Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je subota, 11. mart.

 1544 - Rođen je italijanski pisac Torkvato Taso. Najveći

deo burnog života proveo je na dvoru vojvode Alfonsa II od Este. U

glavnom delu "Oslobođeni Jerusalim" opisao je Prvi krstaški rat.

Tri soneta i pet madrigala posvetio je dubrovčanki Cvijeti

Zuzorić, a njegova poezija inspirisala je Getea, Bajrona pa i Ivana

(Dživa) Gundulića.

        1820 - Umro je američki slikar Bendžamin Vest, koji je u

klasicističkom maniru slikao portrete i istorijske kompozicije.

Poslednje godine života je proveo u Londonu, gde je portretisao

britanskog kralja Džorža III.

        1857 - Umro je španski pisac Manuel Hose Kintana.

Kao literata oslanjao se na antičke uzore. Bio je sekretar

pobunjeničkog pokreta za nezavisnost u vreme vladavine Španijom

Napoleona I od 1808. do 1814. Dela: poetska "Oda Španiji", "Oda

štampariji", drame "Pelajo", "Vojvoda od Visea", istorijsko delo

"Životi slavnih Španaca", kritika "Pravila drame".

        1885 - Rođen je engleski vozač brzih automobila i čamaca

Malkolm Kempbel, koji je između 1924. i 1935. devet puta obarao

svetski brzinski rekord u vožnji automobilom, a između 1937. i

1939. tri puta u vožnji čamcem. Postao je 1935. prvi čovek koji

je automobilom vozio brže od 300 milja na čas (483 kilometra).

Očeve rekorde oborio je njegov sin Donald, koji je 1967. poginuo u

čamcu "Plava ptica" prilikom postavljanja novog svetskog rekorda na

vodi od 527,9 kilometara na čas.

        1887 - Počelo je s radom Narodno pozorište u Nišu. Teatar

koji se tada zvao "Sinđelić" prvu predstavu "Srpski ajduci" iz pera

J. Sterije Popovića, davao je u gostionici "Knez Mihajlo". Niško

pozorište koje je tim izvođenjem započelo rad osnovali su Stevan

Sremac, Milorad Petrović, Đoka Protić, Henrih Liler, Spiro Kalik

i Stevan Nikšić-Lala. Prvi upravnik bio je Mihajlo Dimić. Posle

Drugog svetskog rata niško pozorište preimenovano je u Narodno

pozorište. Od januara 1939. smešteno je u namenski građenom zdanju

na Sinđelićevom trgu.

        1892 - Rođen je američki filmski režiser Raul Volš,

koji se okušao u više filmskih žanrova, posebno uspešno u

vesternima u kojima je iskazao majstorstvo u slikanju sirove ljudske

prirode. Filmovi: "Bagdadski lopov", "Cena slave", "Umrli su u

čizmama", "Džentlmen Džim", "Srebrna reka", "Udaljeni bubnjevi",

"Svet u njegovim rukama", "Belo usijanje", "Goli i mrtvi", "Udaljena

truba".

        1913 - Velika Britanija i Nemačka postigle su sporazum o

granicama afričkih kolonija Nigerije i Kameruna.

        1915 - U Čikagu je završen Prvi iseljenički narodni sabor,

na kojem je 468 delegata iz SAD i Kanade podržalo ujedinjenje Srba i

drugih južnih Slovena. Iseljenici su u rezoluciji istakli da jedini

spas vide "u kidanju svake veze sa Austro-Ugarskom" i formiranju

jedinstvene države.

        1915 - Velika Britanija je počela blokadu Nemačke u Prvom

svetskom ratu.

        1916 - Rođen je engleski državnik i publicista Džejms

Harold Vilson, vođa Laburističke stranke, premijer Velike

Britanije od 1964. do 1970. i od 1974. do 1976. Dela: "Nju dil za

ugalj", "Rat protiv siromaštva u svetu".

        1917 - Britanske trupe zauzele su Bagdad (tada Turska) u

Prvom svetskom ratu, zarobivši 9.000 turskih vojnika.

        1938 - Nacista Artur Sajs-Inkvart postao je austrijski

kancelar umesto Kurta fon Šušniga, a dan potom nemačka vojska je

ušla u Austriju i pripojila je Trećem rajhu.

        1941 - Kongres SAD je, na inicijativu predsednika Frenklina

Ruzvelta, usvojio "Zakon o zajmu i najmu", kojim je omogućeno

državi da sve ratne materijale "proda, prenese, zameni, pozajmi,

da pod zakup, ili na bilo koji drugi način da vladi one zemlje

čija je odbrana od vitalnog značaja za odbranu SAD". Tim putem

je Velika Britanija dobila znatnu oružanu pomoć u Drugom svetskom

ratu, a SAD su zvanično ostale izvan rata, do Perl Harbura.

        1955 - Umro je škotski mikrobiolog Aleksander Fleming,

koji je 1928. iz gljive Penicilium notatum izolovao prvi antibiotik

penicilin. Otkriće nije korišćeno do Drugog svetskog rata, kad su

ga britanski fiziolog i biohemičar Ernst Boris Čejn i australijski

lekar Hauard Volter Flori primenili u lečenju infekcija. Fleming je

1945. s njima podelio Nobelovu nagradu za medicinu.

        1974 - Umro je srpski pravnik Milan Bartoš, jedan od

najistaknutijih srpskih stručnjaka za međunarodno javno pravo,

profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, sekretar Srpske akademije

nauka i umetnosti. Bio je državni savetnik i član niza delegacija 

Jugoslavije na zasedanjima UN. Dela: "Stvarno pravo", "Osnove 

privatnog prava", "Međunarodno javno pravo".

