Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je subota, 1. jul.

1804 - Rođena je francuska književnica Armandina Oror

Lusil Dipen, baronica Didevan, poznatija pod pseudonimom Žorž

Sand, preteča feminizma, autor sentimentalnih, socijalnih

romana i priča. Ostavila je i obimnu prepisku i memoare. Dela:

"Indijana", "Lelija", "Konsuelo", "Đavolja bara", "Nahoče

Fransoa", "Mala Fadeta", "Ona i on", "Markiz de Vimer", "Majstori

trubači", "Povest mog života".

        1835 - U Pešti je izašao prvi broj "Serbskog narodnog

lista", ilustrovanog književnog nedeljnika. Pokrenuo ga je kulturni

i nacionalni radnik, publicista i urednik "Letopisa" Matice srpske

Teodor Pavlović. List je s kraćim prekidima izlazio do 1848.

        1839 - Umro je turski sultan Mahmud II, koji je tokom

vladavine od 1808. do smrti sproveo niz reformi u nastojanju da

da sputa razne separatne tendencije. Godine 1826. uništio je

Janičare. Brutalno je gušio bunt hrišćanskih ustanika, ali 

nije uspeo da suzbije težnje Srba i Grka ka stvaranju samostalnih 

država. Posle Tursko-ruskog rata od 1806. do 1812. Bukureštanskim 

mirom je amnestirao učesnike Prvog srpskog ustanka, pod pritiskom 

Rusije, i obećao je Srbiji izvesnu autonomiju, što je potom 

izigrao. Posle novog Tursko-ruskog rata od 1828. do 1829. priznao 

je Jedrenskim mirom autonomiju Srbiji, Vlaškoj i Moldaviji, 

a Grčka je postala nezavisna.

        1860 - Umro je američki pronalazač Čarls Guđer, koji

je 1839. otkrio proces vulkanizacije kaučuka, što je dorinelo

brzom razvoju industrije gume, posebno prozvodnji automobilskih

guma.

        1863 - Rođen je Jovan Vujić Joca, kolekcionar umetnina,

bibliofil, veliki dobrotvor srpskog naroda. Rodom iz Sente,

filozofiju i istoriju studirao je u Beču, a diplomirao je i

agronomiju. Bio je veleposednik i vremenom je stvorio ogromnu zbirku

umetničkih dela, starina, vrednih knjiga. Posedovao je biblioteku

od oko 20.000 knjiga važnih za srpsku kulturu i istoriju, oko 3.000

autografa, pisama, povelja, kao i zbirku starog novca i oružja.

Stvorio je i veliku zbirku dela srpskih slikara od 18. do 20. veka.

Svoju zbirku poklonio je Beogradskom univerzitetu uz dogovor da se

pored Univerzitetske biblioteke podigne Galerija Joce Vujića, što

nikada nije urađeno.

        1867 - Pod pritiskom Kanađana britanska vlada je donela

"Severnoamerički zakon" na osnovu kojeg su provincije Ontario,

Kvebek, Nova Škotska i Nju Branzvik stvorile konfederaciju Kanadu

sa statusom dominiona.

        1872 - Rođen je francuski inženjer i pilot Luj Blerio,

pionir vazduhoplovstva, koji je 1909. prvi avionom preleteo Lamanš.

Isprva je pokušavao da napravi avion mahokrilac (ornitopter), ali

je brzo odustao od te ideje i 1903. je konstruisao prvi avion, a

1906. avion s motorom koji je imao tri cilindra. U Prvom svetskom

ratu je proizvodio avione za francusko ratno vazuhoplovstvo, koji

su bili medu najuspešnijim u to vreme.

