Ko se ove zime vraća u Humsku?

 U poslednje vreme Partizan skoro svakog januara angažovao jednog bivšeg fudbalera

Rukovodioci deluju mirno, navijači nestrpljivo, struka svakako očekuje osveženje, uz zajednička pitanja za sve privržene Partizanu: kad i ko?

O tajminzima niko nije spreman da priča, bez obzira što su pripreme počele. O imenima se uveliko priča. Nije tajna da su crno-beli visoko na listu želja pozicniorali Doleva Hazizu, krilnog napadača Makabija iz Haife (ponudili 1.000.000 evra, Izraelci traže dva i po puta više), kao i da bi rado obnovili saradnju sa momcima koji su u prošlosti nosili dres Parnog valjka.

Čak tradicija upućuje na takav zaključak. Prošle zime angažovani su vezisti Marko Jevtović i Ljubomir Fejsa, godinu pre toga vratio se iz Voždovca Marko Živković, izuzetak jeste 2019, ali je zato u trenerskom mandatu Zorana Mirkovića – kad mu je pomagao aktuelni strateg kluba iz Humske, Gordan Petrić – 2018. potpisao špic Dejan Georgijević.

Prateći tu liniju lako je pretpostaviti da će na stadionu iznad Autokomande tokom narednog meseca neko, uz osmeh, raširiti i šal „Moja kuća“. Zasad su u javnosti provejavaju tri imena. Svako s razlogom.

Miloš Jojić i Marko Šćepović su izazvali pažnju Grobara pojavom u Partizanovoj opremi na jednom od početnih treninga ove zime. Razlog je taj što održavaju formu u potrazi za novim angažanom, s obzirom da još od kraja prošle sezone nemaju klub (napadač pošto se rastao sa kiparskom Omonijom, vezista upravo sa crno-belima). Upravo tako su počele neke obnovljene veze na Topčiderskom brdu, što je u delu javnosti protumačeno kao najava povratka.

Šanse za tako nešto su, ipak, male. Bar u ovom trenutku. I Jojić i Šćepović gledaju preko granice, radije bi karijere nastavili u inostranstvu, a Partizan im je izašao u susret da treniraju grupno, a ne individualno i tu se, zasad, svaka priča završava. Šta će biti ukoliko tokom transfer perioda ne pronađu odgovarajuću sredinu nije teško pretpostaviti. Ako...

Za razliku od njih dvojice, slučaj Aleksandra Šćekića je nešto povoljniji iz vizure čelnika kluba. Štaviše, sa reprezentativcem Crne Gore uspostavljen je kontakt po isteku ugovora sa Dibom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Partizan bi ga rado video u ekipi, centralni vezista je takođe raspoložen da se vrati, te deluje da je autoput za novoj saradnji pred otvaranjem.

Kvaka je u, sad već čuvenoj, rečenici „nećemo da gomilamo kadar, da bi neko došao najpre mora neko da ode“. A kako Šćekić igra na poziciji zadnjeg veznog onda je jedini način da bude angažovan da neko od fudbalera pod ugovorom napusti tabor vicešampiona Srbije. Letos su došli Hamidu Traore i Kristijan Belić – koji je usput i bonus – prošle zime Ljubomir Fejsa, te Telegraf napominje da bi jedino ako neko od njih izrazi želju da se okuša na drugoj adresi Partizan priveo kraju posao sa Šćekićem.

Njemu prilagođavanje ne bi bio problem. Poznaje ambijent, očekivanja, ligu, zahteve trenera, jer je već radio pod Petrićevim instrukcijama...

Kad je reč o povratnicima, jedan je u četvrtak „sleteo“ u Humsku. U pitanju je Obiora Odita, mada je njegova poseta isključivo prijateljske prirode, kako bi se sreo sa sportskim direktorom Ivicom Kraljem i Radom Zaladom, poznanicima iz vremena kad je igrao za Parni valjak.

Što je najinteresantnije, Nigerijac i dalje šparta srpskim terenima, iako mu je 39 godina, nedavno je overio saradnju sa FAP-om iz Priboja, a prethodno je dužio dres Železničara iz Pančeva.