Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je petak, 19. maj.

 1536 - Odrubljena je glava Ani Bolen, drugoj zzeni

engleskog kralja Henrija VIII, ccetiri dana possto je sud

"ustanovio" da je kriva za preljubu i incest.

        1649 - Prvi put je upotrebljen naziv "Komonvelt", kojim 

je Oliver Kromvel  oznaccio englesku republiku. Na imperijalnoj

konferenciji 1926. usvojen je naziv "Komonvelt nacija", koji se 

od 1931. koristio umesto naziva Britanska imperija.

 

        1762 - Rodjen je nemaccki filozof Johan Gotlib Fihte,

istaknuti predstavnik nemaccke klasiccne idealisticcke filozofije,

profesor univerziteta u Jeni i Erlangenu, rektor Berlinskog

univerziteta. U "Govorima nemacckoj naciji" 1807. i 1808. doprineo

je jaccanju otpora Nemaca francuskom caru Napoleonu I, ali i

budjenju nemacckog ssovinizma. Dela: "Pokussaj kritike sveg

otkrivenja", "Osnova celokupne teorije nauke", "Osnova prirodnog

prava prema principima teorije nauke", "Sistem teorije morala prema

principima teorije nauke".

        1802 - Napoleon Bonaparta ustanovio je u Francuskoj Orden

legije ccasti za civilne i vojne zasluge.

        1825 - Umro je francuski socijalista utopista Klod Anri

Sen Simon, koji smatrao da tradicionalnu drzzavu valja zameniti

industrijskim drusstvom i da aristokrati, vojnici i birokrati 

treba da ustupe mesto industrijalcima, radnicima i seljacima. Dela:

"Industrijski sistem", "Industrija ili politiccki, moralni i

filozofski razgovori u interesu svih ljudi odanih korisnom radu i

nezavisnosti", "Pisma zzenevskog gradjanina savremenicima", "Novo

hrisschanstvo", "Stari i novi politiccki sistem".

        1861 - Rodjena je australijska pevaccica Helen Porter

Miccel, poznata kao Neli Melba, jedan od najvechih koloraturnih

operskih soprana krajem 19. i poccetkom 20. veka. S velikim uspehom

decenijama je nastupala u gotovo svim najvechim operskim kuchama u

svetu, ukljuccujuchi londonski Kovent Garden i njujorssku

Metropoliten operu.

        1864 - Umro je americcki pisac Natanijel Hotorn, jedan od

prvih znaccajnijih americckih romansijera. U romanima i pripovetkama

prikazao je moralno-religioznu puritansku tradiciju i njeno opadanje

u Novoj Engleskoj. Pisao je u pesimisticcnom maniru, pri ccemu su ga

zaokupljale teme greha, prestupa i oholosti. Ispoljavao je sklonost

ka apstrakciji i alegoriji, pa su njegovi likovi visse ovaplochenje

moralnih naccela nego zzive liccnosti. Dela: romani "Skarletno

slovo", "Kucha sa sedam zabata", "Blajdelska romansa", "Mermerni

faun", pripovetke "Dvaput ispriccane pricce", "ZZivopisne pricce za

decu".

        1890 - Rodjen je karikaturista Petar "Pjer" Krizzanich,

jedan od rodonaccelnika srpske karikature, pisac i esejista, jedan

od osnivacca "Ossissanog jezza". Rodjen u Glini, na Baniji, dossao

je u Beograd 1922. i zaposlio se u "Novom listu", a 1923. pressao 

je u "Politiku".

        1890 - Rodjen je vijetnamski drzzavnik Ngujen Tat Tan,

poznat kao Ho SSi Min, predsednik Demokratske Republike Vijetnam

(Severni Vijetnam) od proglassenja 1945. do smrti 1969. i vodja

borbe protiv japanske armije, francuskih kolonijalnih trupa i

americcke invazione vojske. Od 1917. radio je u Francuskoj, gde je

1920. postao cclan Komunisticcke partije Francuske, a 1930. osnovao

je Komunisticcku partiju Vijetnama. U Drugom svetskom ratu, kad je

Japan okupirao Vijetnam, stvorio je jak oslobodilaccki pokret,

jezgro buduche armije, koja je nanela odluccujuche poraze Francuzima

i potom Amerikancima, zahvaljujuchi ccemu su Severni i Juzzni

Vijetnam ujedinjeni 1976.

