisi-Džejhan, dugačak

1.774 kilometra a u njegovu izgradnju uloženo je četiri milijarde

dolara. Naftovodom Baku-Tbilisi-Džejhan nafta se transportuje od

Kaspijskog mora do sredozemne turske luke Džejhan, zaobilazeći i

Rusiju i Iran. Ovaj naftovod, prema rečima turskog predsednika

vlade Redžepa Tajipa Erdogana, predstavlja "put svile 21. veka".

        

2014 - Preminula je Nadin Gordimer, južnoafrički pisac, 

nobelovac. U svojim delima bavila se pitanjima morala i rasizma, 

posebno u kontekstu aparthejda u Južnoj Africi. Do tada apolitična, 

posle masakra u Šarpvilu 1960. postala je aktivan borac protiv 

aparthejda. Na srpski su prevedeni njeni romani: "Priča moga sina", 

"Slučajni susret" i "Dođi sebi". Nobelovu nagradu za književnost 

dobila je 1991. godine. 

2014 - Najmanje šest osoba je poginulo a 25 ranjeno 

u žestokim borbama suprotstavljenih libijskih milicija kod 

aerodroma u Tripoliju, u najžešćim sukobima u glavnom gradu 

te zemlje otkako je svrgnut i ubijen dugogodišnji lider Muamer 

Gadafi 2011. godine. Sukobljene naoružane milicije, koje su 

učestvovale u svrgavanju Gadafija, nastavile su međusobne

obračune i posle promene režima.  

2019 - Rusko nemačka astrofizička opservatorija Spektr-RG, 

lansirana je s kosmodroma Bajkonur, Kazahstan. Spektr-RG je nastavak 

projeta Spektr-R, lansiranog 2011. godine. Reč je o visokoenergetskom 

satelitskom teleskopu.