Dragojević: Dosta sa kockanjem ugledom FCS; Lekić: I pre Trivan UO menjao odluke

 "Mislim da je dosta sa kockanjem ugledom Filmskog centra", rekao je reditelj Srđan Dragojević govoreći o dva velika skandala koja su obeležila prošlu godinu u domaćoj kinematografiji, a prelila su se i u ovu.

Prvi je projekat „Košare“ u režiji Balše Đoga, čije su snimanje posle brojnih afera zaustavili producenti „Omega production“, a upravo ovih dana javnost je saznala da su oni samoinicijativno, i bez odluke Upravnog odbora Filmskog centra Srbije, zaključili ugovor o režiji ovog filma sa drugim rediteljem. Drugi – odluka Upravnog odbora FCS da poništi prvi konkurs za eminetne reditelje, tačnije, da ne prihvati rezultate konkursne komisije koju je sam imenovao i ne podrži nove filmove Gorana Markovića, Želimira Žilnika i Srđana Dragojevića.

Važan učesnik oba događaja je reditelj Miroslav Lekić, član UO FCS, koji je prihvatio ponudu „Omega production“ da bude novi reditelj „Košara“, i 20. oktobra 2021. zaključio ugovor sa njima, uprkos još uvek važećem ugovoru sa Balšom Đogom.

Lekić je kao član UO FCS glasao za poništavanje konkursa za eminetne reditelje i o ovim aferama – preuzimanju režije „Košara“ i konkursu koji je rezultirao brojnim ostavkama članova UO koji se nisu slagali sa odlukom za koju je on dao glas (UO FCS ostao je samo na tri člana i već mesec dana nije operativan), govorio je za Danas.

Između ostalog, Lekić je naveo da po njemu propozicije prvog konkursa nisu bile precizne, navodeći kao primer da je učešće reditelja na festivalu u Torontu neopravdano istaknuto, da Srđan Dragojević do sada nije imao film u Berlinu, Kanu, Veneciji, koji su najvažniji svetski festivali, što je bio jedan od njegovih uslova.

Postavlja se pitanje zašto se Lekić naknadno „dosetio“ nekih „manjkavosti“ konkursa u čijoj je izradi i sam učestvovao, i zbog čega je čekao da se on u potpunosti realizuje, da komisija (inače vrlo kompetentna, u kojoj su bili dekan FDU i dekan Akademije umetnosti u Novom Sadu) izabere filmove kojima treba dati podršku, da bi njemu tek tada postalo „jasno“ da nešto u tom konkursu „ne štima“, i da ga treba poništiti, piše taj list.

"Moram reći da je tek sada, nakon objašnjenja kolege Miroslava Lekića, meni neshvatljiva odluka UO FCS", kaže za Danas Srđan Dragojević.

"Sami su doneli propozicije, po njima je konkurs i izveden, a malo je uvredljivo i što su „zaboravili“ na moj film „Parada“, koji je 2012. osvojio tri nagrade na Berlinskom festivalu, među kojima je i nagrada publike u programu “Panorama”, ali to možda govori i o jednoj površnosti za koju ja ne mogu snositi krivicu. Druga dva objašnjenja zaista zaslužuju navodnike. Dakle, „objašnjenje“ u kome se kao mana projekta “Škartovi”, koji je odabrala komisija na konkursu za eminentne reditelje, navodi to da sam sa tim filmom ranije već konkurisao, takođe je uvredljivo. Činjenica je da sam sa “Škartovima” tri puta bio u užem izboru na drugim redovnim konkursima, ali nikakva restrikcija u pravilniku Konkursa za eminentne reditelje nije postojala u tom smislu. Da jeste, sigurno bih se odlučio za neki od „svežih“ scenarija, sa kojima nisam pre toga konkurisao. Kada se ozbiljno bavite ovim poslom, imate i to. Ovako, mogu da pomislim da me je UO odbor obmanuo, unapred planirajući da me odbije?! Zvuči izuzetno pokvareno, zar ne?!", kaže Dragojević.

