Utisak o Zoranu Đinđiću: Zašto se samo govori o njegovoj smrti, a ne i o njegovom životu – tokom cele godine

 Večerašnja emisija "Utisak nedelje" bila je posvećena Zoranu Đinđiću, na 20. godišnjicu od njegovog ubistva. Gosti su bili Siniša Nikolić šef kabineta kada je Đinđić bio gradonačelnik Beograda, Ivan Vujačić profesor na Ekonomskom fakultetu i Božidar Đelić ministar finansija u Đinđićevoj eksperskoj vladi, koji su se podsetili prvih susreta sa njim, ali i saradnje koju su ostvarili sa Đinđićem tokom njegovog života.

“Zoran je govorio da će učini sve, po cenu da ga proglase đavolom, da uradi ono što misli da je dobro za svoje okruženje. Zoran Đinđić su promene, on je govorio – menjajte nas ljudi dok ne dođe neko s kim ste zadovoljni”, opisao je ubijenog premijera Siniša Nikolić.

Dodaje i da mu smeta što se svake godine priča o smrti Zorana Đinćića, a ne priča se o Zoranovom životu tokom cele godine i što deca, mladi ljudi od 30, 35 godina ne znaju ko je on bio.

Podsećajući se kako ga je Đinđić pozvao da bude šef njegovog kabineta, iako ga uopšte nije znao, Nikolić je rekao da, kada ga je prvi put pogledao, znao je da će “taj pogled opredeliti njegov život sledećih 10 godina”.

“Počeo sam da živim njegovim tempom života. Znao sam da će taj pogled voditi stotine, hiljade, milione ljudi u tom trenutku, da tim svojim pogledom može da ubedi narod da živi bolje i da demokratija mora doći i u Srbiju”, rekao je on.

Komentarišući jedan od mitova da je Đinđić brzopleto birao svoje saradnike, on je rekao da je Zoran imao osećaj za ljude iako, kako je rekao, “nije imao vremena da se bavi njima”.

“Na prvom razgovoru upitao me je da li sam simpatizer SPS, SPO ili Radikalne stranke, i kada sam negativno odgovorio, rekao mi je da i da jesam njihov simpatizer ne bi me manje cenio kao čoveka, ali ne bi mogao sa mnom da radi”, rekao je Nikolić.

Sa Đinđićem sam se upoznao vrlo mlad, još na fakultetu, rekao je Ivan Vujačić, dodajući da je zbog njega i ušao u Demokratsku stranku, da ih je povezala želja za istinom i vođenjem dijaloga, kao i zajednička intelektualna podloga jer su se obojica bavili društvenim naukama.

Božidar Đelić je ispričao kako ga je Đinđić, koga nije poznavao tada, pozvao sredinom novembra 2000. godine da radi na programu prelazne vlade, nakon pada Slobodana Miloševića.

“Počeo sam da objašnjavam prvih pet poteza srpske vlade, Đinđić nije bio ekonomista ali je znao gde da nađe pare, pričali smo o modelima privatizacije. Na kraju razgovora, koji je trajao pet sati, i na moje zaprepašćenje rekao mi je – ti ćes da budeš u vladi, šta hoćeš da budeš. Bio sam stvarno nepripremljen, a on mi kaže – ti ćeš da vodiš finansije, to niko neće, niko ne zna i tako sam postao ministar”, ispričao je Đelić svoj prvi susret sa Đinđićem.

Na konstataciju voditeljke da Đinđić nije bio popularan, Vujačić je objasnio da je naklonost većeg broja ljudi zadobio prvi put posle demonstarcija 9. marta, ali da mu popularnost i nije bila toliko važna, jer mu je glavno bilo da se posao odradi.

Jedan od razloga što nije bio popularan, kako je rekao, bilo je i to što je Đinđić bio užasno demonizovan, ali i otpor prema reformama u društvu za koje se on zalagao, kao i podele u DOS-u.

Govoreći o sukobima u DOS-u, Đelić je rekao da i sam Vojislav Koštinica nije bio za to da Đinđić bude premijer.

“Do hapšenja Slobodana Miloševića postojala je koalicija, a posle njegovog izručenja Hagu više je nismo imali”, rekao je on.

Prema Đelićevim rečima, i pre početka rada vlade znalo se da će biti rivalstva između dva ključna čoveka koji treba da sarađuju.

“Za mene najveći problem je što se nije našao način saradnje DS i DSS, trebao je da se nađe način da ta dva dela opozicije sarađuju i da izguraju Srbiju narednih godina”, naveo je Đelić.

Nikolić je podsetio da je Đinđić gledajući procene odlučio da Koštinica bude protivkandidat Miloševiću, ali da su nakon izbora krenule trzavice, da su Beba Popović sa jedne a Aleksandar Tijanić i Ljilja Nedeljković s druge strane pravili spletke jedni drugima što je kulminiralo odnosom prema Hagu i izručivanjem Miloševića.

“Kada je formirana prelazna vlada, kada se očekivalo da će krenuti raščišćavanje zadržali su Rada Markovića na čelu UDBE, i za to vreme dok je on bio šef tajne službe uništili su desetine, stotine hiljada dokumenta. To Zoran nije mogao da spreči i bio je jako ljut”, rekao je Nikolić.

