Školska godina se završava 6. juna za osnovce i srednjoškolce u Srbiji

Vlada Republike Srbije saopštila je da je zbog tragedija koje su „duboko pogodile čitavo društvo“ donela odluku da se školska godina završi 6. juna u svim osnovnim i srednjim školama.

Dodaje se da škole mogu najkasnije do 20. juna da održavaju vannastavne aktivnosti koje između ostalog podrazumevaju i nastavu u prirodi.

Odluka je doneta skoro mesec dana posle posle nezapamćene tragedije u Srbiji kada je 13-godišnjak u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu ubio devetoro đaka i čuvara, kao i posle masovnog ubistva osmoro ljudi kod Mladenovca.

Školska godina u „Vladislavu Ribnikaru“ biće završena nešto ranije, 2. juna.

U saopštenju Vlade Srbije se dodaje da škola „Vladislav Ribnikar“ nastavlja sa radom, s tim što je naložena rekonstrukcija, a posle rekonstrukcije napraviće se i memorijalni deo.

„Naš obrazovni sistem stvoren je sa ciljem da svim učenicima pruži adekvatnu podršku, ohrabruje ih na putu učenja i omogući im da rastu u zdrave, svesne i odgovorne pojedince.

„U ovom trenutku, važnije je nego ikada, da se usredsredimo na ono što je najbolje za našu decu, jer ona zaslužuju našu potpunu podršku, ljubav i brigu“, navodi se u saopštenju Vlade.

Tri nedelje posle tragedije, oglasila se i porodica 13-godišnjaka koji je pucao, izražavajući saučešće žrtvama.

„Duboko i najiskrenije žalimo i upućujemo saučešće svakoj porodici zbog njenog gubitka, a koji je svaki i naš gubitak. Večno u tuzi“, porodice dečaka osumnjičenog da je 3. maja ubio osmoro đaka i čuvara škole, i ranio još šestoro dece i nastavnicu istorije.

Saopštenje je objavila advokatska porodica koja ih zastupa.

Dvanaest dana posle pucnjave, u bolnici je preminula teško ranjena devojčica čime se broj žrtava popeo na 10.

Najteže ranjeni dečak, koji ima povrede vratne kičme, lečenje bi trebalo da nastavi u Čikagu, a država će snositi sve troškove, saopštio je Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, za Radio-televiziju Srbije.

Od dana pucnjave, dečak je pod stručnim nadzorom, njegov otac je u pritvoru i protiv njega se vodi istraga zbog izazivanja opšte opasnosti, a i dečakova majka je pod istragom zbog sumnje da je počinila krivično delo zapuštanja i zlostavljanja maloletnika.

Deo đaka se vratio na nastavu prethodnih dana, ali jedan deo roditelja i dalje ne želi da se deca vrate u školu i tražili su od nadležnih da obezbede drugi prostor za njih.

Vlada Srbije je odgovorila na taj zahtev i, prema, ponudila 13 objekata, među kojima su i Dom omladine, Dečiji kulturni centar, Pedagoški i Muzej grada Beograda.

„Nisu svi roditelji saglasni“

Grupa roditelja traži da školska godina bude završena zaključno sa 3. majom 2023. kao, kako se navodi, „danom kada je tragični događaj nasilnim putem prekinuo normalno školovanje“.

Roditelji učenika odeljenja 7/2, u kojem je najviše dece nastradalo, poručuju da njihova deca nisu krenula na nastavu i da ostaju pri ranijim zahtevima, a to su suspenzija direktorke škole i školskog psihologa i pedagoga.

Među onima koji i dalje ne mogu da prođu kroz vrata škole je i sin Aleksandre Bulatović, učenik sedmog razreda.

„Moj sin ne želi da se ispiše iz škole. On želi da bude sa drugovima, ali ne može da uđe u zgradu i verujem da ima ispravnu moralnu intuiciju“, kaže Bulatović za BBC na srpskom.