"Što se tiče trećeg Lekićevog „argumenta“, stvarno je neukusno, opet naknadno, iznositi prigovor o navodno niskom iznosu sredstava za eminentne reditelje. Pogotovo što smo sva trojica, i Žilnik, i Marković i ja, iako su sredstva mala i predstavljaju dvadeset odsto potrebnog budžeta, izuzetno zadovoljni. Visina tih sredstava je potpuno ista kao, recimo, za moj sedmi i osmi igrani film, tako da nema ni govora o nekoj „debitantskoj sumi“ o kojoj kolega Lekić govori. Sume koje autori kod nas dobijaju na konkursu jesu mnogo manje nego bilo gde u regionu, ali smo se sa time pomirili, i srećni smo kada od FCS dobijemo tu startnu osnovu koja nam omogućava da konkurišemo na drugim fondovima u regionu i Evropi, jer je to jedini način i put da realizujemo naše filmove. I na kraju: ne, UO FCS nikada do sada nije dovodio u sumnju odluke ekspertske komisije koju sam izabere. To je i logično – čineći tako nešto jasno se deklariše kao nekompetentan. A valjda niko baš nije takva budala da tako što javno prizna?!", smatra reditelj.

Ova „objašnjenja“ svog kolege Lekića, kako ističe, deluju krajnje nelogična, i mogu se podvesti pod ono „Ne grdi majka sina što se kockao, nego sto se ‘vadio'“.

"Ruku na srce, ovo je „vađenje“. A što se „kockanja“ tiče, mislim da je dosta sa kockanjem ugledom Filmskog centra. I čisto je politikantstvo, a koje se nama spočitava. Čitava filmska zajednica, oličena u asocijacijama reditelja, producenata i montažera digla je glas protiv ove apsurdne odluke UO koji se, u međuvremenu, baš zbog tog politikantstva u koje su neki članovi bez svoje volje i krivice gurnuti, raspao! U ovom trenutku preko dve stotine filmskih stvaralaca očekuje od ministarke kulture, gospođe Maje Gojković, da poništi ovu nečuvenu odluku sada već nepostojećeg UO, da se priznaju rezultati regularno sprovedenog konkursa i da se stane na put i kockanju, i “vađenju”, i politikanstvu, te da se Filmski centar vrati stvaraocima kojima i pripada", ističe Srđan Dragojević.

Lekić: Nisam oteo režiju „Košara“ Balši Đogu

Kada je kao pobednik konkursa Filmskog centra Srbije 2019. u kategoriji za filmove sa nacionalnom temom najavljena ratna drama „Košare“ u režiji Balše Đoga, predsednica UO FCS Jelena Trivan predstavila je ovaj film kao jedan od najvećih projekata u našoj kinematografiji poslednjih godina, a on je samo mesec dana od početka snimanja (jula 2020) počeo da dobija dimenzije afere koju većina našeg filmskog esnafa smatra jedinstvenom u srpskom filmu.

Ali, već i na samom predstavljanju „Košara“ (po scenariju Đorđa Milosavljevića, Strahinje Radetića i Balše Đoga, kako je oficijelno stajalo), bilo je nedoumica vezanih za producente, Nemanju Mićića i Vladana Anđelkovića iz kuće „Omega production“, koji su potpuno anonimni u našim filmskim krugovima, pa se već tada postavljalo pitanje šta ih je preporučilo za ovaj ambiciozni projekat od nacionalnog značaja, kome je FCS dodelio najveći iznos do sada, 50 miliona dinara.

Jedino što je „procurelo“ da su do tada radili je jedan rijaliti program u Sloveniji, plus dva, tri kratka dokumentarca, ali nijedan igrani film (ni kratki ni dugometražni), i nijedna TV serija, pa se opravdano komentarisalo ko je, zapravo, i zbog čega, imao poverenja da producentima bez ikakvog iskustva poveri nacionalni projekat, i da li je „preporuka“ za to bila partijska knjižica.

U međuvremenu, od avgusta 2020, kada su producenti prekinuli snimanje „Košara“ (da bi se ekipa „odmorila“, jer se naporno radilo, kako su tada izjavljivali), pa do danas, ređale su se samo afere – oni su optuživali Đoga da premašuje broj snimajućih dana, da je u potpunosti promenio scenario Đorđa Milosavljevića, a on njih da žele da „maznu“ novac, jer je ukupan budžet filma i TV serije „Košare“, u kome je učestvovao i Telekom, više od tri miliona evra.

