Profesori prava saglasni: Vučić krši Ustav, Toma Fila to drugačije vidi

 Profesori prava Vesna Rakić Vodinelić i Miodrag Jovanović saglasni su da predsednik Srbije Aleksandar Vučić krši Ustav, prekoračujući svoja ovlašćenja. U emisiji "(Re)konstrukcija" advokat i poslanik Toma Fila ne vidi u postupcima predsednika kršenje Ustava i to je za njega nova normalnost. Advokat Vladimir Todorić kaže da je na delu potpuno poništavanje institucija. Profesor FON-a Vladimir Obradović, komentarišući ispunjavanje želja građanima na poziv predsednika, kaže da je to rijaliti, a da je Vučić podigao građenje kulta ličnosti u nedostižne visine.

Kako je moguće da je „najbolji student Pravnog fakulteta“ zaboravio odredbe Ustava Republike Srbije? Da li će sutra, kao košarkaški trener, učiti decu da je u toj igri baš sve dozvoljeno? Koliko se sada zaigrao svojim ovlašćenjima i gde nas to tačno vodi?

Poziv za emisiju je, podsetimo, prvo upućen presedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović kaže da je na pitanje da li predsednik Srbije krši Ustav i svoja ovlašćenja lako odgovoriti. „Ja sam praktikovao i još uvek to činim, da sa studentima vežbam iz ovih loših primera iz svakodnevnog života. Dao sam vežbu studentima prve godine da prepoznaju slučajeve nedozovljenih pritisaka na pravosuđe i identifikovali su ne mali broj takvih slučajeva iz medija i nažalost tu je praktično ključni akter, po pravilu, bio predsednik države… Mislim da je i sam predsednik Srbije svestan da na svakodnevnoj osnovi izlazi iz vlastitih ustavnih ovlašćenja“, kaže. Uglavnom radi ono što su poslovi Vlade, dodaje.

Profesorka Pravnog fakulteta u penziji Vesna Rakić Vodinelić, koja je predavala Vučiću, kaže da je – koliko zna – uredno dolazio na ispite. „Ali nismo imali prilike da ga vidimo u direktnom sučeljavanju od kad je postao predsednik Republike, ali i ranije“, kaže profesorka, ocenjujući da predsednik više voli da razgovara u dvoje i sa svojim istomišljenicima. Navodi da je kod nje dobio „10 bez koske“… „A šta je od tada uradio sa pravnom karijerom – ne znam, nema tragova o njegovoj pravnoj karijeri“, naglašava.

Smatra da je predsednik više puta prekršio Ustav, jer je prekoračio svoja ovlašćenja ali i ulazio u ovlašćenja Vlade.

Rakić Vodinelić ocenjuje da se Vučić upliće u ono što je ekskluzivna nadležnost pravosuđa – bilo sudstva ili tužilaštva. Još dok je bio prvi potpredsednik Vlade na tome je stekao neverovatnu popularnost, kaže profesorka podsećajući na slučaj Mišković. „On je bio taj koji je objavio da je (Mišković) u pritvoru, za koje krivično delo treba da odgovara, iako nije za to bio ovlašćen – nikad nije bio član pravosuđa niti je obavljao pravosudnu vlast. Kada je postao predsednik države – on permanentno na različite načine krši Ustav i naročito voli da se meša u ovlašćenja sudske vlasti i javnih tužilaca“, kaže.

Kaže da predsednik svaki put kad se pojavi, gotovo svakodnevno, izlazi iz svojih ovlašćenja. „Ima drastičnih stvari, svi smo čuli za slučaj Stanike Gligorijević – on je javno, pred celokupnom publikom, izjavio da je video taj video, poslednjih minuta života Stanike Gligorijević, da je on grozan i užasan, da niko ne treba da ga vidi, ali da je spreman da ga stavi na raspolaganje nadležnim organima i rodbini, a to nije uradio. Kad je bio upitan gde je taj snimak i zašto ga nije dao sudu – on je rekao da to više nije u njegovom posedu“, podsetila je. Sud je, podsećamo, doneo presude bez dela snimka. „Prikrivanje dokaza i otežavanje dokazivanja bi imalo elemente krivičnog dela ako bi se pokazala namera da se opstruiše sudski postupak. Nisu svi zahvati njegovi u pravosuđe jednake težine, ali ovaj jeste velike težine“, istakla je.

Ona je podsetila kad je Vučić mahao papirima BIA koji su nosili oznaku službene tajne i govorio šta se u tim papirima nalazi. Kad je upitan da li je sa tih papira skinuta oznaka da je službena tajna u pitanju, on je rekao da jeste tog dana, baš pre nego što je ujutro izašao da objasni o čemu se radi, podsetila je.