RTS je prethodno objavio da je nastava počela, ali da su časovi skraćeni i da neće biti ocenjivanja.

Deca koja ne žele ili ne mogu da učestvuju u nastavi moći će da ostanu kod kuće, uz dopis roditelja i neće imati neopravdane izostanke, preneo je RTS.

Nesaglasje među roditeljima, prema rečima Ksenije Krstić, vanredne profesorke na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta, ne doprinosi nikome i ničemu.

„I jedni i drugi se osećaju loše. I roditelji koji šalju decu u školu, jer osećaju krivicu, i roditelji čija deca ne idu u školu.

„To ni za koga nije dobro i to ne može da prođe, a da se ne prelomi na decu“, navodi Krstić.

Ona kaže da je važno da se napravi dogovor sa roditeljima i da ovo nije situacija za preglasavanje.

„Ne možete govoriti o većini. Koliko god da je manje roditelja koji imaju traume jako je važno da se oni čuju i da se nađe rešenje koje će i za njih biti dobro“, kaže Krstić za BBC.

Grupa roditelja traži da se škola rekonstruiše, a drugi da se pronađe drugi objekat.

Gradski menadžer Miroslav Čučković rekao je 23. maja za RTS da je izdata građevinska dozvola za rekonstrukciju OŠ „Vladislav Ribnikar“.

On kaže da je škola i pre tragedije bila na spisku za obnovu i da je za površinu objekta od 9.000 kvadrata napravljena nova procena cene obnove od oko 750 miliona dinara.

Vučić: „Biće onako kao roditelji kažu“

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije rekao je da deo roditelja smatra da treba da se zatvori škola i da će biti učinjeno šta oni kažu.

„Razumem roditelje koji ne žele da idu u školu. Ja sam bio šokiran… I razumem roditelje koji to traže. Ali deca moraju da nastave da žive. Postoje stručna lica koja odlučuju, stručnjaci i roditelji šta kažu, to ćemo da uradimo“, rekao je Vučić za RTS 23. maja.

Dodao je da moramo da gledamo kako ćemo dalje.

„Da li će nastaviti školovanje na nekom novom mestu, recite, uradićemo. Šta god mislite da treba“, rekao je predsednik.

Šta se dogodilo u školi „Vladislav Ribnikar“

Dečak od 13 godina, učenik sedmog razreda, osumnjičen je da je iz očevog pištolja 3. maja ubio osmoro đaka i čuvara, a ranio još šestoro dece i nastavnicu istorije.

Dvanaestog dana posle tragedije, u beogradskoj bolnici je preminula devojčica, teško ranjena u pucnjavi, čime se broj žrtava popeo na 10.

Dečak koji se tereti za zločin trenutno je, prema rečima zvaničnika, na Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu.

Protiv njegovog oca koji je u pritvoru vodi se istražni postupak pod sumnjom da je izvršio krivično delo izazivanje opšte opasnosti, za koje je zaprećeno do 12 godina zatvora.

U međuvremenu je istraga pokrenuta i protiv dečakove majke za koju se utvrđuje da li je počinila krivično delo zapuštanja i zlostavljanja maloletnika.

Odmah posle nezapamćene tragedije, vlasti su odlučile da rasporede policajce u svim školama u Srbiji, kojih ima oko 1.800, a predsednik države Aleksandar Vučić rekao je u više navrata da veruje da će to „doprineti smanjenju vršnjačkog nasilja do 80 odsto“.

Zbog ove tragedije, a potom i nove samo dan kasnije kada je u selima kod Mladenovca, beogradskoj prigradskoj opštini, ubijeno osam ljudi, a 13 ranjeno, na poziv dela opozicije organizovano je nekoliko protesta pod sloganom Srbija protiv nasilja, a najmasovniji je bio u petak, 19. maja.

Opozicija optužuje Vučića i njegovu vlast za dugogodišnje stvaranje ambijenta koje je doprinelo porastu nasilja u zemlji, što on negira i uzvraća da je su protesti „politička zloupotreba tragedija“.