        1876 - Umro je ruski revolucionar Mihail Aleksandrovič

Bakunjin, najznačajniji mislilac anarhizma. Posle vojne akademije

služio je dve godine u gardi, a zatim je od 1841. do 1847. putovao

po Nemačkoj, Francuskoj i Švajcarskoj, istupajući protiv carskog

samodržavlja i kmetstva u Rusiji. Carska vlada mu je naložila da

se vrati u zemlju, a kada je to odbio lišila ga je plemićke titule

i oduzela svu imovinu. U revoluciji 1848. je učestvovao u praškom

ustanku, a 1849. je rukovodio ustankom u Drezdenu. Posle propasti

ustanka uhapšen je i osuđen na smrt, ali mu je kazna zamenjena

doživotnom robijom, posle čega je izručen ruskim vlastima i

prognan u Sibir. Odatle je uspeo da pobegne i u Zapadnoj Evropi se

povezao s tajnom organizacijom ruskih revolucionarnih demokrata

"Zemlja i sloboda", a 1869. je osnovao tajnu organizaciju "Alijansa

socijalističke demokratije". Na Haškom kongresu 1872. isključen

je iz Prve internacionale. Dela: "Državnost i anarhija",

"Knutogermanska imperija i socijalna revolucija".

        1884 - Umro je američki detektiv škotskog porekla Alen

Pinkerton, koji je 1850. osnovao Nacionalnu detektivsku organizaciju

"Pinkerton".

        1896 - Umrla je američka književnica Herijet Elizabet

Bičer Stou, borac za ženska prava i oslobođanje crnih robova.

Romanom "Čiča Tomina koliba", u kojem je crnačko ropstvo podvrgla

snažnoj kritici, doprinela je ukidanju ropstva u SAD.

        1902 - Rođen je američki filmski režiser nemačkog

porekla Vilijam Vajler, čiji se filmovi odlikuju stilskom

perfekcijom. Dobio je Oskara za filmove "Gospođa Miniver", "Ben

Hur" i "Najlepše godine našeg života". Ostali filmovi: "Orkanski

visovi", "Male lisice", "Kako ukrasti milion dolara", "Naslednica",

"Detektivska priča", "Keri", "Praznik u Rimu", "Prijateljsko

ubeđivanje".

        1908 - Stupila je na snagu odredba uključena u drugu

Međunarodnu radiotelegrafsku konvenciju o upotrebi signala SOS,

Morzeovom azbukom, u slučaju nevolja na morima. Krajem 20. v.

signal SOS je odbačen, ali tokom 20. v. njegova upotreba je

spasla hiljade života pomoraca.

        1921 - Na tajnom sastanku u Šangaju osnovana je

Komunistička partija Kine, koja je nepune tri decenije kasnije

osvojila vlast.

        1931 - Rođena je američka filmska glumica francuskog

porekla Lesli Karon, zapažena u filmskim mjuziklima pedesetih

godina 20. veka. Filmovi: "Amerikanac u Parizu", "Žiži", "Lili",

"Fani".

        1934 - Rođen je Klod Beri, francuski režiser,

glumac, producent i scenarista, dobitnik Oskara. Među njegovim

najpoznatijim filmovima su adaptacije tragičnih priča iz

provansalskog života francuskog pisca Marsela Panjola - "Žan

de Floret" i "Manon". Važio je za autora koji primorava

publiku da razmišlja i postavlja pitanja.

        1934 - Rođen je Sidni Polak, američki filmski

režiser, glumac i producent. Autor je filmova "Prokleti posed",

"Konje ubijaju, zar ne?", "Džeremaja Džonson", "Devojka koju

sam voleo", "Tri Kondorova dana", "Tutsi", "Prevodilac", "Moja

Afrika" za koji je 1985. dobio Oskara.

        1942 - Trupe nacističke Nemačke zauzele su u Drugom

svetskom ratu, posle osmomesečne opsade, najvažniju rusku

crnomorsku luku Sevastopolj na poluostrvu Krim.

        1960 - U Gani je proglašena je republika, a njen prvi

predsednik je postao dotadašnji vođa vlade Kvame Nkrumah. Gana

je stekla nezavisnost 1957, do tada ona je bila britanska kolonija

pod imenima Zlatna obala i docnije Gana.

        1961 - Rođena je Dajana Spenser, koja je udajom za

britanskog prestolonaslednika princa Čarlsa postala princeza 

od Velsa.

        1961 - Umro je američki atletičar afričkog porekla

Karl Luis, jedan od najuspešnijih sportista 20. veka.

