Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je subota, 22. april.




1451 - Rođena je Isabela I Katolička, kraljica Kastilje

od 1474. Njenom udajom 1479. za Ferdinanda II od Aragona udaren 

je temelj buduće španske države. Njihov izraziti katolicizam

ogledao se uspostavom španske inkvizicije 1478. (utemeljena u

vreme pape Grgura IX u prvoj polovini XIII v.) kao i proterivanjem

svih inovernika, Jevreja i muslimana. Konačno su proterali Arape

iz Španije (Granade) 1492. Iste godine opremljena je, od strane

dvora, ekspedicija Kristifora Kolumba, koja je otkrila Ameriku.

Godine 1503. Španija je, pod njenom vladom, pripojila i Napuljsku

kraljevinu.


        1529 - U Saragosi je potpisan ugovor kojim su Španija i

Portugalija odredile granice interesnih zona u Tihom okeanu.


        1616 - Umro je španski pisac Migel de Servantes Saavedra,

autor "Don Kihota", prvog realističkog romana španske

književnosti. Bio je komornik i sekretar rimskog kardinala Đulija

Akvavivija, zatim vojnik i učestvovao je u pomorskoj bici kod

Lepanta 1571. Pri povratku u Španiju 1575. uhvatili su ga pirati 

i odveli u Alžir, gde je pet godina proveo u ropstvu dok njegovi

rođaci nisu sakupili novac za otkup. Živeći u bedi morao je da

prihvati posao koji donosi malo novca a dosta omraze: postao je

agent za nabavku žita i ulja za Špansku armadu. Poslodavci nisu

bili zadovoljni pa je zatvoren i čak isključen iz crkve. Potom se

ponovo prihvatio sličnih poslova, ali ga je siromaštvo pratilo do

smrti. Njegov književni rad veoma je raznovrstan - pisao je romane,

drame, komedije, pripovetke i pesme. U "Don Kihotu" - u formi

kritike preživelih srednjovekovnih vrednosti prikazao je

svevremene i opšte ljudske probleme na neprevaziđen način. 

Ostala dela: romani "Galateja", "Persiles i Sigismunda" (preteča 

modernog avanturističkog romana), zbirka 12 pripovedaka "Uzorne 

pripovetke", istorijska drama "Numansija", psihološka komedija 

"Blaženi raspusnik", komedija karaktera "Pedro de Urdemalas", 

poema "Putovanje na Parnas".


        1724 - Rođen je nemački filozof Imanuel Kant, profesor

Univerziteta u rodnom Kenigzbergu (danas Kalinjingrad), rodonačelnik

nemačke klasične filozofije. Njegovo učenje sačinjavaju tri

suštinske odrednice: "kopernikanski obrat", "kriticizam" i "primat

praktičnog uma". Postavio je i hipotezu o prirodnom postanku Zemlje

i nebeskih tela - Kantova kosmogonijska hipoteza. Dela: "Kritika

čistog uma", "Kritika praktičnog uma", "Kritika rasudne snage",

"Opšta istorija prirode i teorije neba".


        1766 - Rođena je francuska književnica Ana Lujza Žermen

Neker, baronica od Stal-Holštajna, poznata kao Madam de Stal, čija

je knjiga "O Nemačkoj" znatno uticala na razvoj romantizma. Njen

salon u Parizu je bio jedno od najvažnijih stecišta intelektualaca

krajem 18. veka. Kao protivnik francuskog cara Napoleona I

emigrirala je iz Francuske i potom je živela u Nemačkoj, Italiji,

Rusiji i Švedskoj. Ostala dela: romani "Delfina", "Korina".


        1822 - Turska flota zauzela je grčko ostrvo Hios i

masakrirala hrišćansko stanovništvo.


        1838 - Britanski brod "Sirijus" prvi je prešao Atlantski

okean koristeći isključivo parni pogon. Putovanje od britanske

luke Kork do američke luke Njujork trajalo je 18 dana i 10 časova.


