Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je subota 25. februar.

   1570 - Papa Pije V ekskomunicirao je iz crkve englesku

kraljicu Elizabetu I, što nije imalo uticaja na njen čvrst 

stav prema Rimokatoličkoj crkvi i njenim vernicima u Engleskoj.

Smatrala ih je najvećim političkim problemom njene zemlje.

        1707 - Rođen je italijanski pisac Karlo Goldoni,

obnovitelj italijanske komedije. Dela: komedije "Mirandolina",

"Ribarske svađe", "Tvrdica", "Kockar", "Laskavac", drama

"Dalmatinka".

        1723 - Umro je engleski arhitekta Kristofer Ren, osnivač

Kraljevskog društva u Londonu (akademija nauka) i njegov prvi

predsednik od 1680. do 1682. Zaslužan je za usvajanje renesansnih

arhitektonskih uzora i napuštanje duge tradicije zidanja u

kasnogotičkom maniru. Posle požara koji je opustošio London 

1666, uključujući 53 crkve, projektovao je niz zdanja, među 

kojima i monumentalnu katedralu Svetog Pavla.

        1778 - Rođen je argentinski general i nacionalni heroj

Hose de San Martin, oslobodilac Argentine, Čilea i Perua od

španske kolonijalne vlasti, koji je sa Simonom Bolivarom predvodio

južnoamerički pokret za nezavisnost. Ukinuo je ropstvo,

proklamovao slobodu štampe, osnivao biblioteke i nastojao da

kulturno preporodi svoju zemlju.

        1785 - Umro je Pavle Julinac, srpski istoričar i prevodilac,

autor prve objavljene istorije Srba na srpskom jeziku. Poreklom je

bio iz plemićke graničarske porodice, najverovatnije iz Segedina.

Završio je licej u Požunu (danas Bratislava). Od 1753. boravio je

u Rusiji, gde je započeo karijeru vojnika i diplomate. od 1762.

radi pri ruskom poslanstvu u Budimu pa u Beču, a od 1783. nalazi

se na mestu ruskog generalnog konzula u Napulju. "Kratkoje vedenije

v istoriju proishoždenija slaveno-serbskago naroda" objavio je u

Veneciji 1765. pod uticajem njegovog požunskog profesora Jana

Tomke-Saskog. Preveo je sa francuskog i u Beču 1776. objavio

Marmontelovog "Velizarija" roman opšte popularan širom

tadašnje Evrope.

        1815 - Ubijen je srpski vojvoda Stanoje Glavaš, jedan

od čelnika Prvog srpskog ustanka. Pravo ime bilo mu je Stanoje

Stamatović. Ubijen je prema nalogu Sulejman paše, posle propasti

Hadži-Prodanove bune. Na zboru u Orašcu, na Stretenje 1804. odbio

je da predvodi Prvi srpski ustanak i na njegov predlog za vožda je

izabran Karađorđe. Njegovo herojstvo u boju na Deligradu, u

oslobađanju Prokuplja, opsadi Beograda i drugim bitkama opevano

je u narodnim pesmama, a Đura Jakšić je napisao i istorijsku dramu

"Stanoje Glavaš".

        1841 - Rođen je francuski slikar Pjer Ogist Renoar, jedan

od najistaknutijih impresionista i najvećih evropskih slikara 19.

veka. Radio je portrete, aktove, kompozicije iz savremenog života,

mrtvu prirodu, pejsaže, s neuporedivim osećanjem za ljupka lica,

životnu radost i prefinjen kolorit i razvio je izraz

karakterističan po svetloružičastim i modrim tonovima. U starosti

je radio i skulpture, pretežno aktove jedre forme.

        1842 - Rođen je Karl Maj, nemački književnik. Plodan i

popularan autor, pisao je laku literaturu zabavnog karaktera. Bio je

najtiražniji nemački autor. Dela: "Vinetu", "Blago u srebrnom

jezeru", "Sin lovca na medvede", "Od Bagdada do stambola", "U

balkanskim gudurama".

        1873 - Rođen je italijanski operski pevač Enriko Karuzo,

jedan od najvećih tenora u istoriji opere. Bio je posebno cenjen

kao izvođač rola u operama Đuzepea Verdija i Đakoma Pučinija i

interpretator kancone. Jedan je od prvih pevača koji je snimio

gramofonske ploče. Dela: "Uspomene", "Metodi pevanja".