        1975 - U Lisabonu je ugušena pobuna padobranskih jedinica

protiv levičarske vojne vlade, a bivši predsednik general Antonio

Ribeiro de Spinola pobegao je s grupom oficira u Španiju. Sutradan

je obrazovan takozvani - Savet revolucije, radi nastavljanja

revolucionarnog procesa započetog 25. aprila 1974. obaranjem

režima koji je u nasleđe ostavio Antonio de Oliveira Salazar.

        1976 - Bivši predsednik SAD Ričard Nikson priznao je

da je 1970. naredio Centralnoj obaveštajnoj agenciji da spreči

Salvadora Aljendea da postane predsednik Čilea. CIA je prilikom

rušenja Aljendea 1973. obilato pomogla vojnu zaveru generala

Augusta Pinočea.

        1985 - Mihail Gorbačov je dan posle smrti Konstantina

Černjenka izabran za generalnog seketara Centralnog komiteta

vladajuće Komunističke partije Sovjetskog Saveza.

        1990 - Skupština Litvanije objavila je nezavisnost od

Moskve, kao prva sovjetska republika koja je to učinila.

        1990. - Čileanski diktator general Augusto Pinoče je posle

više od 16 godina prepustio predsednički položaj Patrisiju

Ajlvinu, ali je zadržao komandu nad oružanim snagama.

        1998 - Predsednik Indonezije Suharto je, uprkos snažnim

studentskim protestima, započeo sedmi petogodišnji mandat, ali je

ubrzo prinuđen da podnese ostavku na položaj šefa države.

        2000 - U eksploziji gasa u rudniku uglja Barakovo na istoku

Ukrajine poginuo je 81 rudar.

        2003 - U Hagu je inaugurisan Međunarodni krivični sud.

Pred tim sudom, koji ima mandat da sudi samo za dela počinjena

posle 1. jula 2002. godine, mogu da se podnose tužbe za genocid,

ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

        2004 - U terorističkom napadu Al Kaide na vozove u Atoči,

glavnom železničkom čvoru španske prestonice, poginuo je 191, a

povređeno je oko 1.500 ljudi.

        2006 - Umro je Slobodan Milošević, bivsi predsednik

Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Po obrazovanju pravnik,

nakon dugogodišnje karijere u privredi, tokom 80-ih 20. veka dospeo

je u sam vrh političke elite tadašnje Jugoslavije. Inicijator je

promene ustavnog položaja autonomnih pokrajina unutar Srbije.

Centralna je ličnost srpske politike 90-ih 20. veka. Milošević je

pronađen mrtav u svojoj ćeliji u zatvoru Haškog tribunala u

Ševeningenu, u kom se nalazio od juna 2001.

        2007 - U napadu automobila-bombe koji je samoubica usmerio

na kamion sa hodočasnicima ubijena je najmanje 31 osoba i ranjeno

još 20 u Bagdadu, u blizini koledža Al Mustansirija u pretežno

šiitima naseljenoj oblasti Al Karada.

        2009 - Umro je Peter Bačo, mađarski filmski režiser.

Slavu je stakao filmom "Svedok" (1969), posvećenom vremenima

montiranih procesa za vlade Maćaša Rakošija. Zbog "osetljivosti" 

teme film se nalazio u bunkeru punu deceniju, a kada se pojavio na 

Kanskom festivalu 1981. doživeo je ovacije pa je Bačo, docnije, 

napravio nastavak priče o doživljajima čuvara nasipa Pelikana 

pod nazivom "Ponovo svedok" (1994). Nosilac je brojnih filmskih 

priznanja i smatra se, uz Ištvana Saboa i Mikloša Janča, 

najvećim mađarskim režiserom u 20. veku.

2011 – U katastrofalnom zemljotresu magnitude 9 stepeni i 

njime uzrokovanom cunamiju, visine gotovo 10 metara, koji je pogodio 

severoistok Japana i progutao cela naselja duž obale, došlo je do 

havarije u elektrani Fukušima. Prva havarija dogodila se sutradan, 

a potom su usledile nove narednih dana. Ukupno je poginulo oko 

20.000 osoba.

2014 - Ukrajinska Vrhovna rada (skupština) izglasala 

je suspenziju referenduma o budućnosti Krima, koji je prethodno 

zakazao Vrhovni savet Krima.

       

2016 - Umro je Dragan Nikolić. Omiljeni srpski glumac 

Fakultet dramskih umetnosti završio je u Beogradu. Filmsku karijeru 

započeo je 1964. manjom ulogom u filmu "Pravo stanje stvari", a 

proslavila ga je uloga Džimija Barke u filmu Živojina Pavlovića "Kad 

budem mrtav i beo" (1967). Jedinstvenom glumačkom igrom, s neponovljivim 

šarmom, ostvario je niz izuzetnih uloga, poput Džimija Barke, Flojda, 

Prleta, Popaja, Vlah-Alije... a glavne i veće sporedne uloge imao je u 

više od 80 filmova. Bio je član Beogradskog dramskog pozorišta i 

Ateljea 212. Dobitnik je brojnih priznanja, uključujući Nagradu za 

životno delo "Pavle Vujisić" 2000. godine.  

2020 - Svetska zdravstvena organizacija proglasila je pandemiju 

korona virusa. Tedros Gebrejesus, direktor SZO, naglasio je duboku 

zabrinutost alarmantnim širenjem zaraze. Do tada, zvanično je zabeleženo 

118.000 slučajeva u 114 zemalja, a korona virus odneo je 4.291 život.