Nova runda dijaloga Beograda i Prištine: Petković i Bisljimi danas u Briselu

 U Briselu se danas održava nova runda dijaloga Beograda i Prištine na ekspertskom nivou, na poziv predstavnika Evropske unije za dijalog Miroslava Lajčaka.

Najpre se očekuje bilateralni sastanak predstavnika Srbije, direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petra Petkovića i Lajčaka, a potom i sastanak srpskih eksperata sa predstavnikom EU. Razgovori predstavnika Prištine Besnika Bisljimija sa Lajčakom očekuju se oko 11 sati.

Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak ocenio je 21. oktobra povodom sastanka eksperata dve delegacije da će se stručnjaci "sastajati redovno".

"Verujem da će konkretne nalaze predstaviti za šest meseci", napisao je tada Lajčak na Tviteru, povodom ranije postignitog dogovora da se kriza na severu Kosova zbog registarskih tablica reši na ekspertskom nivou u narednih šest meseci.

Podsetimo, 30. septembra je postignut je dogovor o deeskalaciji krize na severu Kosova, nakon protesta na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak. Tada je predviđeno da se za registarske oznake uspostavi privremeni režim nalepnica dok se ne postigne konačno rešenja.  

Kamen spoticanja - Zajednica srpskih opština

U pogledu rešavanja spornih pitanja iz dosadašnjih sporazuma, Beograd dominatno insistira na obavezi Prištine, preuzetoj Briselskim sporazumom iz aprila 2013. godine, o formiranju Zajednice srpskih opština. Sa druge strane, Priština izričito odbija da realizuje ovu stavku sporazuma.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju istakao je da je ZSO nasušna potreba Srba na KiM i to onako kako je i dogovoreno - sa punim izvršnim ovlašćenjima, jer je ona garant kolektivnih prava srpskog naroda i mehanizam za zaštitu i svaki drugi razvoj Srba u pokrajini i zato od njenog formiranja nikada neće odustati. On je ukazao i da se bez ZSO danas beleži povećan broj etnički motivisanih incidenata čije su mete Srbi na prostoru KiM , čija se prava svakodnevno gaze, mete su fizičkih napada, ugrožava im se imovina i egzistencija u celini.

"Kada ZSO nije formirana niko od Srba nije protestovao, a Beograd se zbog toga naljutio. Godine 1991, 26. aprila, 14 opština sa srpskom većinom u BiH je formiralo 'Zajednicu'. 9. januara 1992. godine oni su proglasili nezavisnost, 28. februara imali svoj Ustav, 1995. u Dejtonu postigli međunarodno priznanje. Zbog toga su ljudi glasali za mene", rekao je Kurti.

On tvrdi i da svojim programom može da pomogne Srbima kao i Albancima.

"Ako pitate Srbe na KiM šta je njihova glavna briga, reći će nezaposlenost i pravosuđe. Beograd želi državu unutar države", smatra Kurti, prenosi Ekonomija online.

Sastanak Vućiča i Kurtja do kraja godine?

Visoki predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj najavio je mogućnost da će do kraja godine održati još jedan susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera kosovske vlade Aljbina Kurtija.

Šef evropske diplomatije preneo je očekivanja ministra spoljnih poslova zemalja članica da Beograd i Priština sprovedu sve dogovore koji su postignuti u okviru dijaloga i izrazio nadu u konstruktivno angažovanje u daljim koracima ka postizanju konačnog sporazuma.

On je pozvao lidere obe strane da se odazovu njegovom pozivu za dijalog.

Borelj je naglasio da se "podrazumeva da, ukoliko države Zapadnog Balkana žele da budu članice EU, moraju da dele iste poglede kao EU".

IZVOR:EURONEWS