Dogodilo se na današnji dan

 - Danas je subota, 4. februar.

        211 - Umro je rimski car Lukije Septimije Sever Pertinaks,

osnivač dinastije Severa. Ograničio je vlast Senata, umesto kojeg

je "Carski savet" počeo da izdaje zakone. Oslanjao se isključivo

na armiju i započeo je niz takozvanih vojničkih careva, pošto je

posle njegove smrti, vojska počela samovoljno da postavlja, zbacuje

i uklanja careve, sve do stupanja na presto Dioklecijana 285.

        1746 - Rođen je poljski nacionalni junak Tadeuš Anžej

Bonaventura Košćuško, američki general i učesnik Američkog

rata za nezavisnost i ađutant Džordža Vašingtona, kasnije prvog

predsednika SAD. Po povratku u Poljsku podigao je ustanak protiv

Rusa, ali je njegova vojska poražena u oktobru 1794. u bici kod

Macjejovica, a on je ranjen i zarobljen. Pušten je na slobodu 1796.

pod uslovom da se odrekne akcija protiv Rusije, posle čega je

otišao u izbeglištvo i 1817. je umro u Švajcarskoj.

        1783 - Velika Britanija je u Parizu potpisala sporazum o

priznanju SAD, čime je okončan osmogodišnji britansko-američki

rat, poznat kao Američki rat za nezavisnost.

        1789 - Za prvog predsednika SAD izabran je Džordž

Vašington, koji je u ratu za nezavisnost od Velike Britanije od

1775. do 1783. komandovao vojskom kolonista. Bio je predsednik osam

godina (dva mandata), ali se povukao razočaran 1797. i odbio je da

se treći put kandiduje za šefa države.

        1872 - Rođen je Goce Delčev. U Sofiji je izbačen iz

vojne škole pošto je bio socijalistički orjentisan. Kasnije, zbog

niskog rasta nije primljen na Vojnu akademiju u Beogradu. Dve godine

bio je učitelj, a 1896. je s malom četom počeo borbu protiv

Turaka. Zalagao se za federaciju balkanskih zemalja. Poginuo je u

borbi protiv Turaka u maju 1903. tri meseca pre izbijanja

Ilindenskog ustanka, čiji je početak odlagao s pravom smatrajući

da je preuranjen i slabo pripremljen. Makedonci ga smatraju svojim

nacionalnim junakom, ali i Bugari.

        1881 - Rođen je sovjetski vojskovođa i političar ruskog

porekla Kliment Jefremovič Vorošilov, maršal Sovjetskog Saveza,

učesnik revolucija 1905. i Oktobarske revolucije 1917. U

građanskom ratu od 1918. do 1920. uspešno je vodio operacije

protiv belogardejaca i stranih intervencionističkih trupa, a od

1925. do 1940. bio je sovjetski ministar odbrane. U Drugom svetskom

ratu komandovao je jedinicama Severozapadnog pravca i Lenjingradskog

fronta. Od 1946. do 1953. bio je zamenik sovjetskog predsednika

vlade, a potom posle smrti Staljina, do 1960. predsednik Prezidijuma 

Vrhovnog sovjeta.

        1889 - Rođen je jugoslovenski istoričar Viktor Novak, profesor

Zagrebačkog, potom Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije

nauka i umetnosti i osnivač Istorijskog instituta SANU. Diplomirao

je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a latinski i pomoćne

istorijske nauke specijalizovao je u Vatikanskoj školi u Rimu. Na

Beogradskom univerzitetu od 1924. do 1959. predavao je latinsku

paleografiju, diplomatiku i metodologiju nastave istorije. Objavio

je veliki broj rasprava i studija iz istorije jugoslovenskih naroda

i istorije književnosti. U kapitalnom delu "Magnum crimen",

objavljenom ubrzo posle Drugog svetskog rata, dokumentovao je

zločin genocida hrvatskog ustaškog režima nad Srbima u

"Nezavisnoj Državi Hrvatskoj". Bio je veoma aktivan i u muzičkom

životu kao predsednik Prvog beogradskog pevačkog društva i

inicijator osnivanja Južnoslovenskog pevačkog saveza u Beogradu 

i Sveslovenskog pevačkog saveza u Pragu. Ostala dela: "Antologija

jugoslovenske misli i narodnog jedinstva", "Latinska paleografija",

"Vatikan i Jugoslavija", "Scriptura Beneventana", "Evangeliarium

Spalatense", "Masarik i Jugosloveni", "Iz rimske književnosti",

"Sveslovenska misao", "Dva antipoda", "Franjo Rački", "Valtazar

Bogišić i Franjo Rački", "Nikola Vulić, naučnik i čovek".

