Dogodilo se ma današnji dan

Danas je subota, 25. mart.

1196 - Veliki župan Raške Stefan Nemanja predao je vlast

drugorođenom sinu Stefanu, a ne prvencu Vukanu. Na odluku je

presudno uticalo to što je u Vizantiji 1195. na presto došao car

Aleksije III, čija je kćerka Evdokija bila udata za Stefana, ali 

i Nemanjina procena da je Stefan sposobniji za upravljanje državom. 

Pod prvim srpskim kraljem Stefanom, krunisanim 1217. zbog čega je

nazvan Prvovenčani, Srbija je uz državnu zadobila i crkvenu

samostalnost. To je zasluga najmlađeg Nemanjinog sina Rastka, koji

se oko 1192. zamonašio i uzeo ime Sava. On je 1219. izdejstvovao

autokefalnost Srpske pravoslavne crkve, izdigavši je na rang

arhiepiskopije.

        1791 - U Beču je izašao prvi broj "Serbskih novina".

Štampao ih je grčki patriota Markides Puljo, saradnik grčkog

pesnika i revolucionara Rige od Fere. List je izlazio utorkom i

petkom do kraja 1792.

        1807 - U Engleskoj je zabranjena trgovina robljem.

        1821 - Grci su na Peloponezu počeli ustanak protiv Turaka

koji je, posle 12 godina, završen priznavanjem nezavisnosti Grčke.

        1844 - Proglašen je prvi srpski građanski zakonik.

Građanski zakonik za Knjažestvo Srbiju - kako je glasio zvanični 

naziv, izradio je novosadski pravnik Jovan Hadžić, poznati srpski

nacionalni radnik, po uzoru na austrijski građanski zakonik iz 1811.

        1867 - Rođen je italijanski dirigent Arturo Toskanini,

jedan od najvećih dirigenata 20. veka, snažna umetnička ličnost,

izvanredne memorije i izuzetne sugestivnosti. Dirigovao je u

milanskoj Skali, zatim u Metropoliten operi u Njujorku gde je

organizovao i simfonijski orkestar.

        1881 - Rođen je mađarski kompozitor i pijanista Bela

Bartok, profesor Muzičke akademije u Budimpešti, koji je razvio

originalni stil, prožet elementima mađarske narodne muzike. Dela:

simfonijska poema "Košut", klavirske kompozicije "Allegro barbaro",

"Mikrokosmos", opera "Dvorac Modrobradog", baleti "Drveni princ",

"Čudesni mandarin", gudački kvarteti, koncerti za orkestar,

klavir, violinu, violu, "Muzika za gudače, udaraljke i čelestu",

"Sonata za dva klavira i udaraljke".

        1908 - Rođen je engleski filmski režiser Dejvid Lin,

autor spektakularnih i izvrsno tehnički urađenih filmova o

osnovnim ljudskim emocijama u pozadini velikih istorijskih zbivanja.

Filmovi: "Kratak susret", "Veliko iščekivanje", "Oliver Tvist",

"Madlena", "Hobsonov izbor", "Most na reci Kvaj" (Oskar), "Lorens od

Arabije" (Oskar), "Doktor Živago" (Oskar), "Rajanova kći", "Put u

Indiju".

        1914 - Umro je francuski pisac i filolog Frederik Mistral,

dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1904. Najviše je

pisao lirsku poeziju, ali i poeziju oslonjenu na epiku pa i dramska 

dela. Posebno je zaslužan što je očuvan od zaborava provansalski 

jezik i obnovljeno pesništvo na provansalskom, a posle dve decenije 

rada sastavio je francusko-provansalski rečnik. Dela: epopeje 

"Mirejo", "Kalendo".

        1914 – Rođen je Norman Borlaug, američki stručnjak 

za patologiju biljaka i nobelovac. Borlaug je bio pokretač 

takozvane "zelene revolucije" razvojem novih vrsta žitarica 

otpornih na bolesti čime je drastično povećan prinos, pa je 

umnogome smanjena glad u siromašnim zemljama. Godine 1970. dobio 

je Nobelovu nagradu za mir a 2007. zlatnu medalju američkog 

Kongresa, što je najviše civilno odlikovanje u SAD.

