Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je petak, 3. mart.

1652 - Rođen je engleski pisac Tomas Otvej, dramski

pisac. Predstavnik je takozvane "herojske drame" svojevrsnog spoja

između elizabetanske književne baštine i francuskog klasicizma.

Dela: "Spasena Venecija", "Siroče", "Don Karlos".

        1703 - Umro je engleski fizičar Robert Huk, sekretar

Kraljevskog društva u Londonu. Usavršio je barometar, teleskop 

i mikroskop i prvi otkrio ćelijsku strukturu biljaka. Dokazao je

okretanje Zemlje i gravitaciju nebeskih tela i autor je zakona o

istezanju elastičnih tela ("Hukoov zakon").

        1707 - Umro je mogulski car Aurangzeb, najmlađi sin cara

Džehana, poslednji veliki mogulski vladar Indije, koji je tom

zemljom upravljao od 1658. do smrti. U ratu za naslednika trona

1657. kad je teško oboleo njegov otac, pobedio je brata Dara

Šikoha i potom je prilikom krunisanja u Delhiju uzeo titulu

"alamgir" (osvajač sveta). Vladao je surovo i opravdao je titulu,

jer je proširio Mogulsko carstvo više nego iko pre njega, ali ga

je kobno oslabio iznutra, načinivši neprijatelje od hindu podanika

u pokušaju da im nametne žestoku islamsku ortodoksiju.

        1792 - Umro je škotski arhitekta i dekorater Robert Adam,

jedan od tvoraca neoklasicističkog stila u arhitekturi. Projektovao

je mnoge javne zgrade izuzetne elegancije, posebno u Londonu, koje

se odlikuju karakterističnim vazdušastim i prozračnim stilom,

nazvanim njegovim imenom.

        1847 - Rođen je američki pronalazač škotskog porekla

Aleksander Grejem Bel, pronalazač telefona. Posle studija medicine

u Edinburgu i Londonu preselio se u SAD i posvetio lečenju gluvih.

Telefon je patentirao 1876. u Bostonu, što je mu je donelo slavu,

ali i brige. Patent nije bio zaštićen pa su ga mnogi pokrali i tek

je 1886. Vrhovni sud SAD presudio da je on jedini vlasnik patenta.

Bogat i slavan, potom se potpuno posvetio starom poslu - lečenju

gluvih.

        1861 - Manifestom cara Aleksandra II ukinuto je kmetstvo u

Rusiji. Više od 47 miliona kmetova je oslobođeno lične zavisnosti

od plemstva kao i vezanosti za zemlju. Ovim aktom bivši kmetovi

dobili su i potpuno pravo slobodnog poslovanja.

        1878 - U San Stefanu (nedaleko od Carigrada) je sklopljen

ugovor kojim je, diktatom Rusije Turskoj, stvorena Velika

Bugarska. Ugovorom je Rusiji pripala Besarabija, Srbiji su oduzeta 

i data Bugarskoj novooslobođena područja oko Vranja, Bele Palanke 

i Pirota, a Rumunija je dobila Dobrudžu. Ugovor koji je izazvao 

negodovanje u Britaniji, Austro-Ugarskoj, Nemačkoj, predviđao 

je da Srbiji budu oduzete novooslobođene teritorije. Berlinskim 

mirovnim ugovorom jula 1878. odlučeno je da Bugarska bude svedena 

u realne nacionalne okvire (osim Kneževine Bugarske pod 

suverenitetom sultana, formirana je i autonomna Istočna Rumelija 

u sastavu Turske). Srbiji su pripojene teritorije od kojih su docnije

obrazovana četiri okruga - Niški, Pirotski, Vranjski i Toplički. 

Rumuniji, Srbiji i Crnoj Gori priznata je nezavisnost, a Bugarska 

je priznavala vrhovnu vlast Turske sve do 1908.