        1870 - Rođen je Vladimir Iljič Lenjin, vođa boljševika

i predvodnik Oktobarske revolucije u Rusiji 1917, prvi sovjetski

lider i tvorac tog političkog sistema. Poreklom je iz činovničke

sitno plemićke porodice. Opredelio se za revolucionarnu delatnost

nakon što je njegov brat osuđen na smrt zbog učešsca u 

terorističkoj organizaciji koja je pripremala ubistvo cara. 

Dela: "Šta su 'prijatelji naroda' i kako se oni bore protiv 

socijaldemokrata?", "Razvitak kapitalizma u Rusiji", "Zadaci ruskih 

socijaldemokrata", "Šta da se radi?", "Korak napred, dva koraka 

nazad", "Dve taktike socijaldemokratije u demokratskoj revoluciji", 

"Agrarni program ruske socijaldemokratske radničke partije", 

"Materijalizam i empiriokriticizam", "Socijalizam i rat" 

(s Grigorijem Zinovjevom), "Imperijalizam kao najviši stadijum 

kapitalizma", "Aprilske teze", "Država i revolucija", "Proleterska 

revolucija i renegat Kaucki", "Dečja bolest 'levičarstva' u komunizmu".


        1876 - Rođen je austrijski lekar Robert Baranji, dobitnik

Nobelove nagrade za medicinu 1914. Rasvetlio je funkciju

vestibularnog aparata - organa koji reguliše ravnotežu ljudskog

tela i tonus mišića. Doprineo je i boljem upoznavanju funkcije

malog mozga i lečenju nekih oboljenja tog dela mozga.


        1889 - Vlada SAD je teritoriju Oklahome, otetu od

Indijanaca, proglasila otvorenom za bele naseljenike i već prvog

dana u nju je nagrnulo najmanje 50.000 ljudi.


        1892 - Umro je francuski kompozitor španskog porekla Eduar

Lalo, koji je komponovao emotivna dela, u romantičarskom maniru.

Dela: opera "Kralj od Isa", "Španska simfonija" za violinu i

orkestar, "Koncert za violončelo i orkestar u d-duru".


        1904 - Rođen je američki atomski fizičar Robert

Openhajmer, profesor Univerziteta u Kaliforniji, koji je u Drugom

svetskom ratu imao vodeću ulogu u izradi prve atomske bombe. Na

poziv Ministarstva rata SAD, 1942. napustio je Univerzitet i do

1945. rukovodio je laboratorijom za izradu atomske bombe u Los

Alamosu, a potom nastavio posao "u primeni nuklearne energije u

vojne svrhe", koji mu je poverilo isto ministarstvo. Od 1953. bio je

pod sumnjom da održava veze s komunistima i zabranjen mu je rad u

atomskim programima, jer se protivio proizvodnji hidrogenske bombe 

i zalagao za korišćenje nuklearne energije u mirnodopske svrhe.

Vlada predsednika Džona Kenedija rehabilitovala ga je 1963. a

Komisija za atomsku energiju SAD dodelila mu je Fermijevu nagradu.


        1915 - Nemačka vojska je u Prvom svetskom ratu na zapadnom

frontu kod Ipra prvi put upotrebila bojni otrov.


        1916 - Rođen je američki violinista jevrejskog porekla

Jehudi Menjuhin, jedan od najvećih violinista 20. veka. Počeo je

da svira u petoj godini i svetsku karijeru napravio je već kao

"čudo od deteta" - njegovu interpretaciju "Violinskog koncerta"

Feliksa Mendelsona, kojom se u sedmoj godini predstavio publici na

koncertu u San Francisku, muzička kritika ocenila je kao

senzacionalnu. Osnovao je 1963. "Školu Jehudi Menjuhina" za

muzički nadarenu decu.


        1933 - Umro je engleski inženjer Frederik Henri Rojs, koji

je s Čarlsom Rolsom 1906. osnovao automobilsku kompaniju

"Rols-Rojs", čija su vozila nenadmašna po luksuzu i kvalitetu.