        1890 - Rođen je Dragoslav Stojanović, srpski slikar,

karikaturista i novinar. Bio je saradnik lista "Ošišani jež",

autor je poznatog zaglavlja s ježom koji se ogleda u ogledalu.

U međuratnom periodu radi u beogradskom listu "Vreme" i predaje

dekorativno slikarstvo na Umetničkoj školi u Beogradu. Godine

1942. nakon povratka iz logora u Nirnbergu, radi u listu Nedićeve

vlade "Novo vreme". Streljan je 1945. zbog plakata "Majko Srbijo

pomozi" koji je vlada Milana Nedića, naručila kako bi uticala na

javnost Srbije s ciljem zbrinjavanja izbeglica iz ustaške Hrvatske,

što je okarakterisano kao saradnja "na polju propagande sa nemačkim

fašističkim okupatorom". Okružni sud u Beogradu 2007. doneo je

Odluku o njegovoj rehabilitaciji.

        1897 - Rođen je nemački političar i ekonomista Ludvig

Erhard, zapadnonemački kancelar od 1963. do 1966, glavni arhitekta

privrednog oporavka i uspona Zapadne Nemačke posle Drugog svetskog

rata.

        1899 - Na Filipinima je izbila pobuna protiv SAD, koje su

odbile da daju nezavisnost toj bivšoj španskoj koloniji. U vreme

Špansko-američkog rata, vođa filipinskog revolucionarnog pokreta

general Emilio Aginaldo proglasio je nezavisnost u julu 1898. što

su SAD ignorisale kad im je Španija prepustila tu pacifičku

ostrvsku zemlju sporazumom u Parizu u decembru 1898. Filipini su

stekli nezavisnost tek 1946.

        1900 - Rođen je francuski pisac Žak Anri Mari Prever,

nazvan "pesnik Pariza". Počeo je pod uticajem nadrealista, ali je

vremenom izgradio originalan izraz jednostavne i sažete forme.

Njegovu poeziju karakteriše revolt, mladalački cinizam, ismevanje

autoriteta. Napisao je više poetskih scenarija, možda najlepših 

u francuskoj kinematografiji, za filmove režisera Marsela Karnea

"Obala u magli", "Hotel Sever", "Dan se rađa", "Ljubavnici iz

Verone", "Deca raja", "Vrata noći". Dela: zbirke pesama "Reči",

"Veliki prolećni bal", "Kiša i lepo vreme".

        1901 - Umro je srpski pisac, novinar i advokat Svetozar

Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u

Austro-Ugarskoj, borac za liberalne reforme i nepomirljivi protivnik

klerikalizma. Bio je pokretač i vodeća ličnost Ujedinjene

omladine srpske, potom osnivač i vođa Srpske narodne slobodoumne

stranke. Gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, Modri i Požunu

(sada Bratislava), a Pravni fakultet u Beču, gde je doktorirao

1854. Već na studijama imao je značajnu ulogu među panslavističkom

omladinom. Prvi put je za poslanika Srpskog crkvenog sabora izabran

1864. a za poslanika u Hrvatsko-slavonskom i Ugarskom saboru 1865.

Kao istaknuti srpski nacionalista osuđen je 1870. na godinu dana

zatvora, a 1876. ponovo je uhapšen i posle godinu i po dana u

istražnom zatvoru osuđen na pet godina robije za veleizdaju. Mada

se posvetio političkoj borbi, pisao je i pesme - najznačajnija je

"Spasova noć", a najpoznatija "Već se srpska zastava svuda vije

javno". Literarni rad počeo je slobodarskim stihovima u časopisu

"Slavjanka", čiji je bio urednik i izdavač. Bio je prvi urednik

lista "Zastava", koji je okupljao brojne srpske pisce i nacionalne

radnike tog doba.

        1902 - Rođen je američki pilot Čarls Ogastas Lindberg,

koji je prvi preleteo Atlantski okean. Avionom "Duh Sent Luisa" u

maju 1927. preleteo je za 33 časa i 32 minuta 5.856 kilometara od

Njujorka do Pariza, što je pravi podvig jer tada nije bilo ni

radara ni sigurnih radio-veza. Posle otmice i ubistva njegovog sina

Čarlsa 1932, u SAD je donesen tzv. Lindbergov zakon kojim je za

otmicu predviđena smrtna kazna. Po dolasku na vlast u Nemačkoj

Adolfa Hitlera, javno je ispoljavao simpatije za nacizam i protivio

se ulasku SAD u Drugi svetski rat protiv Sila osovine.

        1904 - Japanska ratna mornarica blokirala je rusku

dalekoistočnu luku Port Artur, što je bio uvod u Rusko-japanski

rat, koji je četiri dana kasnije započeo Japan bez objave rata.

