Dogodilo se na današnji dan,

 

Danas je subota, 24. jun.

 79 - Umro je rimski car Tit Flavije Vespazijan, osnivač

dinastije Flavijevaca. Tokom vladavine od 69. potukao je jevrejske 

ustanike u Palestini, a gušenje te bune se ispostavilo kao 

početak masovne jevrejske dijaspore. U Rimu je podigao niz

veličanstvenih građevina poput Koloseuma, Kapitola i Amfiteatra.

        1497 - Engleski moreplovac italijanskog porekla Džon

Kabot dospeo je do obala današnje Kanade i proglasio je taj deo 

Amerike posedom engleske krune.

        1509 - Henri VIII, drugi monarh iz dinastije Tjudor,

krunisan je za kralja Engleske.

        1519 - Umrla je italijanska vojvotkinja Lukrecija

Bordžija, vanbračna kćerka pape Aleksandra VI. Smatrana je 

svojevrsnim simbolom nemorala iako je upamćena i kao mecena.

        1793 - Usvojen je prvi republikanski ustav Francuske, 

koji nije stupio na snagu jer je vođa jakobinaca Maksimilijan

Robespjer, zbog opasnosti od intervencije protiv Francuske

revolucije iz inostranstva, uveo "revolucionarnu diktaturu do

uspostavljanja mirnog stanja".

        1798 - Turci su u Beogradu pogubili grčkog pisca i

patriotu Fereosa Konstantinosa Rigasa, poznatog kao Riga od Fere,

koji je pod uticajem Francuske revolucije počeo pripreme za

oslobođenje Grčke od Turaka. Zbog delovanja među grčkim

iseljenicima, Austrijanci su ga uhapsili u Trstu i predali Turcima.

Pisao je rodoljubivu poeziju i prevodio s francuskog i nemačkog.

U grčkom narodu posebno veliki ođek imala je njegova poema

"Ratnička pesma". Napisao je i istorijsko-geografsko delo

"Zemljopis Grčke" i "Politički statut". Srpski pesnik Vojislav

Ilić opevao ga je u pesmi "Glasnik slobode", u Beogradu mu je

podignut spomenik u ulici koja nosi njegovo ime.

        1812 - Francuski car Napoleon I je na čelu vojske od

oko 600.000 vojnika, sastavljene od skoro svih evropskih nacija,

prešao reku Njemen i počeo invaziju Rusije. Njegova vojska je

narednih meseci pretrpela ogromne gubitke, ali je u septembru 1812.

ipak ušla u Moskvu koju su Rusi napustili. Dalja ratna taktika Rusa

gotovo sasvim je uništila Francuze, kojih je do decembra 1812, kad

su poraženi napuštali Rusiju, preživeo neznatan broj, a ruski 

vojskovođa feldmaršal Mihail Kutuzov ih je progonio sve do Pariza. 

Poraz u Rusiji uništio je Napoleona.

        1821 - Južnoamerički vojskovođa i državnik Simon

Bolivar potukao je Špance kod Karaboboa i izvojevao nezavisnost

Venecuele.

        1822 - Formirano je beogradsko obščestvo (opština), 

čime je ustrojena srpska opštinska uprava u gradu. Obščestvo 

je biralo varoškog kneza, a knjaz Miloš Obrenović imenovao je 

druge zvaničnike i činovnike. 

        1850 - Rođen je britanski feldmaršal Horejšo Herbert

Kičiner, koji je kao komandant britanske vojske u Egiptu 1898.

ugušio sudanski ustanak pod vođstvom Mahdija. U Burskom ratu od

1899. do 1902. kao vrhovni komandant britanskih trupa bezobzirno je

pustošio zauzetu teritoriju u Južnoj Africi, što je izazvalo

talas kritika u čitavom svetu. Teror njegovih trupa nad Burima

postao je sinonim za brutalnost, između ostalog tada su, prvi put

u istoriji, ustanovljeni koncentracioni logori za pripadnike jednog

naroda bez razlike - za Bure. U Prvom svetskom ratu do smrti 1916.

bio je ministar vojske.

        1859 - Francuski car Napoleon III potukao je Austrijance

u bici kod Solferina u Lombardiji. Švajcarski filantrop Žan Anri

Dinan, koji je tada organizovao pomoć za hiljade ranjenika, pod

utiskom tragičnih ratnih scena, osnovaće docnije 1864. 

međunarodnu organizaciju Crveni krst.

        1886 - Umro je ruski pisac Aleksandar Nikolajevič

Ostrovski, čija su dela osnova ruskog klasičnog dramskog

repertoara. U pedesetak drama prikazao je socijalnu nepravdu u

Rusiji, propadanje plemstva, uspone i padove trgovačkog sloja,

njihov moral i život u provinciji. Izvrgavao je ruglu poroke

i na tome gradio komične situacije. Dela: drame "Šuma", "Bura",

"Talenti i obožavaoci", "Unosno mesto", "Bez krivice krivi",

"Devojka bez miraza", "Siromaštvo nije porok", "Svoji smo,

sporazumećemo se", "Vuci i ovce", "Kola mudrosti - dvoja

ludosti".