        1898 - Umro je engleski drzzavnik Vilijam Gledston, koji

je kao vodja liberala izmedju 1868. i 1894. ccetiri puta bio

premijer Ujedinjenog Kraljevstva. Legalizovao je 1871. radniccke

sindikate i 1884. izvrssio tzv. trechu parlamentarnu reformu.

Pokussao je da ressi irsko pitanje na osnovu irske samouprave, ali

su ga u tome omeli liberali-unionisti i konzervativci. Protivio se

nadiranju Austro-Ugarske na Balkan i imao je izvesno razumevanje za

nacionalna prava balkanskih naroda. Nastavljajuchi osvajaccku politiku

konzervativaca, 1882. zauzeo je Egipat.

        1906 - Zvaniccno je otvoren tunel Simplon ispod Alpa

izmedju Italije i SSvajcarske, dug 19,77 kilometara.

        1912 - Umro je poljski pisac Boleslav Prus, najznaccajniji

poljski realista. U delima je pisao o borbi Poljaka protiv

germanizacije, a u listu "Kurijer varssavski" objavljivao je vrlo

ccitane hronike. Uccestovao je u ustanku koji je 1863. podigla

revolucionarna stranka "Crvenih". Ustanak je imao i socijalnu i

antirusku notu. Dela: romani "Lutka", "Val se vracha", "Mrtva

strazza", "Emancipovana zzena", "Faraon", zbirke pripovedaka "Stanar

potkrovlja", "Jakubov san", "Balska haljina", "Prokleta srecha",

"Sitnice", "Veccernje pripovetke".

        1925 - Rodjen je Malkolm Litl, poznat kao Malkolm Iks (X), 

vatreni propovednik crnacckog nacionalizma u SAD, koji je on opisivao 

rasni ponos. Ubijen je u Njujorku februara 1965. dok je govorio 

okupljenim pristalicama.

        1928 - Rodjen je kambodzzanski diktator Pol Pot. 

Predvodechi gerilsku armiju "Crvenih Kmera", porazio je rezzim 

generala Lon Nola u aprilu 1975, ili "nulte godine", kako su je 

oznaccili novi vlastodrssci. "Brat broj jedan", kako su ga nazivale 

pristalice, ispraznio je gradove oteravssi u radne logore ssirom 

zemlje gotovo svo stanovnisstvo. Mortalitet u tim radnim centrima 

bio je ogroman ("polja smrti"), sve do kraja decembra 1978. kada 

je maoisticcki rezzim "Crvenih Kmera" zbaccen vijetnamskom 

okupacijom Kambodzze (tada Kampuchija).

        1930 - Bele zzene u Juzznoj Africi dobile su pravo glasa.

        1935 - U saobrachajnom udesu poginuo je britanski 

pukovnik Tomas Edvard Lorens, nazvan Lorens od Arabije, arheolog,

istrazzivacc, pisac i ratnik. Istakao se u borbama na Bliskom istoku

tokom Prvog svetskog rata, kada je okupio Arape neprijateljski

raspolozzene prema Turskoj. Possao je iz Hedzzasa u danassnjoj Saudi

Arabiji (Hedzzas je tada bio turska teritorija) prema severu (danas

Jordan, Sirija, Irak) i presudno je uticao na formiranje tih drzzava

(u prvo vreme kao britanske mandatne teritorije, osim Sirije i

Libana koji su bili francuski) kao i na ustoliccenje lokalnih

dinastija. Spretno koristechi zzelju Arapa za oslobodjenjem od

Turske, ostvario je mnoge ciljeve britanske kolonijalne politike.

Napisao je sechanja: "Sedam stubova mudrosti", na srpskom objavljena

kao: "Ustanak u pustinji".

        1989 - Usred masovnih studentskih demonstracija u Pekingu

smenjen je generalni sekretar Komunisticcke partije Kine Dzzao

Cijang, jer se usprotivio vanrednim merama i primeni sile protiv

demonstranata.

        1992 - Proglassen je Zakon o vojsci Srpske Republike u

Bosni i Hercegovini, ccime je stvoren pravni okvir za vojsku koja 

je posle povlaccenja JNA ostala da sstiti Srbe u BiH.

        1992 - Dvojica lekara koji su obavili autopsiju predsednika

SAD Dzzona Kenedija, ubijenog 1963, potvrdila su da je on pogodjen 

s dva metka ispaljena spreda i iz suprotnog pravca, ssto je oborilo

zvaniccnu verziju o jednom atentatoru.

