Mesto koje je Gardijan označio kao jednu od najtoksičnijih tačaka Evrope, nalazi se u Beogradu na iznenađenje mnogih

 Evo šta su zatekli novinari zatekli na lokaciji usred Beograda koju je „Gardijan“ stavio na zastrašujuću mapu sa „neuništivim hemikalijama“. Deca su posebno ugrožena.

Ekipa Nove posetila je jednu od lokacija na Adi Ciganliji koju je britanski Gardijan označio kao mesto na kom se nalaze „opasni zagađivači“.

Kako je navedeno reč je o toksičnim materijama iz „neuništivih hemikalija“ koje se ne razlažu u životnoj sredini.

Lokacija koju je „Gardijan“ označio kao toksičnu, nalazi se ispod samog Mosta na Adi, na nasipu u blizni Partizanovog kampa. Tu su privatni splavovi, kao i nekoliko restorana, dok sa druge strane nekoliko proadvnica i kuća.

Na samo nekoliko stotina metara u nastavku nasipa nalazi se i čuvena „Ada Safari“, lokacija na koju gradonačelnik Šapić planira da izmesti Zoološki vrt, koji se trenutno nalazi na prostoru Kalemgdana.

Beograđanin koji ovim delom nasipa svakog dana vozi bickl kaže da zagađenost sigurno postoji, ali da ne veruje da je reč o tolikim koncentracijama.

„Da je to toliko toksično, sigurno bi se primetilo među ljudima“, navodi naš sagovornik.

Jedino zagađenje koje je primetio naš drugi sagovrnik jeste ono od posledica grejanja zimi, o hemikalijama prvi put čuje.

Većina meštana sa kojima smo razgovarali nisu ranije znali da da se na ovom prostoru pominju navodne hemikalije, ali su ubeđeni da se ciljano radi na tome da se ceo prostor pripremi, tako da ljudi odu odatle.

O kakvim je hemikalijama reč?

Zagađivači koji se pominju preko najčešće deterdženata ulaze u vodu, zemljište i kasnije prirodnim sledom događaja u proizvode široke potrošnje.

Nazivaju ih i polifluoroalkilnim supstancama (PFAS).

Dragana Đorđević sa Instituta za hemiju za Novu objašnjava da se pomenute supstance nalaze svuda: od kompjuterske opreme, preko automobilske industrije, do materijala koji služe za gašenje požara.

„To su supstance koje su postojanje, koje su izuzetno toksične i koje se ne raspadaju u prirodi. Oni su veštačkog porekla i kada se nađu u prirodi, ona ih ne prepoznaje, pa samim tim ih i ne razgrađuje. Tako ove supstance opastaju dugo, praktično zauvek“, precizira sagovornica Nove.

Dodaje da kada je o opasnostima reč, ove supstance su toksične, kancerogene i mutagene.

„Izazivaju toksična dejstva i kancere. Gomilaju se u masnim tkivima i remete endokrini sistem organizma. Mogu i da izazovu oštećenje ploda u trudnoći i promene na genetskom materijalu“, navodi Đorđević.

Prema pisanju „Gardijana“, sporne suupstance su pronađene na oko 17.000 lokacija širom Evrope.

Od toga, PFAS je otkriven u visokim koncentracijama od više od 1.000 nanograma po litru vode na oko 640 lokacija i iznad 10.000 ng/l na 300 lokacija.

Vest da je jednoo od najdržaih izletišta Beograda, zapravo „otrvono“, iznenadilo je mnoge, uključujući i one koji tu stalno provode vreme.