        1908 - Rođen je srpski slikar Predrag-Peđa

Milosavljević, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao

je prava u Subotici, a zatim bio u diplomatskoj službi u Parizu,

Madridu, Londonu. Međunarodnu reputaciju je stekao 1937. na

izložbi u Parizu na kojoj je dobio "Gran pri". Napisao je eseje

"Između trube i tišine" i dramu "Zopir".

        1927 - Umro je serdar Janko Vukotić. Kao načelnik štaba

crnogorske Vrhovne komande, komandovao je 1915. Sandžačkom

vojskom, i verovatno je presudno uticao na pobedu u bici kod

Mojkovca. Bio je pristalica ujedinjenja Srba u jednu državu i

protivio se Nikoli Petroviću i njegovoj politici uperenoj protiv

ujedinjenja Srba.

        1930 - Rođen je srpski pisac Borislav Pekić, romansijer

sa izrazitim smislom za suptilno nijansiranje, psihološku i

društvenu analizu, prožetu ironičnim odnosom prema svetu. Zbog

pripadnosti ilegalnoj organizaciji "Savez demokratske omladine

Jugoslavije" posle Drugog svetskog rata, proveo je nekoliko godina

na robiji. Jedan je od osnivača obnovljene Demokratske stranke

1989. godine. Dela: romani "Vreme čuda", "Hodočašće Arsenija

Njegovana", "Uspenje i sunovrat Ikara Gulbekijana", "Kako upokojiti

vampira", "Zlatno runo", "Atlantida", "Novi Jerusalim", "Argonauti",

"Pisma iz tuđine", "Godine koje su pojeli skakavci", "Besnilo",

drame "Kako zabaviti gospodina Martina", "Na ludom belom kamenu",

scenario za film "Dan četrnaesti".

        1938 - Pripremajući se za rat, Adolf Hitler je preuzeo

resor ministra rata Nemačke, a za šefa diplomatije imenovao je

Joahima fon Ribentropa.

        1940 - Sovjetske trupe probile su front u Kareliji, u

Sovjetsko-finskom ratu, započetom u novembru 1939. Finci su u

početku imali uspeha, ali je rat posle prodora u Kareliju okončan

porazom Finske. Mirovnim ugovorom potpisanim u martu 1940. u Moskvi,

sovjetsko-finska granica je ispravljena na štetu Finske. U ratu je

poginulo 48.000 sovjetskih i 32.000 finskih vojnika.

        1945 - Sovjetski lider Staljin, predsednik SAD Frenklin

Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil otpočeli su u

dvorcu Livadija, u Jalti na Krimu, osmodnevne razgovore o uređenju

sveta posle Drugog svetskog rata. Postignuta je saglasnost o formiranju

Ujedinjenih nacija, razoružanju Nemačke i njenoj podeli na okupacione

zone, iskorenjivanju nacizma i izvođenju ratnih zločinaca pred sud.

Sporazumeli su se i da nova jugoslovenska vlada bude sastavljena na

osnovu sporazuma Josipa Broza Tita lidera Partizanskog pokreta

otpora i predsednika izbegličke kraljevske vlade u Londonu Ivana

Šubašića.

        1946 - Predsednik vlade Srbije u Drugom svetskom ratu,

pod okupacijom, general Milan Nedić je, prema zvaničnoj verziji,

izvršio samoubistvo tokom istražnog postupka. U međuratnom

periodu nalazio se na mestu načelnika Generalštaba i ministra

vojske i mornarice, a u vreme invazije Nemačke komandovao je

Trećom grupom armija. Njegova uloga se različito tumači u

istoriografiji, od teze da je bio izdajnik u službi okupatora,do

teze da je u pitanju tragična figura, čovek koji je svesno

žrtvovao ugled preuzevši funkciju šefa vlade u okupiranoj zemlji

kako bi, koliko je to moguće, ublažio tragediju srpskog naroda.

Nesumnjivo je da su organi njegove vlade u najtežim uslovima

zbrinuli one koji su izbegli od hrvatskih ustaških zločina u

"Nezavisnoj Državi Hrvatskoj", kao i sa drugih okupiranih

teritorija, ukupno više stotina hiljada lica. Učestvovao je 

u oslobodilačkim ratovima koje je vodila Srbija 1912-1918. i iz 

njih je izašao kao veoma ugledan. Dela: "Srpska vojska i solunska 

ofanziva", "Srpska vojska na albanskoj golgoti", "Kralj Aleksandar 

I ujedinitelj".

        1948 - Cejlon (sadašnja Šri Lanka) dobio je samoupravu u

okviru Britanskog komonvelta.

        1961 - U Angoli je oslobodilački pokret počeo borbu

protiv portugalskih kolonijalnih vlasti. Režim u Lisabonu odgovorio

je oštrom represijom. Angola je bila portugalski posed od 1483. a

stekla je nezavisnost 1975.