        1993 - Kod Medeljina se srussio kolumbijski avion tipa

"Boing 727", ssto nije prezziveo niko od 132 osobe u avionu.

        1994 - Umrla je bivssa americcka "prva dama" ZZaklina

Kenedi Onazis, supruga predsednika SAD Dzzona Kenedija ubijenog

1963. u atentatu. Pet godina posle njegovog ubistva, udala se za

grcckog brodovlasnika Aristotela Onazisa, kojeg je takodje

nadzzivela.

        1997 - U Bangladessu je ciklon usmrtio najmanje 350 osoba a

visse od milion ljudi pretvorio u beskuchnike.

        1998 - Indonezzanski studenti upali su u zgradu skupsstine

u Dzzakarti, zahtevajuchi ostavku ssefa drzzave Suharta.

        1999 - Avioni NATO otpocceli su napade na zatvor u Istoku,

koje su ponovili narednih dana, usmrtivssi najmanje 100 zatvorenika,

a u bombardovanju civilnih ciljeva u Gnjilanu ubijeno je pet lica.

        2000 - Maskirani ljudi upali su u zgradu skupsstine

Fidzzija i zarobili poslanike i cclanove vlade, ukljuccujuchi

predsednika vlade te ostrvske pacificcke zemlje. Vodja udara objavio

je da je vladajucha koalicija diskriminisala autohtono domorodaccko

stanovnisstvo, favorizujuchi etniccke Induse.

        2004 - U napadu dva americcka helikoptera na iraccko selo

Makar el Dib blizu granice sa Sirijom ubijen je 41 civil,

medju kojima petnaestoro dece.

        2006 - Preminuo je akademik Vladimir Pantich. Redovni cclan

Srpske akademija nauka i umetnosti, citolog i komparativni neuro

endokrinolog. Rodjen je 1921. godine u Medjuluzzju a diplomirao je

na Veterinarskom fakultetu u Beogradu na kome je prossao sva zvanja

od asistenta do redovnog profesora. Osnivacc je Odeljenja za

citologiju i embriologiju na Institutu za biolosska istrazzivanja

"Sinissa Stankovich" i laboratorije za elektronsku mikroskopiju

Instituta za primenu nuklearne energije u poljoprivredi,

veterinarstvu i ssumarstvu.

        2007 - U Rumuniji je odrzzan referendum na kojem je

predsednik Trajan Basesku dobio oko 75 odsto glasova podrsske.

Referendum je sazvan da bi se odluccilo o njegovom opozivu. Rumunska

skupsstina je prethodno suspendovala Baseskua sa mesta predsednika

drzzave, pod optuzzbom da je krssio Ustav. U pozadini pokussaja

smene bilo je njegovo suprotstavljanje lokalnim tajkunima.

2016 - Prilikom pada putnicckog aviona kompanije "Edzzipter", 

koji se kretao od Pariza ka Kairu, i srussio se u Sredozemno more 

oko 290 kilometara severno od Aleksadrije, poginulo je 66 osoba.

2018 - Filip SSarlije, francuski antropolog i specijalista 

sudske medicine, obrachajuchi se javnosti, pobio je sspekulacije o 

konaccnoj sudbini Adolfa Hitlera, odnosno potvrdio je, nakon struccne 

ekspertize, da je nacisticcki lider definitivno umro 30. aprila 1945. 

godine. Ruske vlasti dozvolile su SSarlijeovom timu da ispita Hitlerove 

posmrtne ostatke. Po reccima nauccnika, morfologija kostiju je potpuno 

uporediva s rendgenskim snimcima Hitlerove lobanje koji datiraju godinu 

dana pre smrti. Struccni nalazi objavljeni su u publikaciji "European 

Journal of Internal Medicine".

2022 - U Beogradu, u crkvi Svetog Save na Vraccaru, odrzzana je 

liturgija pomirenja koju su sluzzili Porfirije patrijarh srpski i Stefan 

arhiepiskop ohridski i makedonski, sa arhijerejima obe crkve. Ovim ccinom, posle 55 godina raskola Crkva u Makedoniji vrachena je u liturgijsko i kanonsko jedinstvo sa SPC. Vaseljenska patrijarssija prethodno je, deset dana ranije, priznala Ohridsku arhiepiskopiju kao kanonski vazzechu. Crkva u Makedoniji dobila je autonomiju 1959, od SPC, a jednostrano je proglasila otcepljenje 1967, i od tada je bila u raskolu sa celim pravoslavnim svetom.