A glavni deo skandala odvijao se ovih dana, zbog dopisa koje je Ministrstvo kulture uputilo FCS, iz koga je javnost saznala da su producenti „Omega production“ mimo zakona, samoinicijativno i bez odluke UO FCS, režiju „Košara“ dodelili reditelju Miroslavu Lekiću, inače članu UO, s kojim su 20. oktobra 2021. zaključili novi ugovor, iako je ugovor sa Balšom Đogom još uvek važeći.

A stav esnafa, Asocijacije filmskih reditelja Srbije, Udruženja filmskih scenarista…, još prošle godine, kada su producenti prvi put nagovestili da će Đogu oduzeti režiju „Košara“, bio je da se to ne sme dozvoliti, i apelovali su kolegama da niko ne prihvati da režira umesto njega dok se čitav slučaj u potpunosti zakonski ne razreši.

„Slučaj“ nije razrešen, ali je Lekić potpisao ugovor sa producentima, pri tom znajući da o „zameni“ Đoga ne postoji odluka UO čiji je član, što otvara i sumnju o sukobu interesa.

Ali, čak i da tog pravnog problema nema, kako su izjavili brojni sagovornici Danasa, po njihovom mišljenju, nije moralno što je Lekić prihvatio režiju „Košara“.

O čitavom događaju Miroslav Lekić je za Danas izneo i svoje činjenice. "Kolega Srđan Dragojević je u vašem listu direktno insinuirao povezanost konkursa za eminentne reditelje i slučaj “Košara”, tvrdeći da sam kao kompenzaciju za glasanje protiv odluka konkursne dobio, odnosno oteo režiju ovog filma svom kolegi Balši Đogu. Činjenice su sasvim drugačije", rekao je Lekić, navodeći da su ga i pre nego što je konkurs za eminentne reditelje bio raspisan, producenti “Košara” kontaktirali sa ponudom da on uradi taj projekat, zato što je Đogo tokom medijacija odbijao da snima film po scenariju Đorđa Milosavljevića, koji je dobio sredstva na konkursu.

"A to je direktno kršenje zakona, odnosno propisa konkursa. Po nalazu medijatora Đogo nije želeo da ispuni ni ostale uslove na koje je sam pristao, i posle niza neistina koje su iznesene na račun producenata, činjenice su sledeće: producenti su ti koji su angažovali Đorđa Milosavljevića, i u saradnji s drugim rediteljem razvili projekat filma “Košare.” Neposredno pred konkurs FCS on je odustao od režije, i producenti su tek tada angažovali Balšu Đoga, tako da ovaj projekat sigurno nije nešto na čemu Đogo radi od samog početka, a sada neko želi da mu to bezobzirno otme", navodi Lekić, dodajući da je Đogo posle završenog konkursa krenuo da piše novu verziju scenarija koja nema nikakve veze sa tekstom koji je komisija FCS izabrala, zbog čega su njegovi sukobi sa producentima eskalirali.

Posle medijacije u FCS da se pronađe zajedničko rešenje i da se ralizacija “Košara” nastavi, kako navodi, medijator je podneo izveštaj UO u kojem je konstativao da je, po njegovoj oceni, nemoguć nastavak saradnje reditelja i producenta.

"Posle toga, u delu sednice UO iz čijeg sam se rada ja isključio, upravo zbog eventualnog sukoba interesa, UO je zatražio da se dobije mišljenje Agencije za sukob interesa o mom eventualnom angažmanu na projektu “Košare”. Agencija je dala ocenu da u ovom slučaju taj sukob interesa ne postoji. I da bi se izbegli isforsirani skandali oko preotimanja projekta “Košare”, producenti su doneli odluku da vrate novac dobijen na konkursu FCS, i da novi projekat o herojima sa Košara realizuju sredstvima koja će oni nezavisno obezbediti. Dakle, projekat nikome nije otet", ističe Miroslav Lekić.