        1962 - Afrička republika Ruanda i kraljevina Burundi su

stekle nezavisnost. One su do Prvog Svetskog rata bile sastavni deo

Nemačke Istočne Afrike (Tanganjike), a posle njega belgijski posed

Ruanda-Urundi.

        1966 - Na sednici Centralnog komiteta Saveza komunista

Jugoslavije, poznatoj kao "Brionski plenum", na osnovu montiranih

optužbi oštro je osuđena Služba bezbednosti zbog navodnog

štetnog delovanja na razvoj samoupravnog sistema. Glavna žrtva

političkog obračuna Aleksandar Ranković, blizak saradnik Josipa

Broza, prinuđen je da podnese ostavku na sve funkcije. Posledica

je bila postupna potpuna destrukcija prvo službe bezbednosti,

a potom i Jugoslavije.

        1969 - Danska je postala prva zemlja u kojoj je dopuštena

prodaja i proizvodnja pornografije.

        1974 - Umro je argentinski državnik Huan Domingo Peron,

predsednik od 1946. do 1955. i od 1973. do smrti. Posle vojnog udara

1943, u kojem je učestvovao, postao je ministar rata, 1944.

potpredsednik, a 1946. šef države. Vladao je autoritarno,

oslanjajući se na najšire slojeve. I njegova supruga Eva Peron

bila je izuzetno popularna. Odvojio je 1955. crkvu od države i

uveo sekularne škole, zbog čega ga je rimokatolička crkva

ekskomunicirala. U septembru 1955. oboren je u pobuni delova kopnene

vojske i mornarice, posle čega je emigrirao. Po povratku u zemlju,

u septembru 1973, ponovo je izabran za predsednika Argentine.

        1990 - U Srbiji je, na referendumu, odlučeno da se donese

nov ustav i raspišu višestranački izbori. Na referendum je

izašlo 75,2 odsto birača od kojih je 96,8 odsto glasalo "za".

        1991 - Lideri istočnoevropskih zemalja su na sastanku u

Pragu ukinuli Varšavski pakt, ustanovljen 14. maja 1955. od strane

Sovjetskog Saveza, Bugarske, Poljske, Rumunije, Čehoslovačke i

Mađarske, kao odgovor na stvaranje NATO.

1991 - U Tenji, predgrađu Osijeka, ubijen je Josip Rajhl Kir, 

načelnik Policijske uprave Osijek. Iako ubistvo Rajhl Kira nikada, 

pravno, nije rasvetljeno do kraja, nesumnjivo je da je bio žrtva 

lokalnih hrvatskih ekstremista jer je bio osvedočeni pobornik 

smirivanja tenzija u vreme kada je počinjao rat u Hrvatskoj u 

sklopu razbijanja Jugoslavije. Neposredni izvršilac je osuđen ali 

su njegovi nalogodavci izmakli pravdi.

        1994 - Vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser

Arafat došao je u Palestinu, okončavši 27-godišnje izbeglištvo.

        1996 - Umro je Stojan Stiv Tešić, srpsko američki

književnik, filmski scenarista, dobitnik Oskara. Rođen je u

Srbiji, završio je Univerzitet Indijana. Tokom boravka na Kolumbija 

univerzitetu piše prve komade. Njegova dramska dela doživela su 

veliki uspeh, između ostalog, nagrađen je i Oskarom za scenario 

filma "Četiri druga". Ministarstvo za dijasporu vlade Srbije 

ustanovilo je 2005. Nagradu Stojan Stiv Tešić, kojom se nagrađuju 

pisci srpskog porekla koji pišu na drugim jezicima. Filmovi: 

"Breaking Away", "Eyewitneš", "Four Friends", "The World Ačording 

to Garp", "American Flyers", "Eleni". Igrani komadi: "Nourish The 

Beast", "The Carpenters", "Division Street". Romani: "Summer 

Crošing", "Karoo".

        1997 - Umro je američki filmski glumac Robert Čarls Duran

Mičam, koji se pedesetih godina 20. veka proslavio ulogama

nonšalantnih junaka izrazite personalnosti. Filmovi: "Priča o G.