        1886 - Posle tromesečnog rata Srbija i Bugarska su

zaključile Bukureštanski mir. Neposredan povod rata bio je

pripajanje Bugarskoj Istočne Rumelije. Kralj Milan je taj čin

smatrao narušavanjem ravnoteže kakva je uspostavljena Berlinskim

kongresom. Slabije opremljena i loše motivisana srpska vojska je

odbijena i posle poraza na Slivnici Bugari su zauzeli Pirot. Rat

nije doneo teritorijalne promene, najviše zato što je iza Srbije

stala Austro-Ugarska, ali je znatno oslabio poziciju kralja Milana

Obrenovića. Najpre je zbog ogromnog pritiska radikalskog mnoštva

prihvatio Ustav iz 1888. da bi se naredne 1889. rezigniran, povukao

sa vlasti.

        1905 - Umro je srpski filozof Božidar Knežević. Rođen

je u Ubu 1862. Veliku školu završio je u Beogradu. Veći deo

života proveo je kao nastavnik po raznim provincijskim mestima

Srbije. Iako samouk, ostavio je čudesno filozofsko delo. Glavna

dela: "Red u istoriji", "Principi istorije", posthumno "Misli".

Prevodio je uspešno Bekla, Makolea, Karlajla, mada je engleski

jezik naučio kao samouk. Knežević je bio specifična pojava

velike duhovne snage, izrazito netipičan za srpske intelektualne

krugove.

        1918 - U Brest-Litovsku je u Prvom svetskom ratu potpisan

mirovni ugovor Centralnih sila i Sovjetske Rusije. Boljševička 

Rusija prihvatila je tada teške te

ritorijalne ustupke i plaćanje

ratne odštete Nemačkoj od šest milijardi zlatnih maraka.

        1924 - Nastavljajući reforme u Turskoj, Kemal Ataturk je

zabranio kalifat i proterao iz zemlje kalifa (negdašnjeg sultana) 

i njegovu porodicu.

        1931 - Pesma "Zastava posuta zvezdama" proglašena je

himnom SAD.

        1944 - Američki ratni avioni su se prvi put u Drugom

svetskom ratu pojavili iznad Berlina.

        1974 - U do tada najtežoj nesreći u istoriji civilnog

vazduhoplovstva, poginulo je svih 346 ljudi u turskom putničkom

avionu tipa DC-10, koji se srušio ubrzo po poletanju sa pariskog

aerodroma "Orli".

        1980 - Vođa partije ZAPU Robert Mugabe ubedljivo je dobio

prve slobodne izbore u Rodeziji, kasnije nazvanoj Zimbabve, i ubrzo

formirao prvu većinski crnačku vladu.

        1980 - Francuski predsednik Valeri Žiskar d'Esten je u

razgovoru sa državnicima arapskih zemalja Persijskog zaliva prvi

put, u zvaničnoj formi, priznao palestinskom narodu pravo na

samoopredeljenje.

        1984 - Zemljotres je na Kopaoniku pričinio znatnu

materijalnu štetu, ali ljudskih žrtava nije bilo.

        1987 - Umro je američki pozorišni i filmski glumac Dejvid

Denijel Kaminski, poznat kao Deni Kej, sjajan komičar, koji se

angažovao i u UNICEF-u, agenciji UN za pomoć deci. Filmovi: "Čudo

od čoveka", "Momak iz Bruklina", "Pesma se rodila", "Tajni život

Voltera Mitija", "Revizor", "Ludi podvig".

        1988 - Umro je meksički violinista poljskog porekla Henrik

Šering, jedan od najvećih majstora violine uopšte. Oplemenio

je klasičan i savremeni repertoar izvanrednom  tehnikom i stilskom

kulturom. Emigrirao je kad je nacistička Nemačka 1939. napala

Poljsku i do 1945. u Londonu je bio oficir za vezu poljske

izbegličke vlade i prevodilac šefa vlade, generala Vladislava

Sikorskog. Profesor Muzičkog fakulteta u Meksiku postao  je 1945, 

a od 1953. je kao ambasador dobre volje meksičke vlade priređivao

koncerte koji su oduševljavali publiku širom sveta.

