To je Partizan: Crno-beli su problem svakome

 Bila je to jedna od onih večeri u kojoj ništa ne ide u vašu korist – skoro svaka odbijena lopta završi kod rivala, zicer ispadne iz obruča, poneki napad se nepotrebno zbrza, protivnik bude inspirisan... Sa druge strane, takav scenario je odličan poligon da se iskaže dugo građena mentalna snaga.

Mnogi u taboru crno-belih su se plašili ovog duela – posle niza sjajnih partija u kojima je Partizan imao veliki pritisak, plej-of je obezbeđen protiv Monaka. Crno-beli kao da su se malo izduvali.

Panatinaikos je tim u kojem nastupaju kvalitetni pojedinci, ali je daleko od optimalne forme. Ovog puta kontekst je bio drugačiji, iako nije bio potpuno lišen rezultatskog značaja – skoro pa svečana atmosfera upriličena je u “Štark areni” u petak. Kao da je 20.000 ljudi čekalo da se tim iz “OAKA arene” sam pobedi.

A Dvejn Bejkon je odlučio da baš te večeri na Novom Beogradu ponovo podseti košarkašku javnost zbog čega je jedna od pet najvećih “jedan na jedan” sila evropske košarke.

Furiozno su krenuli Atinjani, a crno-belima baš nije išlo. Četiri napada u prvih šest minuta Partizan je okončao pasom u ruke rivala, otvorivši im lake poene u kontri.

“Nepotrebne izgubljene lopte”, nekoliko puta ove sezone Željko Obradović je isticao šta mu najviše smeta u igri njegovih igrača. Imao je materijala za nervozu u prvom poluvremenu 34. kola Evrolige.

Malo je navijače zabrinula situacija koja se ponovila nekoliko puta u prvom poluvremenu – Partizan je užurbano rešavao napade bez “ekstra ekstra pasa”, dodavanja kojim se propušta dobar šut, da bi se došlo do odličnog.

Osećalo se da ovo nije utakmica “na krv i nož”, što nije neočekivano.

“Navikli smo da uvek igramo na emociju, na motivaciju, da na svakom meču idemo nivo iznad. Nekad mora da se udari u zid.”

Nešto slično tome poručilo je nekoliko članova Partizanove organizacije u neformalnom razgovoru za Sport klub.

Umor je sastavni deo iznurujuće evroligaške sezone, ali zlata je vredna sposobnost da se opravdava uloga favorita i kada nije vaš dan. To je bukvalno razlika između plasmana u plej-of i propuštanja četvrtfinala.

A karakter je izgrađen, u to sumnje nema. Mentalno su ojačali Obradovićevi izabranici dok su gubili i pobeđivali, ali pre svega kvalitetno trenirali. Sada znaju šta da rade kada vide da ne ide – stvorili su pozitivne instinkte na koje mogu da se oslone.

A kada se na pakleno trčanje Dantea Egzuma doda sposobnost Kevina Pantera da pogodi težak šut… Partizan postaje mašina za mlevenje mesa.

Real je fantastičan – napadački potentan, fizički moćan, dovoljno iskusan. Favorit je protiv Partizana.

Ali…

Partizan ima prednost na klupi – priličnu prednost. Takođe, kada su crno-beli u trenutnoj formi, kada od samopouzdanja pucaju i oni koji ga nisu imali u proteklom delu sezone, kao npr. Džejms Naneli, onda morate da se zabrinete ako ste Real. Panatinaikos ne spada u najbolje protivnike, ali je samo deo slagalice koja oslikava trend.

U poslednjem minutu utakmice sa Grcima bilo je jasno da će Partizan igrati sa Real Madridom. Manje-više, bilo je rezultatski beznačajno da li će beogradski tim dobiti utakmicu ili ne.

Međutim, za ovaj tim Partizana i za trenera Obradovića ne postoji beznačajno. To će uskoro ponovo iskusiti i kraljevski klub.