"Rols-Rojs" proizvodi i avionske motore.


        1941 - Nemački zapovednik, general Helmut Forster

saopštio je u Drugom svetskom ratu da je preuzeo okupacionu upravu

u Srbiji.


        1944 - Diverzantska grupa Devetog korpusa jugoslovenske

armije minirala je u Drugom svetskom ratu nemački oficirski dom u

Trstu. U eksploziji je poginulo oko 150, a ranjeno oko 200 nemačkih

oficira i podoficira. Za odmazdu nacisti su na tom mestu ubili 51

taoca.


        1944 - Na aerodromu Benina kod Bengazija u Libiji u Drugom

svetskom ratu formirana je Prva vazduhoplovna eskadrila NVJ, koja je

raspolagala sa 16 borbenih aviona "spitfajer".


        1945 - Preživeli zatočenici hrvatskog ustaškog

koncentracionog logora Jasenovac pokušali su da se očajničkim

probojem dokopaju slobode, ali je u tome uspelo samo njih stotinak. 

Logor Jasenovac bio je najveća "fabrika smrti" na Jugoistoku Evrope 

u Drugom svetskom ratu. Od leta 1941. do 30. aprila 1945, hrvatski

nacisti - ustaše, pobili su u Jasenovcu, prema procenama, 700.000

Srba, Jevreja i Roma. Ogromna većina žrtava bili su Srbi.


1948 - Rođen je Zoran Modli, radijski voditelj, disk dzokej, 

muzičar, pisac, pilot. Rođen u Zemunu, decenijama je radio kao pilot 

JAT-a, a poslednjih godina i za druge avio kompanije i kao instruktor 

letenja. Paralelno, bavio se muzikom s velikim uspehom. Osamdesetih 

20. veka, kao voditelj radio emisije "Ventilator 202", bio jedan od 

najzaslužnijih za otvaranje prostora brojnim muzičkim sastavima 

emitovanjem demo snimaka. Takođe je bio jedan od popularizatora 

kompjuterske tehnologije. Autor je više knjiga: "Krilata katedra", 

"Piste u noći", "Profesija stjuardesa", "Pilotska knjiga".


        1968 - Umro je srpski pisac Milorad Panić-Surep.

Završio je Filozofski fakultet u Beogradu. Između dva svetska rata

bio je novinar, a u NOP je stupio 1941. Posle Drugog svetskog rata

direktor je Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije, Narodne

biblioteke i Muzeja revolucije Jugoslavije. Dela: zbirke pesama

"Vetar zviždi", "Prosto", "Ti dolaziš", "Ada", "Žito", "Svetlost

zemaljska", "Jasika", "Od sene i opomene", poema "Mesec i pruće",

letopis "Kad su živi zavideli mrtvima", studija "Filip Višnjić -

pesnik bune".


        1969 - Britanac Robin Noks-Džonston okončao je posle 312

dana od isplovljavanja iz luke Falmut prvo putovanje oko sveta

jedrilicom s jednim članom posade.


        1992 - U seriji eksplozija u kanalizacionom sistemu u

meksičkom gradu Gvadalahara poginulo je oko 200 osoba.


        1994 - Umro je bivši američki predsednik Ričard Milhaus

Nikson, jedini šef države u istoriji SAD koji je podneo ostavku

pod pretnjom smenjenjivanja postupkom opoziva (impičment).

Predsednik SAD postao je 1969. i ponovo je izabran 1972, ali nije

okončao četvorogodišnji mandat jer se 1974. povukao zbog afere

"Votergejt". Primoran je da odstupi sa funkcije pošto je dokazano

da je uoči predsedničkih izbora 1971. kao kandidat Republikanske

stranke naložio špijuniranje suparničke Demokratske stranke.

Nasledio ga je potpredsednik Džerald Ford, koji mu je dao pun

oproštaj. Nikson je potpredsednik SAD bio od 1953. do 1960, kad

je na predsedničkim izborima izgubio od Džona Kenedija.