        1885 - Nemačka je anektirala Tanganjiku (Nemačku Istočnu

Afriku), koja će ostati nemačka kolonija do kraja Prvog svetskog

rata. Danas je Tanganjika sastavni deo istočnoafričke države

Tanzanije, osim teritorija Ruande i Burundija.

        1899 - Umro je osnivač britanske novinske agencije Rojter

- Paul Julijus fon Rojter. Po rođenju bio je nemački Jevrejin,

pravo ime bilo mu je Izrael Bir Josafat. Izvesno vreme radio je u

novinskoj agenciji Avas u Parizu, a zatim je osnovao novinsku

agenciju Rojter, koja se i danas zove po njemu. Rojter je posle

francuskog Avasa (danas Frans pres) druga najstarija novinska

agencija na svetu.

        1948 - Komunisti su u Čehoslovačkoj prigrabili vlast

"februarskim udarom", prinudivši predsednika vlade Eduarda Beneša

da prihvati ostavke nekomunista u vladi.

        1949 - Posmrtni ostaci Kornelija Stankovića svečano su

sahranjeni u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu, nakon što

su preneti iz Budimpešte, gde je Stanković umro 1865. Stanković

je osnivač novog nacionalnog pravca u srpskoj muzici. Zapisivao je

i harmonizovao srpsko crkveno pojanje. Rođen je 1831. u drevnoj

porodici budimskih Srba. Školovao se u Aradu, Segedinu, Pešti,

a u Beču je studirao kompoziciju. U Sremskim Karlovcima proučavao

je i beležio usmenom tradicijom sačuvano srpsko crkveno pojanje.

Bio je horovođa Beogradskog pevačkog društva. Doprineo je da se

za srpsku muziku zainteresuju strani kompozitori, posebno ruski,

uključujući Čajkovskog ("Srpski marš", danas poznat kao

"Slovenski") i Nikolaja Rimskog-Korsakova ("Fantazija na srpske

teme"). Dela: "Pravoslavno crkveno pojanje u srpskoga naroda",

šest svezaka "Srpskih narodnih pesama", koje je harmonizovao za

hor, za glas i klavir, ili samo za klavir.

        1954 - Egipatski predsednik Muhamed Nagib prinuđen je

da podnese ostavku, a svu vlast je kao premijer i predsednik

Revolucionarnog saveta preuzeo Gamal Abdel Naser, njegov blizak

saradnik prilikom obaranja kralja Faruka I u julu 1952.

        1956 - U govoru na 20. kongresu Komunističke partije

Sovjetskog Saveza, Nikita Hruščov je osudio vladavinu Staljina.

        1972 - Sovjetski vasionski brod "Luna 20" vratio se na

Zemlju sa uzorcima Mesečevog tla.

        1976 - SAD su stavile veto na rezoluciju Ujedinjenih nacija

kojom je osuđena izraelska aneksija istočnog Jerusalima.

        1983 - Umro je američki pisac Tomas Lenijer Vilijams,

poznat kao Tenesi Vilijams. Opisivao je svet seksualnosti i

nasilja i neretko je napadan zbog sklonosti ka šokantnom i

senzacionalnom. Dela: drame "Staklena menažerija", "Tramvaj nazvan

želja", "Mačka na usijanom limenom krovu", "Tetovirana ruža",

"Nežna ptica mladosti", "Leto i dim", "Noć iguane", "Camino real",

"Vieux Carre", "Odeća za letnji hotel", "Ne o slavujima", romani

"Rimsko proleće gospođe Ston", "Moize i svet razuma", zbirke priča

"Jedna ruka", "Tvrda-šećerlema", zbirka pesama "U zimu".

        1986 - Filipinski diktator Ferdinand Markos, koji je

Filipinima vladao od 1965. kao predsednik, a od 1972. kao diktator,

uz podršku SAD, podneo je ostavku i pobegao iz zemlje, zbog krađe

glasova i objavljivanja "pobede" na predsedničkim izborima. 

Protivkandidat bila je Korason Akino, udovica Benjina Akina, čije 

je ubistvo 1983. organizovao Markos. Usledila je pobuna nazvana "vlast 

naroda" pod vođstvom šefa armije generala Fidela Ramosa i ministra 

odbrane Huana Enrilea. SAD su nakon pobune odustale od daljnje 

podrške Markosu.

        1991 - Iračka raketa "skad" pogodila je u Zalivskom ratu

kasarnu američkih marinaca kod saudijskog grada Dahran i usmrtila

28 vojnika.

        1993 - Bomba koju su u njujorškom Svetskom trgovinskom

centru podmetnuli islamski teroristi ubila je šest i ranila više

od 1.000 ljudi.