Međutim, i dalje ostaje nejasno kako je sa producentima “Omega production” zaključio ugovor o režiji “Košara” bez odluke UO FCS čiji je član, i bez prethodnog raskida ugovora FCS i producenata sa rediteljem Balšom Đogom.

Jer, kako je u svom komentaru na dopis Ministarstva kulture za Danas izjavila Jelena Trivan, taj ugovor sa Đogom je još na snazi. "Na sednici UO 25. novembra 2021. razmatran je izveštaj supervizora čija je preporuka bila raskid ugovora sa rediteljem Balšom Đogom, ali uprkos tome FCS, do dana današnjeg, nije odobrio smenu reditelja, jer je FCS bio čuvar ovog projekta, sprovodio medijaciju i tražio zajednički jezik između producenata i reditelja", izjavila je Jelena Trivan.

O glasanju protiv odluke komisije

S druge strane, Lekić želi da iznese i razloge zbog kojih je, kao član UO, glasao protiv odluka komisije da se podrže filmovi Gorana Markovića, Želimira Žilnika i Srđana Dragojevića, na konkursu za eminentne reditelje koji je, takođe, postao nesvakidašnji skandal.

"Već duže vreme sam zagovornik takvog konkursa, ali pod uslovima koji će zaista na pravi način vrednovati pojam eminentnog reditelja. Uslovi sadašnjeg konkursa bili su sledeći: to mora biti reditelj koji je snimio najmanje pet igranih filmova od kojih je jedan prikazan na festivalima u Kanu, Veneciji, Berlinu i Torontu. Prva tri festivala su neosporna jer zaista se izdvajaju po svom značenju unutar svetske kinematografije. Ali, zašto Toronto, kao jedan od mnogobrojnih filmskih festivala, i sa značenjem koji imaju i festivali u Moskvi, San Sebastijanu, Karlovim Varima, i da ne nabrajam dalje, jer ih ima barem još desetak. Možda razlog za to leži u činjenici da dva autora koji su dobili sredstva na konkursu, od kojih je jedan Srđan Dragojević, imaju učešće na tom festivalu a, nažalost, nemaju na Kanu, Veneciji i Berlinu. Pored toga, postavio sam pitanje zašto ne postoji nijedna domaća nagrada kao uslov za status eminentnog reditelja, jer ipak govorimo o ljudima koji stvaraju pre svega u našoj kinematografiji. Nije mi bilo jasno da ni lista Kinoteke od 100 najboljih srpskih filmova 20. veka, od kojih je svaki dobio i status kulturnog dobra, nije uzeta u obzir kao uslov za dobijanje pomenutog statusa. Pored toga, bio sam mišljenja da na ovako koncipiranom konkursu sva sredstva treba dati jednom filmu, jer nisam video svrhu da eminentni reditelj za svoj projekat dobija isti iznos sredstava kao i debitant. Ova odluka je od jednog dela javnosti sačekana na nož, i odmah ispolitizovana kao određena vrsta cenzure."

"Naravno da niko nije komentarisao kada dva od tri izabrana projekta, jedan od njih je Dragojevićev, nisu dobijali sredstva na prethodnim konkursima. Tada od toga nije pravljen slučaj cenzure, već su komisije obrazlagale svoju odluku nedovoljnim kvalitetom tekstova. Paradoksalno je da su neki od članova komisija koje su odbijale te tekstove sada najglasniji u zaštiti prava i borbe protiv navodne cenzure koju UO pokušava da uvede", kaže Lekić, dodajući da je Dragojević naveo da je UO na čelu sa Jelenom Trivan uveo opasan presedan da menja odluke komisije, i da to apsolutno nije tačno.

"I pre ovoga slučaja i vremena Jelene Trivan UO je menjao odluke koje su komisije donosile. Uostalom, pitanje je samo da li je UO u ovom slučaju delovao po zakonu i u okviru svojih ovlašćenja. Do sada nadležni organi to nisu osporili, a ako do toga dođe slažem se da UO treba da snosi odgovornost. Ali, isto tako UO mora da odgovara zakonu, a ne politikantskim pritiscima grupa i pojedinaca, i treba da ostane nezavisna institucija koja će pre svega voditi računa o dobrobiti srpske kinematografije", ističe Lekić.

IZVOR: DANAS