Normalizovao je 1972. odnose s Kinom, koji su bili u prekidu od

vremena pobede revolucije u Kini, najviše zaslugom Henrija

Kisindžera.


        1995 - Armija Ruande pod dominacijom plemena Tutsi otvorila

je vatru na pripadnike rivalskog plemena Hutu u izbegličkom logoru

Kibeho i ubila oko 2.000 ljudi.


        1997 - Peruanska vojska prodrla je u rezidenciju japanskog

ambasadora u Limi, oslobodivši 71 taoca koje su četiri meseca

držali gerilci levičarskog pokreta "Tupak Amaru". U akciji je

poginuo jedan talac, trojica vojnika i svih 14 gerilaca.


        1999 - Prilikom napada na civilne ciljeve na području

Vranja, avijacija NATO je usmrtila Dalibora Tasića (17) iz Soderca,

sela u blizini tog grada na jugu centralne Srbije.


        1999 - NATO avioni su sa tri projektila razorili

ispražnjenu rezidenciju predsednika SRJ Miloševića. Vilu u

Rumunskoj 15 (posle Drugog svetskog rata ulica je preimenovana u

Užičku) izgradio je 1933. vlasnik nekoliko rudnika, inženjer

Acović. Od Drugog svetskog rata koristio ju je kao omiljenu

rezidenciju Josip Broz Tito.


        1999 - U napadu avijacije NATO teško je oštećena zgrada

glavne pošte u centru Užica, što je izazvalo prekid telefonskih

veza. Zgrada je u ponovljenom napadu 16 dana kasnije srušena do

temelja.


        2002 - Umrla je Sofija Soja Jovanović, srpski filmski,

pozorišni i televizijski režiser. Jedan je od osnivača Akademskog

pozorišta u Beogradu 1944. Za više od pola veka rada režirala je

pedesetak predstava u pozorištima širom bivše Jugoslavije. Kao

prva žena filmski režiser kod nas snimala je komedije po delima

Branislava Nušića, Stevana Sremca, Jovana Sterije Popovića,

Branka Ćopića. Njen film "Pop Ćira i pop Spira" prvi je srpski

(i jugoslovenski) igrani film u boji. Drugi filmovi: "Sumnjivo lice",

"Diližansa snova", "Dr", "Put oko sveta", "Orlovi rano lete",

"Pusti snovi", "Silom otac".


        2003 - U Srbiji je ukinuto vanredno stanje uvedeno 12.

marta posle ubistva predsednika vlade Zorana Đinđića.


        2004 - U snažnoj eksploziji vagona natovarenih

amonijum-nitratom u železničkoj stanici u severnokorejskom gradu

Rjongčon blizu kineske granice, poginula je najmanje 161 osoba,

više od hiljadu je povređeno, a uništeno je 2.000 zgrada.


        2006 - Umrla je italijanska glumica Alida Vali. Rođena je

u Puli 1921, kao Alida fon Altenburger. Vali se u filmskoj karijeri

dugoj više od šest decenija posebno istakla ulogama u filmovima

"Treći čovek" Kerola Rida iz 1949. i "Slučaj Paradin" Alfreda

Hičkoka iz 1947. Igrala je takođe, u fimovima najvećih

italijanskih režisera - Viskontija i Antonionija.


        2008 - Ujedinjene nacije saopštile su da je broj žrtava

rata u pobunjenoj sudanskoj provinciji Darfur, dostigao 300.000.

Darfur se nalazi na zapadu Sudana i ima dugu tradiciju separatnih

težnji. Prema vladi u Kartumu ukupan broj žrtava u sukobu koji

je započeo februara 2003. je oko 9000 osoba.

Click Here To Join Native Media

Коментари

Популарни постови са овог блога

„Dok umire sve što vredi, lopov mirno u fotelji sedi“: Brutalna poruka navijača Partizana o kojoj bruji Srbija

Mitrović izveo najneobičniji penal: Ovo se skoro nikada ne događa

„Sad svi hoće na basket“: Jokić oduševio slikom ispred kuće u Somboru