        1966 - Prilikom pada japanskog putničkog aviona tipa "Boing

727" u Tokijski zaliv, poginule su 133 osobe, putnici i članovi posade.

        1972 - Velika Britanija i devet drugih zemalja priznale su

Istočni Pakistan kao nezavisnu državu Bangladeš.

        1974 - Grenada je stekla nezavisnost u okviru Britanskog

komonvelta.

        1976 - Prilikom zemljotresa u Gvatemali čak milion i po 

lica je ostalo je bez krova nad glavom, a 23.000 je poginulo.

        1976 - Glavni grad Mozambika (bivša Portugalska Istočna

Afrika) Lorenso Markeš preimenovan je u Maputo.

        1978 - Džunijus Džajavordene preuzeo je dužnost prvog

predsednika Šri Lanke.

        1980 - Umro je srpski slikar Stojan Aralica, član Srpske

akademije nauka i umetnosti, majstor sa izrazitim osećanjem za

boju. Posle studija u Minhenu, Rimu i Parizu, proputovao je

Španiju, severnu Afriku i Italiju i dugo je živeo u Parizu, a od

1948. u Beogradu. Najčešće je slikao predele i mrtvu prirodu, u

početku pod uticajem minhenske škole i pariske škole Andre Lota,

da bi potom izgradio stil na iskustvima postimpresionizma,

stvarajući slike koje odlikuje naglašeno osećanje za boju i

prozračna atmosfera. U poslednjoj fazi približio se apstrakciji.

        1989 - U oružanoj pobuni oboren je diktator Paragvaja

Alfredo Stresner, koji je vladao 35 godina, duže od bilo koga u 20.

veku u nekoj od južnameričkih država. U pobuni je poginulo više

od 300 osoba, mahom vojnika. Predsednik Paragvaja postao je general

Andres Rodrigez, blizak Stresnerov saradnik.

        1990 - U napadu iz zasede na autobus sa izraelskim

turistima, islamski teroristi ubili su u Egiptu devet turista i

dvojicu egipatskih policajaca i ranili 20 lica.

        1992 - Trupe lojalne predsedniku Venecuele Karlosu Andresu

Peresu ugušile su pokušaj vojnog udara.

        1997 - U sudaru dva vojna izraelska helikoptera tipa "Ć-

53 sikorski" poginula su 73 vojnika.

        2003 - Poslanici Veća republika i Veća građana

Skupštine Savezne Republike Jugoslavije usvojili su Ustavnu povelju

Državne zajednice Srbija i Crna Gora, čime je SRJ pretvorena u

znatno labaviju Državnu zajednicu - koja se pokazala kao

kratkotrajna.

        2003 - Umro je Stefan Boca, episkop Srpske pravoslavne 

crkve, profesor bogoslovlja i crkveni pisac. Bio je profesor 

Bogoslovije Svetog Save u manastiru Rakovica, a potom nastavlja 

studije na Koledžu Svetog Avgustina u Kenterberiju, gde ga je 

zatekao izbor za episkopa dalmatinskog. Podigao je i obnovio desetine 

hramova srpske crkve, otvorio bogosloviju u manastiru Krka, napisao, 

objavio, preveo i publikovao niz važnih dela: "Katihizis Istočne 

Pravoslavne Crkve", "Pravoslavna Dalmacija" N. Milaša, "Manastir 

Krupa 1317-1967", "Dalmatinski episkop Simeon Končarević i njegovo 

doba", "Dalmatinska Lazarica i pravoslavni Kosovljani", "Osam vekova 

Studenice". Jedan je od najzaslužnijih za podizanje nove zgrade 

Bogoslovskog fakulteta u Beogradu. Bio je aktivan i cenjen u svetskim 

ekumenskim krugovima.

        2005 - Italijanska novinarka Đulijana Zgrena, dopisnica

italijanskih dnevnih novina "Il Manifesto", oteta je u centru

Bagdada. Oslobođena je 3. marta, ali je 4. marta, na putu do

aerodroma, na auto u kojem se nalazila pucala američka patrola.

Zgrena je ranjena, a italijanski agent tajne službe Nikola Kalipari

je, štiteći je, poginuo.

        2005 - Julija Timošenko, jedan od lidera "narandžaste

revolucije" postala je prva žena predsednik vlade Ukrajine.

        2006 - Umrla je Beti Fridan, koja je svojom knjigom

"Ženska mistika" postavila temelje modernog feminističkog pokreta.

Osnovala je Nacionalnu organizaciju za žene. Umrla je na svoj

rođendan, u 85. godini.

2021 - U velikoj akciji MUP-a Srbije uhapšeno je 19 osoba, 

na čelu s Veljkom Belivukom i Markom Miljkovićem. Uhapšeni su 

osumnjičeni za udruživanje s ciljem izvršavanja krivičnih dela, 

otmica i teških ubistava.