Naš fudbal, FSS, Džajić, Partizan: Huligani su problem?

 Problem s huliganima neće rešiti Dragan Džajić, predsednik FSS, može da ga reši samo država, policija, tužilaštva, sudovi. A, da, ne mogu, jer su im potrebni za privatne, stranačke i državničke kombinacije.

Svesni smo da je država suočena s velikim izazovima, kao što su borba za Kosmet, za bolji standard, privredni rast, pruge, puteve, bolnice i da nema dovoljno vremena, resursa i snage da se obračuna s huliganima. Ali, ne možemo da ne primetimo da su „navijači“ za nepunih mesec dana imali bar tri pokazne vežbe u kojima su demonstrirali moć, kao i potpuno odsustvo straha od posledica svog činjenja.

Jer posledica uglavnom nema.

Potpuni kolaps doživeli smo na utakmici Čukarički – Partizan. Prvo smo videli divljanje navijača Partizana, potom i brutalnost policije u punom sjaju, a zatim ucene, strah i odbijanje igrača iz Humske da se utakmica odigra.

Šlagvort za ove nerede, u kojima je povređen policajac i brutalno pretučeni i navijači koji nisu tražili nevolje, mogla bi da bude nedavno održana spektakularna Skupština Fudbalskog kluba Partizan. Na toj Skupštini predsednik Milorad Vučelić je 50 minuta kukumavčio i pljuvao po državi, ali je to nekako razvodnio u podužem ekspozeu, pa evo da izvučemo neke ključne rečenice za bolje razumevanje stvari.

„…’Uprava, napolje’, to se dešavalo, što se naknadno otkrivalo, uz sadejstvo sa delovima policije i vlasti… Jedan od vođa je tragično poginuo, drugi je u paru sa još jednim vodio južnu tribinu, a onda je otišao zbog ubistva u zatvor. Novi vođa je pre toga bio u zatvoru, kad je izašao, preuzeo je sa još jednim dominantnu grupu navijača. Onda su jednog od vođa ubili, zatim su dvojica otišla uz veliku pompu i spektakl iz zatvora, pa je jedan vođa izašao i pretnjama učestvovao u izborima JSD Partizan. Potom, došli su oni od kojih su neki uhapšeni zbog teških krivičnih dela, a neki su u bekstvu u inostranstvu… Kad je to neko rešio da učini posle smena u vrhu policije, došli su sa 200 automobila i 300 policajaca…“, rekao je između ostalog Vučelić, koji je u ekspozeu prozvao delove policije i vlasti za saradnju sa huliganima.

Preslatko.

Mlaćenje i prebijanje se prenelo i na ulice, nedavno su u Novom Beogradu nastradali navijači koji su sedeli ispod grafita FK Partizan, među pretučenima je bio i 13-godišnjak, lupali su ih kuvanim motkama i šipkama i potom su nestali u mraku. Policija potom uvek „energično reaguje“, uhapsi ponekog huligana, a na kraju „balade“ ne desi se ništa. Ili se ne desi ništa epohalno.

I u drugim državama huligani rade slične stvari. Evo, nedavno su Dušanu Tadiću, našem reprezentativcu iz Ajaksa, pretili smrću, sada prete i predsedniku Sampdorije iz Đenove jer klub ispada iz Serije A, nereda ima gde god se okrenete, ali retko koja država se usudi da prizna da ne može da se obračuna s huliganima.

Naša država je smogla snage i imala hrabrosti da to prizna još pre par godina.

Što se nas tiče potpuno je nebitno da li huligani deluju s tribina ili nekog udobnog kanabea.

Što se nas tiče isti su oni koji čine zločine ili oni koji ne čine ništa da te zločine spreče.

Što se nas tiče isti su oni koji kuvanim motkama razbijaju glave, prete, reketiraju, i oni koji su im patroni, „uplaćuju članarine za teretanu“, a onda im još u znak dobre volje i pridržavaju teret dok bilduju mišiće.

Kad neko nastrada policija se seti da interveniše. Igrači i članovi uprava se sete s kim imaju posla tek kada se pređu crvene linije, a do tada se uživa u pozajmljenim „blindama“, dele se provizije, kite se pevačice… Problem s huliganima neće rešiti Dragan Džajić, predsednik FSS, može da ga reši samo država, policija, tužilaštva, sudovi.

A, da, ne mogu, jer su im potrebni za privatne, stranačke i državničke kombinacije.

Šteta, a baš bi trebalo da požure jer se širom Srbije otvaraju renovirani stadioni i stiže novi inventar za lomljenje.

Ali ako baš neće, neka bar stave baklju i motku u grb Srbije pa da i zvanično znamo da nam državu vode huligani.

Jadno i tužno.