        1993 - Kim Jong Sam je preuzeo dužnost predsednika Južne

Koreje kao prvi civil na čelu te azijske države posle 32 godine.

        1994 - Jevrejski naseljenik Baruh Goldštajn usmrtio je

43 muslimanska vernika u džamiji u Hebronu. Ubrzo zatim, od strane

prisutnih, pretučen je do smrti.

        1994 - SAD su proterale ruskog diplomatu Aleksandra

Lisenka, tvrdeći da je reč o šefu ruskih obaveštajaca u

Vašingtonu.

        1995 - Londonski dnevnik "Gardijan" objavio je da su

bosanski muslimani tajno naoružavani preko aerodroma u Tuzli, uz

podršku NATO, čime je kršena rezolucija UN.

        1998 - Dužnost predsednika Južne Koreje preuzeo je Kim De

Džung, bivši dugogodišnji disidentski lider tokom vojne diktature

u toj azijskoj zemlji.

        1999 - Kina je u Savetu bezbednosti UN stavila veto na

produženje mandata snagama UN u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici

Makedoniji, što je protumačeno kao odgovor Pekinga na odluku vlade

u Skoplju da prizna Tajvan, zbog čega je Kina prekinula diplomatske

odnose s BJRM. U BJRM su potom ostale trupe NATO, bez mandata UN,

ali su one ubrzo znatno brojčano i tehnički ojačane i aktivno su

učestvovale u NATO agresiji na Srbiju (SRJ) mesec dana docnije.

        2003 - Umro je italijanski filmski glumac i režiser

Alberto Sordi. Igrao je u više od 200 filmova, a dvadesetak je

režirao. U svet filma ušao je sa 15 godina, a tokom dugogodišnje

karijere tumačio je galeriju likova, prikazujući duh Italijana,

često s najkomičnije strane. Filmovi: gluma - "Pod suncem Rima",

"Beli šeik", "Dangube", "Heroj našeg doba", "Moj sin Neron",

"Veliki rat", "Mejd in Itali", "Mali, sasvim mali građanin",

režija - "Oprostite, da li ste za ili protiv?", "Italijan u

Americi", "Pomozi mi ljubavi".

        2004 - Skupština Češke odlučila je da 100 vojnika

češke vojske pošalje u Avganistan. Reč je prvoj borbenoj ulozi

čeških oružanih snaga od Drugog svetskog rata.

        2005 - Umro je britanski pravnik Piter Benenson, osnivač

međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava - Amnesti

internešnal.

        2007 - Iranska Revolucionarna garda, ubila je 17

pobunjenika na severozapadu Irana, nedaleko od Turske granice. Iran

se suočava sa problemom nekolicine pobunjeničkih pokreta sa

etničkim i verskim motivima.

        2007 - Iran je uspešno lansirao u orbitu prvu raketu -

nosač satelita, delo domaćih naučnika. U saradnji s Rusijom

Iran je lansirao u svemir dve godine ranije satelit "Sina 1".

2012 - Preminuo je švedski glumac Erland Jozefson,

dugogodišnji saradnik Ingmara Bergmana u više od 40 filmova 

i predstava. Svetsku slavu postigao je ulogom u Bergmanovom 

ostvarenju "Prizori iz bračnog života" 1973. Bio je direktor 

Kraljevskog pozorišta u Stokholmu. Sarađivao je i sa Tarkovskim 

"Nostalgija" (1983), "Žrtva" (1986), pa i sa srpskim rediteljem

Goranom Markovićem u filmu "Variola vera".

2020 - Umro je Hosni Mubarak, predsednik Egipta od 1981. 

do 2011. Ostvario je blistavu karijeru kao vazduhoplovni oficir, 

a od 1975. godine bio je drugi čovek Egipta kao zamenik predsednika 

Sadata. Na čelu vojnog vazduhoplovstva te zemlje nalazio se od 

1972. Kao predsednik uspešno je posredovao u odnosima Izraela i 

Palestinaca. Oboren je s vlasti na talasu promena u arapskom svetu 

februara 2011. 

2021 - Dogodila se pobuna i masovni beg iz zatvora u mestu 

Krua le Buke, Haiti. Poginulo je 25 osoba, uključujući  upravnika 

zatvora. U policijskoj akciji koja je usledila ubijen je i Arnel Žozef, 

čelnik podzemlja i verovatni organizator pobune i bega. Više od 400 

zatvorenika je pobeglo. Krua le Buke se nalazi 13 kilometara 

severoistočno od Port o Prensa