I. Džou", "Iz prošlosti", "Crveni poni", "Makao", "Anđeosko

lice", "Druga prilika", "Reka bez povratka", "Bandido", "Lovci",

"Najduži dan", "Eldorado", "Ancio", "Dobri momci i rđavi momci",

"Zbogom lepojko", "Rajanova kći", "Jakuza", "Bitka za Midvej",

"Marijini ljubavnici", "Ambasador".

        2000 - Danska kraljica Margareta II i švedski kralj Gustav

XVI pustili su u saobraćaj 16 kilometara dug "Oresundski most"

između Malmea i Kopenhagena, tada najduži drumsko-železnički 

most u svetu. Most građen četiri godine, koji je koštao tri 

milijarde dolara, omogućio je da Švedska bude drumskom vezom 

povezana sa kontinentalnom Evropom.

        2002 - Formalno je započeo rad Međunarodnog krivičnog

suda u Hagu, koji bi trebalo da ima nadležnost u čitavom svetu u

slučajevima dela genocida, ratnih zločina i zločina protiv

čovečnosti, počinjenih od dana uspostavljanja tog suda.

        2002 - Prilikom američkog bombardovanja avganistanskih

položaja kod sela Kakarak u provinciji Uruzgan, severoistočno od

Kandahara, poginulo je 48 civila, najviše žena i dece, kada je

bomba pogodila kuću u kojoj je proslavljano venčanje.

        2004 - Svrgnuti irački predsednik Sadam Husein prvi put se

pojavio pred sudijom koji mu je pročitao optužnicu za zločine

protiv iračkog naroda. Bilo je to prvo pojavljivanje Sadama Huseina

u javnosti posle sedam meseci u zatvoru.

        2004 - Umro je američki glumac Marlon Brando, koji je

karijeru započeo u pozorištima na Brodveju, ali su mu svetsku

slavu donele filmske uloge "mladih gnevnih ljudi" pedesetih godina

20. v. Nagrađen je Oskarom za glavnu ulogu u filmu "Na dokovima

Njujorka", ali je 1973. odbio da primi Oskara za glavnu ulogu u

filmu "Kum", protestujući protiv politike vlade SAD prema

Indijancima. Umesto da ode na ceremoniju dodele nagrade, poslao je

jednu indijansku glumicu da opiše patnje američkih Indijanaca.

Ostali filmovi: "Tramvaj zvani želja", "Viva Zapata!", "Julije 

Cezar", "Mladi lavovi", "Jednoooki Džek", "Pobuna na brodu Baunti",

"Grofica iz Hongkonga", "Odsjaj u zlatnom oku", "Poslednji tango u

Parizu", "Apokalipsa sada".

        2006 - Preminuo je Rijutaro Hašimoto, bivši predsednik 

vlade Japana, od januara 1996. do jula 1998. godine. Rukovodio 

je najvećom frakcijom u Liberalno-demokratskoj partiji do jula 

2004. godine. Tokom njegovog mandata otvorena je nova era u 

odnosima s Kinom, nakon gotovo veka zategnutosti.

        2006 - U eksploziji automobila bombe u šiitskom delu

Bagdada poginulo je 66 osobai, a oko 100 je ranjeno. Sunitski

pobunjenici su naveli da je postavljanje bombe na pijaci u šiitskom

delu Bagdada "normalan odgovor na ono što šiitska milicija radi

sunitima".

        2007 - Umro je srpski književnik Milan Mika Oklopdžić.

Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti gde je

izvesno vreme i predavao. Svoje američko iskustvo - u SAD je

magistrirao zajedno sa Semom Šepardom - pretočio je u prvi roman

"CA bluz". Objavljen 1981. ovaj roman postao je hit, doživeo je

brojna izdanja i prodat je u tiražu većem od 100.000. Oklopdžić

je autor pet romana, sedam pozorišnih predstava i oko 20 radio i TV

drama. Poslednje dve decenije živeo je u SAD.

        2008 - Moldavija je ponudila otcepljenom Pridnjestrovlju

status republike sa sopstvenim ustavom i pravom istupanja iz

Moldavije u slučaju da se međunarodni status Moldavije

promeni. Vlada u Kišinjevu ponudila je Pridnjestrovlju i petinu

mesta u zajedničkoj skupštini, ali bez prava veta, na čemu

insistira vlast u Tiraspolju. Pridnjestrovlje nastanjuje približno

po trećina Rusa, Ukrajinaca i Moldavaca.