        1989 - Osnovan je Bitef teatar, beogradsko pozorište, 

s ciljem popularizacije Bitef festivala, kao i otkrivanja novih 

pozorišnih tendencija. Pozorište smešteno u prostoru 

rekonstruisane evangelističke crkve na Dorćolu pokrenula je 

Mira Trailović, režiser i osnivač Bitefa s ciljem da se pruži 

prilika umetnicima čiji rad predstavlja iskorak iz tradicionalnih 

granica scenskog izraza. 

        1991 - Umro je engleski atomski fizičar i matematičar

Vilijam Džorž Peni, otac britanske atomske bombe. Pod njegovom

kontrolom izvedena je prva proba britanskog atomskog oružja 1952.

na ostrvima Monte Belo u zapadnoj Australiji.

        1993 - Umro je američki virusolog Albert Brus Sejbin,

pronalazač vakcine protiv poliomielitisa (zarazna dečja paraliza).

Sejbinova vakcina, spravljena od oslabljenih virusa, prvi put je

masovno primenjena u Sovjetskom Savezu. Bio je profesor Medicinskog

koledža Univerziteta u Sinsinatiju (SAD) i docnije predsednik

Vajcmanovog instituta u Izraelu.

        1996 - Arapski islamski terorista-samoubica je u autobusu u

centru glavnog grada Izraela Jerusalimu usmrtio 18 ljudi.

        1996 - U Španiji je konzervativna Narodna partija Hosea

Marije Aznara dobila parlamentarne izbore, okončavši 13 godina

vladavine socijalističkog šefa vlade Felipea Gonzalesa.

        1997 - Putnički voz u pakistanskom delu provincije

Pendžab izleteo je u punoj brzini iz šina, usmrtivši najmanje 125

ljudi.

        2002 - Švajcarci su se na referendumu izjasnili za ulazak

svoje zemlje u Ujedinjene nacije.

        2004 - Senat Francuske izglasao je ogromnom većinom

zabranu nošenja muslimanske marame u državnim školama.

        2005 - Američki avanturista Stiv Fosit postao je prvi

čovek koji je obleteo Zemlju avionom bez usputnog sletanja i

dolivanja goriva, pošto se posle 67-časovnog putovanja i pređenih

37.000 kilometara, spustio na aerodrom Salina u američkoj državi

Kanzas.

        2008 - Umro je Đuzepe di Stefano, italijanski operski

umetnik, tenor. Rođen u Kataniji, na Siciliji, pevanje je učio 

u Milanu, a debi je imao 1947. godine u milanskoj Skali. Zbog

specifične boje glasa, od pedesetih 20. veka, Di Stefano je

smatran jednim od najboljih svetskih pevača. Osvajač je zlatnog

Orfeja, prestižne italijanske muzičke nagrade. Često je pevao  

u duetu sa operskom divom Marijom Kalas.

        2010 - Umro je Momčilo Momo Kapor, srpski književnik,

slikar, novinar. Diplomirao je slikarstvo 1961. u Beogradu.

Napisao je više romana i zbirki priča, autor je i nekoliko

dokumentarnih filmova i tv emisija. Dela: "Beleške jedne Ane",

"Foliranti", "Una", "Knjiga žalbi", "Uspomene jednog crtača".

Scenarista je više filmova: "Valter brani Sarajevo", "Banket". 

Bio je akademik Republike Srpske.

2014 - Njujork tajms je objavio ispravku teksta publikovanog 

pre 161 godinu. Pošto je ustanovljeno da se u članku objavljenom 

1853. godine, na temu Solomona Nortupa, Afroamerikanca čija je 

životna drama motivisala britanskog reditelja Stiva Mekvina da 

snimi "12 godina ropstva", potkrala greška, renomirani list objavio 

je neobičnu ispravku sa 161. godinom zakašnjenja.