Šoštarić: Vazduh u Beogradu prihvatljivog kvaliteta

 Vazduh u Beogradu trenutno je prihvatljivog kvaliteta, a to može da bude opasno samo za posebno osetljive grupe stanovništva, izjavio je načelnik jedinice za ispitivanje kvaliteta vazduha Gradskog zavoda za javno zdravlje Andrej Šoštarić.

On je za Tanjug naveo da se na 25 automatskih mernih stanica vrši ispitivanje kvaliteta vazduha u realnom vremenu i da se na svakih sat vremena ažuriraju podaci iz kojih se generiše informacija o tome kakav je vazduh koji, dodao je, može biti odličan, dobar, prihvatljiv, zagađen i jako zagađen.

Pojasnio da u ovakvim vremenskim uslovima kada su hladne noći, topli dani i česta pojava magle, vazduh varira na svim novima i da može da bude i zagađen i jako zagađen, zbog čega je pozvao građane da se na internet stranici beoeko.com informišu o tome kakav je kvalitet vazduha u datom trenutku.

"Na našoj internet stranici se, pored ocene kvaliteta vazduha kroz indeks kvaliteta, nalaze i zdravstvene preporuke kako za opštu populaciju tako i za posebno osetljive grupe, a te preporuke se najviše svode na to da se izbegava boravak napolju i fizička aktivnost", rekao je Šoštarić.

Naveo je da zagađenje najčešće potiče iz individualnih ložišta i saobraćaja, ali i klimatskih uslova.

"Kada su klimatski uslovi takvi da nema vetra, da nema ni horizontalnog ni vertikalnog mešanja vazdušnih masa tada se sve emitovane zagađujuće materije zadržavaju u nižim slojevima, akumuliraju se tu i njihova kocentracija raste", objasnio je Šoštarić.

Istakao je da građani pre svega treba da budu dobro informisani o tome kakav je kvalitet vazduh i da u skladu sa tim prilagode pre svega svoje ponašanje.

"Ako vide da je vazduh zagađen ili jako zagađen, treba da izbegavaju boravak napolju, fizičku aktivnost i da na osnovu toga kakav je vazduh organizuju svoje vreme", ukazao je Šoštarić.

Podsetio da je Grad Beograd u junu prošle godine usvojio plan kvaliteta vazduha za narednih deset godina, te dodao da se problem zagađenja ne može rešiti trenutno već da je upravo period od 10 do 15 godina adekvatan za njegovo rešavanje.

U tom planu, kaže, glavno poglavlje je Akcioni plan u kojem su navedeni svi faktori koji prouzrokuju zagađenje i prepoznate mere za njihovo rešavanje.

Naveo je da plan sadrži 14 specifičnih ciljeva i 80 mera koje su raznolike, a pre svega se odnose na eliminisanje izvora samih zagađujućih materija, odnosno indivdualnih ložišta što se radi kroz gasifikaciju, proširenje toplovodne mreže, poboljšanje energetske efikasnosti.

Osim toga, dodao je da su planom obuhvaćene edukativne mere kojima se apeluje na građane da koriste alternativne načine transporta kao što su biciklizam, pešačenje...ali i mere koje obuhvataju infrastrukturu.

Šoštarić je podsetio da Grad Beograd ima program davanja subvencija građanima za kupovinu bicikala, zatim subvencije za zamenu stolarije u cilju bolje energetske efikasnosti, kako bi trošili manje goriva za zagrevanje objekata, te da postoje i planovi za modernizaciju voznog parka javnog gradskog prevoza.