        1894 - Umrla je srpska slikarka Vilhelmina Mina

Karadžić-Vukomanović, kćerka Vuka Karadžića. Prevodila je na

nemački srpske narodne pripovetke i napisala "Putovanje po Srbiji"

i "Uspomene na Branka Radičevića". Bila je udata za profesora

književnosti Liceja u Beogradu Aleksu Vukomanovića.

        1894 - Francuskog predsednika Mari Fransoa Sadi Karnoa u

Lionu je ubio jedan italijanski anarhista.

1896 - Rođen je Vladimir Vauhnik, obaveštajni oficir 

Kraljevine Jugoslavije. Slovenac, rođen u Štajerskoj, bio je 

oficir Austrougarske koji je 1918, učestvovao sa Rudolfom Majsterom 

u razoružavanju austro-mađarskih trupa i dočeku srpske vojske. 

U međuratnom periodu završio je Generalštabnu školu u Beogradu 

i Visoku školu rata u Francuskoj. Od 1938. nalazi se na 

poziciji vojnog atašea Kraljevine Jugoslavije u Berlinu, gde je bio 

izuzetno uspešan. Na vreme je javio 1941. kada će Jugoslavija biti 

napadnuta, kao i niz drugih dragocenih informacija, poput napada na 

Sovjetski Savez. Tokom okupacije rukovodio je velikim obaveštajnim 

centrom JVuO u Ljubljani, koji je zapravo radio za London. Po rečima 

admirala Kanarisa, čelnika Abvera, nemačke vojno-obaveštajne službe, 

Vauhnik je bio najbolji obaveštajac s kojim je bio suočen. 

Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije dodelila mu je čin generala. 

Umro je kao politički emigrant u Buenos Ajresu.

        1901 - U Parizu je otvorena prva izložba 19-godišnjeg

španskog slikara Pabla Pikasa, kog je likovna kritika obasula

hvalospevima.

        1908 - Umro je američki državnik Stiven Grover Klivlend,

predsednik SAD od 1885. do 1889. i od 1893. do 1897. Lična

čestitost i nezavisnost učinila ga je neprijateljem moćne

njujorške organizacije "Tamani hol" - ogrezle u korupciji i

podmićivanju - u okviru njegove Demokratske stranke. Tokom prvog

predsedničkog mandata nastojao je da iskoreni korupciju i smanji

previsoku carinsku zaštitu, a drugi mandat obeležili su

finansijska kriza i radnički nemiri.

        1909 - Rođen je engleski atomski fizičar i matematičar

Vilijam Džorž Peni, otac britanske atomske bombe. Pod njegovom

kontrolom isprobana je prva britanska atomska bomba 1952. na

ostrvima Monte Belo u zapadnoj Australiji.

        1911 - Rođen je argentinski automobilski as Huan Manuel

Fanđo, petostruki svetski šampion u "Formuli-1", što niko pre

njega nije uspeo. Bio je prvak sveta 1951, 1954, 1955, 1956. i 1957.

        1912 - Na Olimpijske igre u Stokholmu otputovala je prva

srpska olimpijska ekipa - atletičari Dušan Milošević i Dragutin

Tomašević. Time je ozvaničeno članstvo tadašnje Kraljevine

Srbije u Međunarodnom olimpijskom komitetu, čiji je član postao

Svetomir Đukić, potonji general.

        1916 - Počela je ofanziva Antante na reci Somi u severnoj

Francuskoj, najkrvavija bitka Prvog svetskog rata, u kojoj je

komanda snaga Antante pet meseci pokušavala da probije front

masovnim jurišima koje su dobro ukopani Nemci uspešno suzbijali.

Saveznici su tek u novembru 1916. probili front, zauzevši samo oko

200 kvadratnih kilometara teritorije, što je plaćeno užasnom

cenom od 620.000 savezničkih i 650.000 nemačkih žrtava.

        1930 - Rođen je francuski filmski reditelj Klod Šabrol,

predstavnik "novog talasa" francuskog filma, autor velikog broja

filmova u kojima je najviše analizirao građanske institucije i

građanski moral. Filmovi: "Lepi Serž", "Rođaci", "Naivne

devojke", "Dvostruki obrtaj", "Ofelija", "Košute", "Šampanjske

ubice", "Neka zver krepa", "Neverna supruga", "Raskid", Nada",

"Nevini sa prljavim rukama", "Krvavo venčanje", "Alisa ili

poslednje bekstvo", "Violeta Nozije", "Oholi jahač".

        1940 - Kraljevina Jugoslavija je uspostavila diplomatske

odnose sa Sovjetskim Savezom.

        1948 - Sovjetske trupe su prema naredbi Staljina počele

blokadu Zapadnog Berlina, koja je trajala do maja 1949. Zapadni

saveznici su odgovorili organizovanjem džinovskog vazdušnog mosta

radi snabdevanja više od dva miliona stanovnika tog dela podeljenog

grada.