        1918 - Umro je francuski kompozitor Klod Ašil Debisi,

tvorac muzičkog impresionizma i utemeljitelj moderne muzike.

Njegovo delo prefinjenih tonskih boja i slobodno tretiranog

harmonskog jezika, potisnulo je dominaciju Vagnera. Inspirisan 

simbolizmom u poeziji i impresionizmom u slikarstvu, stvario je 

vlastiti muzički stil. Dela: klavirska "Arabeske", "Bergamska svita", 

"Dečji kutak", "Estampe", "Slike", "Prelidi", orkestarska "Popodne 

jednog fauna", "Nokturno", "More", vokalna "Pet Bodlerovih pesama", 

"Zaboravljene arijete", "Galantne svečanosti", opera "Peleas i 

Melisanda", kamerna muzika.

        1923 - Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je postala deo

malobrojne porodice država povezanih vazdušnim saobraćajem,

sletanjem na aerodrom u Pančevu aviona na liniji Pariz-Carigrad.

        1924 - Zbačen je kralj Đorđe II i Grčka je proglašena

republikom, pošto su ekonomska kriza i očajan položaj stotina

hiljada izbeglica iz Turske izazvali revolucionarni talas koji 

je srušio nepopularnu monarhiju.

        1936 - SAD, Velika Britanija i Francuska potpisale su

Londonsku konvenciju o slobodnoj plovidbi otvorenim morem.

        1941 - Jugoslavija je u Beču potpisala protokol o

pristupanju Trojnom paktu. Nepuna dva dana potom, vojnim udarom

oboreni su vlada i regent knez Pavle Karađorđević. Tome su

prethodile masovne demonstracije u Beogradu i drugim srpskim

gradovima, koje su izazvale bes u Berlinu. Nemačka je već 6.

aprila, u ranu zoru, bez objave rata, počela napad na 

Kraljevinu Jugoslaviju bombardovanjem Beograda.

        1949 - Film "Hamlet" Lorensa Olivijea dobio je pet Oskara,

postavši ujedno prvi britanski film koji je dobio to priznanje.

        1957 - Belgija, Zapadna Nemačka, Italija, Luksembrug,

Francuska i Holandija potpisali su Rimske sporazume o osnivanju

Zajedničkog tržišta (prvobitno, Zajednica za ugalj i čelik). 

Toj organizaciji nazvanoj potom Evropska ekonomska zajednica, 

zatim Evropska zajednica, sada Evropska unija, 1973. pristupile 

su Velika Britanija, Irska i Danska, 1981. Grčka, 1986. Španija 

i Portugal, 1995. Švedska, Finska i Austrija, a 2004. Estonija, 

Kipar, Letonija, Litvanija, Mađarska, Malta, Poljska, Slovačka, 

Slovenija i Češka. Rumunija i Bugarska primljene 1.1.2007. a 

2013. Hrvatska.

        1975 - U Rijadu je kralja Saudijske Arabije Fejsala ubio

sinovac princ Fejsal Musaid, koji je proglašen neuravnoteženim 

i u Rijadu mu je javno odrubljena glava u junu 1975. Novi kralj 

postao je Fejsalov brat Halid Ibn Abdul Aziz.

        1990 - U požaru u ilegalnom noćnom klubu u Njujorku

poginulo je 87 ljudi.

        1991 - Umro je srpski pozorišni, filmski i TV glumac

Milutin-Mića Tatić. Upamćen je kao junak TV serije za decu 

"Na slovo, na slovo", kao i po glasu pozajmljenom Peri Detliću, 

Popaju, Patku Dači. Najmlađe slušaoce Radio Beograda godinama je

budio emisijom "Dobro jutro, deco".