        2008 - Umro je Dejan Medaković, srpski istoričar

umetnosti, istoriograf, književnik, predsednik Srpske akademije

nauka i umetnosti od 1999. do 2003. Rođen je u Zagrebu, tada

Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, u porodici koja je dala niz

velikana srpske kulture. Gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima.

Od 1942. radio je u Muzeju kneza Pavla, a nakon rata u Muzeju grada

Beograda, Ministarstvu za nauku i kulturu i Saveznom zavodu za

zaštitu spomenika kulture, potom u Istorijskom institutu SAN

(1952-1954). Doktorirao je tezom "Grafika srpskih štampanih knjiga

XV-XVII veka" 1954. Predavao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu

do penzionisanja 1982. U Matici srpskoj rukovodio je istraživanjima

iz oblasti istorije umetnosti. Uređivao je "Zbornik za likovne

umetnosti Matice srpske". Bavio se sirokim rasponom tema, od

srednjovekovne umetnosti do modernog slikarstva, ali najviše -

srpskim barokom, srpskim kulturnim prilikama u 18. v. i srpskim

slikarstvom 19. v. Autor je i nekolicine književnih dela i

više zbirki poezije. Rukovodio je i osnovao (ili obnovio) niz

kulturnih i naučnih projekata, poput "Vukove zadužbine". Od

1995. redovni je član Evropske akademije sa središtem u Salcburgu,

a redovni član Lajbnicovog društva (Berlin) i počasni član

Rumunske akademije postao je 2001. Dobitnik je nagrade za životno

delo (Sedmojulske), austrijske Gindeldz nagrade, Herderove nagrade.

Bio je počasni građanin Sremskih Karlovaca. Dela: "Beograd na

starim gravirama", "Srpski slikari 18. veka", "Putevi srpskog

baroka", "Svedočenja", "Istraživači srpskih starina", "Barok kod

Srba", "Savina", "Sent Andreja", "Letopis Srba u Trstu", "Srbi u

Beču", koautor "Istorije srpskog naroda" 1-10 SKZ, "Hilandar",

sećanja: "Efemeris" 1-5.

       2009 - U Beogradu su započele Letnje Univerzitetske igre, 

25. po redu, na kojima se okupilo oko 8.500 studenata-sportista iz 

145 zemalja sveta.

       2009 - Umro je Karl Malden, američki glumac srpskog 

porekla, dobitnik Oskara. Najpoznatiji je po ulogama u filmovima 

"Tramvaj zvani želja" (Oskar 1951.), "Na dokovima Njujorka" kao 

i tv seriji "Ulice San Franciska". Rođen je u Indijani kao Mladen 

Sekulović, od oca Srbina i majke Čehinje, a ime je promenio u 

22. godini iz profesionalnih razloga. Proslavio se filmovima

Elije Kazana, s kojim je sarađivao i u pozorištu. Njegovo

karakteristično lice omogućilo mu je da igra veoma različite

uloge, od sveštenika do gangsterskog šefa, od rogonje do 

generala.

       2013 - Rezidualni mehanizam, naslednik Međunarodnog 

krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, počeo je da funkcioniše 

u Hagu.

       2017 - U Sorisu u centralnom delu države Mato Groso, Brazil, 

uhapšen je Luiš Karlos da Roča, poznat pod nadimkom "Bela glava", 

predstavljen kao najveći južnoamerički "kralj kokaina". Njegova 

mreža obuhvatala je proizvodnju kokaina u Boliviji, Kolumbiji i 

Peruu, a narkotici su prodavani po Južnoj Americi, SAD, Evropi. 

Da Roča, čije se lično bogatstvo procenjuje na oko 100 miliona 

dolara, uspešno se skrivao tri decenije pošto je promenio lični 

opis i identitet.

2020 - Skupština Crne Gore usvojila je zakon o istopolnom 

partnerstvu, čime su omogućene i normirane zajednice osoba istog pola, 

ali bez mogućnosti usvajanja dece.