        1960 - Jugoslavija, Grčka i Turska raspustile su Balkanski

savez, zasnovan na Ugovoru o savezu, političkoj saradnji i

uzajamnoj pomoći, koji je zaključen na Bledu 8. avgusta 1954.

        1973 - Najstariji svetski državnik Emon de Valera je u 

90. godini dao ostavku na funkciju predsednika Irske, na kojoj 

se nalazio od 1959.

        1975 - Prilikom pada aviona tipa "Boing 727" američke

kompanije "Istern erlajnz" blizu njujorškog aerodroma "Kenedi",

poginulo je 113 osoba od 124 koliko je bilo u letelici.

        1986 - Umro je srpski pisac Miroslav Antić, "večiti

dečak" srpske literature, izuzetan liričar i inventivan dečji

pesnik, poeta srpske Vojvodine. Za 35 godina stvaralaštva objavio

je više od 30 knjiga i radio na filmskim projektima "Sveti pesak",

"Doručak s đavolom". Dela: zbirke pesama "Ispričano za proleća",

"Plavo nebo", "Roždestvo tvoje", "Psovke nežnosti", "Garavi

sokak", "Koncert za 1001 bubanj", "Kikinda", pesme za decu "Plavi

čuperak", "Poslednja bajka", Nasmejani svet", "Šašava knjiga",

"Prva ljubav", "Svašta umem", radio drame "Otužni marš",

"Povečerje".

        1989 - Smenjen je generalni sekretar Komunističke partije

Kine Džao Cijang, pošto je izrazio simpatije za prodemokratski

studentski pokret. Na njegovo mesto postavljen je Đang Cemin.

        1993 - U SAD je uhapšeno osam islamskih terorista pod

sumnjom da su pripremali podmetanje bombi u zgradu Ujedinjenih

nacija i na druga mesta u Njujorku.

        2002 - U sudaru putničkog i teretnog voza u Tanzaniji

poginuo je 281 putnik.

        2003 - Predsednik Rusije Vladimir Putin započeo je

istorijsku posetu Ujedinjenom kraljevstvu, kao prvi šef ruske

države u zvaničnoj poseti toj zemlji od 1874. kada je britansku

kraljevinu posetio ruski car Aleksandar II.

        2004 - U pet koordinisanih terorističkih napada na iračke

bezbednosne snage, pobunjenici su u Iraku usmrtili više od 100

osoba.

        2009 - Umrla je srpska slikarka Olja Ivanjicki.

Rođena je u Pančevu 1931. u porodici "belih" Rusa. Završila 

je vajarstvo na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu, ali 

se bavila slikarstvom. Bila je među osnivačima grupe "Mediala", 

samosvojne pojave koju je osnovala grupa potpunih posvećenika 

umetnosti (Leonid Šejka, Milovan Vidak, Svetozar Samurović, 

Kosta Bradić, Siniša Vuković, Milić od Mačve i dr). Uživala 

je svetski ugled i njena dela nalaze se u brojnim muzejima i 

galerijama sveta, poput "Metropoliten"-a u Njujorku.

2012 - Uginuo je Usamljeni Džordž, džinovska kornjača, 

poslednji primerak podvrste kornjača sa ostrva Pinta u arhipelagu 

Galapagos. Pretpostavlja se da je imao oko 100 godina, što nije 

mnogo za džinovske kornjače.

2018 - U Saudi Arabiji stupila je na snagu odluka kojom 

se ukida zabrana osobama ženskog pola da upravljaju vozilima. 

Zabrana, po kojoj je ta zemlja bila jedinstvena u svetu, ukinuta 

je odlukom kralja Salmana u sklopu niza najavljenih reformskih 

poteza. Ministarstvo unutrašnjih poslova u Rijadu najavilo je 

takođe da se planira zapošljavanje osoba ženskog pola u 

saobraćajnoj policiji.

2021 - U Majamiju, Florida, SAD, 98 osoba je poginulo pošto 

se urušila zgrada. Prethodno je uočeno da je došlo do korozije 

armaturnog čelika i planirana je rekonstrukcija, ali se građevina 

urušila pre početka obnove. Među mogućim uzrocima je sleganje 

zemljišta ali i nesavesna gradnja. 

2021 - U udaru tornada koji je pogodio sam jug Češke, 

oblasti Hodnina i Breclava na jugu Moravske, poginulo je 6 osoba a 

više od 200 je povređeno.

2022 - Odlukom Vrhovnog suda SAD, u slučaju Dobs protiv 

Ženske zdravstvene organizacije iz Džeksona, ukinuta je istorijska 

presuda koja je legalizovala prekid trudnoće u Sjedinjenim Državama. 

Sud je poništio odluku u postupku Rou protiv Vejd iz 1973, čime 

je ukinuto federalno ustavno pravo koje je dozvoljavalo taj medicinski 

zahvat u Americi. Regulativa po ovom pitanju preneta je na nivo 

saveznih država, svake pojedinačno.