Prema Vujačićevim rečima, razlaz Đinđića i Koštunice počeo je 1992. godine kada se DS nije priključio DEPOS-u, tada je Koštunica izašao iz stranke i formirao DSS i od tada počinje nepoverenje.

“To je podela na modernizaciju i tradicionalnost, DS i GSS (Građanski savez Srbije) su imali viziju da Srbija mora da se modernizuje, a drugi deo opozicije kome je pripadao Koštinica da treba da se vratimo tradicionalizmu, tu je bila razlika između njih”, rekao je on.

Govoreći o Hagu i isporučivanju Miloševića, Vujačić je rekao da je Đinđić znao da mu to neće biti oprošteno, ali da je tako moralo da bude.

“Mislim da to nije bila greška, to je bio samožrtvujući i hrabar akt s njegove strane, nije možda računao da će biti ubijen, ali je znao da će mu uništiti ugled u javnosti”, istakao je Vujačić.

On je rekao i da bi o Đinđiću trebalo da se govori u nekoj skorijoj istoriji, ali da je žalosno da se u srednjim školama ne govori o njemu jer bi neko đacima trebalo da kaže ko je bio Zoran Đinđić.

 Zoran Đinđić se danas ne bi pomirio sa stanjem u državi i nema mesta njegovom poređenju sa sadašnjom vlašču i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, saglasni su gosti "Utiska nedelje" komentarišući izjavu aktuelnog ministra i nekadašnjeg saradnika Zorana Đinđića Gorana Vesića koji je rekao da je upravo ono što se danas dešava u našoj zemlji "bila Đinđićeva politička vizija i da su svi njegovi politički ciljevi ispunjeni".

Nekadašnji ministar finansija u Đinđićevoj vladi Božidar Đelić istakao je da se Zoran Đinđić ne bi pomirio sa činjenicom da smo danas dalje od EU nego što smo bili kada je on bio na vlasti.

„Naravno da mi se diže kosa na glavi, to nije istina“, prokomentarisao je Đelić današnju izjavu Gorana Vesića.

On je naveo i da se Đinđić ne bi pomirio sa činjenicom da novinari danas moraju da beže iz zemlje ili time da nijedan posao u Srbiji ne završavaš ako nisi kum ili ako nisi neki međunarodni prijatelj, da nema ni tendera, a ni transparentnosti.

„Ne bi bio zadovoljan kada bi video da ipak pokušava da se progura štetan po ekologiju i ekonomiju projekat oko litijuma, mada su navodno od njega odustali, ali evo sada se opet vraća. Naravno da to nije Srbija koja korespondira sa nekim normalnim društvenim i evropskim uređenjem“, rekao je Đelić i dodao da Vesić koji navodi pomenuto poređenje “ ima svoj interes i pokušava sam sebi to da opravda“.

Profesor na Ekonomskom fakultetu i bivši ambsador u SAD-u Ivan Vujačić rekao je da Goran Vesić nije jedini koji pravi ta poređenja i da se ona „prave sistematski i nameću“.

„Tu nema nikakvog poređenja. Đinđić i ova sadašnja vlast su nebo i zemlja i poređenja tog tipa su skaredna i po njegovim ličnim osobinama, po celoj njegovoj aktivnosti i želji da se Srbija vrati na evropski put i gura tim pravcem. Mi u svemu tome stagniramo i nazadujemo“, rekao je on.

„Ni sa aspekta dela, kao ni sa aspekta ličnosti, apsolutno nema nikakvog poređenja“, poručio je Vujačić.

Siniša Nikolić, nekadašnji šef kabineta premijera Zorana Đinđića, takođe se u „Utisku nedelje“ osvrnuo na Vesićevo poređenje.

„Vidite i vuk zavija na mesečinu, ali to ne znači da će pobediti na Evroviziji. To što neko ustaje u 6 ujutru i radi čitav dan, ne jede, ne spava i ne ide u toalet ne daje mu nikakve komparativne prednosti sa Zoranom Đinđićem“, ocenio je Nikolić.

Podsetimo, Goran Vesić je već godinama u jatu naprednjaka, a od oktobra prošle godine je i ministar u Vladi Srbije. On se ranije danas oglasio povodom 20. godišnjice od ubistva Zorana Đinđića i izjavio da bi Đinđić bio „zaista srećan da može danas da vidi Srbiju, u smislu njenih evropskih integracija i u tome kako ekonomski napreduje“.

„Kada je Zoran Đinđić 2000. godine došao na vlast njegova politička agenda je bila povratak Srbije u međunarodnu zajednicu, početak pregovora Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, zatim ekonomsko snaženje Srbije i njeno otvaranje prema svetu. Svi njegovi politički ciljevi su danas ispunjeni“, rekao je Vesić za Tanjug.

On je naveo i da je Đinđić prvi srpski političar koji je na „realan način pristupio problemu Kosova, a da na sličan način danas radi i Aleksandar Vučić“.

Zoran Živković, koji je bio predsednik Vlade nakon ubistva Đinđića, ranije danas je naveo za Nova.rs da je to potpuno besmisleno i da je svako poređenje Đinđića i Vučića, sa idejom da se na bilo koji način poistovete, jeres.