        1993 - Na pregovorima u Njujorku nije usvojen plan

kopredsednika Međunarodne konferencije o Jugoslaviji Sajrusa Vensa

i lorda Dejvida Ovena za Bosnu i Hercegovinu. Plan je prihvatila

Hrvatska, lider bosanskih muslimana Alija Izetbegović ga je

potpisao posle odugovlačenja i uz više ograda i uslova. Plan nije

potpisala Republika Srpska, iako ga nije sasvim odbacila, ali se

usprotivila mapama o razgraničenju.

        1997 - Australijski senat oborio je Zakon o eutanaziji,

jedini zakon u svetu koji je omogućavao neizlečivim pacijentima

dobrovoljnu smrt uz pomoć medicinskog osoblja.

        1999 - U požaru koji je zahvatio tridesetak vozila u

tunelu ispod Mon Blana poginulo je najmanje 40 osoba.

        2002 - Afroamerikanka Hali Beri dobila je Oskara za glavnu

ulogu u filmu "Bal monstruma", kao prva crnkinja koji je osvojila tu

nagradu.

        2003 - Srpska policija uhapsila je Zvezdana Jovanovića,

zamenika komandanta Jedinice za specijalne operacije, koji je

u atentatu usmrtio Zorana Đinđića, predsednika Vlade Srbije.

        2004 - Predsednik Libije Moamer el Gadafi primio je u

beduinskom šatoru predsednika Vlade Velike Britanije Tonija Blera,

prvog britanskog premijera u poseti Libiji posle Vinstona 

Čerčila 1943. godine.

        2006 - Umro je srpski glumac Danilo Lazović. Diplomirao je

glumu 1974. u Beogradu. Igrao je na sceni Ateljea 212, u "Zvezdara

teatru", u SKC-u. U Narodnom pozorištu ostvario je niz uloga.

        2009 - Skupština (Sabor) Hrvatske je, sa samo jednim glasom 

protiv, potvrdila Severnoatlantski ugovor. Pošto je taj dokument 

položen kod SAD, kao depozitara ugovora, Hrvatska je i formalno 

postala punopravna članica NATO. Severnoatlantskim ugovorom uređuju 

se pitanja iz područja bezbednosne, odbrambene i spoljne politike,

kao i iz niza drugih graničnih oblasti.

 

        2009 - Skupština Republike Srpske usvojila je Deklaraciju 

o osnovama za razgovore o eventulanim promenama Ustava Bosne i 

Hercegovine. U deklaraciji se navodi da sva rešenja u vezi sa 

promenom ustava BiH moraju biti zasnovana na Dejtonskom sporazumu. 

Prema ovom dokumentu, RS je trajna u svakom pogledu, dok se za 

Federaciju BiH kaže da se u tom entitetu mogu organizovati i druge 

teritorijalne jedinice. 

2012 - Preminuo je Antonio Tabuki, italijanski pisac i naučnik.

Tabuki, verovatno najpoznatiji po delima "Indijski nokturno","Tristan 

umire" i "Pereira tvrdi" uživao je izuzetan ugled i kao naučnik i kao 

literata i prevođen je na čak 40 jezika. Bio je stručnjak za 

portugalsku kulturu i Portugal je smatrao drugom otadžbinom. 

2015 - U Santjago de Komposteli, Španija, predstavnici 

14 evropskih zemalja potpisali prvi međunarodni sporazum o borbi 

protiv trgovine organima. Prema procenama Svetske zdravstvene 

organizacije, godišnje se, na crnom tržištu, izvrši oko 10.000 

transplantacija.

2018 - U požaru koji je zahvatio trgovinski centar u 

Kemerovu, Sibir, Rusija, poginule su 64 osobe a najmanje 40 je 

povređeno.

2018 - Karles Pučdemon, separatni predsednik španske 

provincije Katalonije pritvoren je u Nemačkoj, na osnovu 

međunarodne poternice zvaničnog Madrida. 

2019 - Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je dekret 

kojim SAD priznaju da je Golanska visoravan integralni deo Izraela. 

Golansku visoravan, sastavni deo Sirije, Izrael je zauzeo tokom 

rata 1967. godine.