„Malo moderniji“

Fila smatra da u nastupima predsednika nema kršenja Ustava. Navodi da su danas političari „malo moderniji“. „Pogledajte (Donalda) Trampa, (Emanuela) Makrona, svakog drugog – svi se mešaju u pravosuđe, mašu raznoraznim papirima. Radi ono isto što rade i drugi“, smatra on. Na pitanje da li je, na primer, Vučić trebalo da vidi ta dva minuta (u vezi sa smrću Stanike Gligorijević) i uopšte snimak bezbednosne kamere, Fila kaže – verovatno je u pitanju radoznalost. Gde vidite vi ta dva minuta u njegovom govoru, zlonamerni ste, kaže Fila, tvrdeći da je sud video snimak koji je video i Vučić. Upitan po kom osnovu može da vidi predsednik, a ne porodica, advokat ili sudija, on kaže – odakle znate da postoji nešto što je on video, a nije videla porodica, na šta je novinarka N1 odgovorila da ga je lično pitala zašto to nije predao sudu, da je odgovorio – niko mi nije tražio.

Rakić Vodinelić kaže da nijedan šef države ne sme da se upliće u sudska ovlašćenja. Poligraf nije dokazno sredstvo, ali Vučić nam je rekao i da je Milan Radoičić prošao poligraf i da nije ubio Olivera Ivanovića i to je bilo pre nego što je tužilac na Kosovu odustao od optužnice, podsetila je profesorka i na taj slučaj.

„To nisu moderni političari, to su populistički političari i to je to neprestano zaklanjenje za voljom naroda, kao da Ustav ničemu ne služi, kao da Ustav upravo ne postoji da zauzdava istu tu političku većinu i da uspostavlja kontrolu šta će nosioci vlasti u državi raditi“, naveo je prof. Jovanović.

Objasnio je i zašto se Ustava treba držati: „On poslednja brana jednoj potpuno razobručenoj vlasti, koja očigledno, na svakom koraku, pokazuje da jedino što je interesuje jeste da se zaklanja iza volje građana. Ta volja je neka četvrtina populacije Srbije, to je otprilike brojčano stanje trenutno… Kažem, to ni na koji način ne može biti kriterijum za ove priče. Ako Ustav jasno i glasno kaže šta su nadležnosti svake od grana vlasti, i ako zabranjuje bilo kakav uticaj drugih nosilaca vlasti na rad pravosudnih organa – pa ne može radoznalost prvog čoveka države da bude opravdanje za to što se on upliće u policijske, istražne, tužilačke i sudske radnje“, naglasio je profesor Jovanović.

„Autoritarizam u stranci se pretvara u autoritarizam u državi“

Vesna Rakić Vodinelić kaže da u Ustavu postoji odredba da političke stranke ne mogu vršiti vlast neposredno – niti državnu vlast mogu da podrede sebi i da ta odredba treba da spreči jednopartizam, „koji gotovo da ga sada i imamo u skupštini, a u svakom slučaju je jednoumna skupština“, ali i da spreči stranke autoritarnog tipa. „Jer se autoritarizam u političkoj stranci pretvara u autoritarizam u državi. Potpuno je jasno da je Vučić moćan predsednik stranke. U njegovoj stranci nema demokratije, nema ni u drugim strankama ali u najmanjoj meri demokratije ima u SNS, i to se onda odražava i na demokratičnost i autoritarnost vlasti koju Vučić bez ikakvih oklevanja promoviše u mnogim svojim potezima, pre svega što prekoračuje veliki broj svojih ovlašćenja. S tim je povezano još jedno ustavno načelo – zabrane sukoba interesa. Pogotovo za predsednika postoji odredba – niko ne sme vršiti državnu ili javnu funkciju, ako je to u suprotnosti sa nekim njegovim poslovnim, profesionalnim i privatnim interesima“, kaže, dodajući da kad se misli na privatni interes misli se i na partikularni, odnosno stranački. To pitanje se postavilo i za vreme vlasti Borisa Tadića, dodaje.

Fila je, osvrćući se na to, rekao da je lično mišljenja da bi Vučić trebalo da podnese ostavku na funkciju predsednika stranke.

Prof. Jovanović kaže da oni koji raspolažu takvom faktičkom moći, kakvu ima Vučić, da je to još jači razlog da se slepo drže Ustava, „jer je to način da pošalje poruku da politička elita mora da zna gde su joj granice i mesto“, a one su, kako ističe, određene Ustavom, kao najvišim aktom države.

„Što se pominju udžerice u Savamali? Pa pominju se jer je reč o pravu na privatnu svojinu. Znate, ako jednom jedno od svetih takvih prava prekršite na takav način, to onda može svakom da se desi“, ističe profesor.

Ili – dodaje gost N1 – „niko nije odreagovao ili demantovao da su se službenici BIA pojavili na aerodromu kod nekog čoveka koji je na Tviteru pozivao da se opsuje Vučić, ispituju ga dva, tri sata, prete mu. „To su stvari koje zadiru u temeljna prava i slobode, to su stvari protiv kojih mi, kao pravnici, moramo da ustajemo neprestano“, rekao je profesor.

Na pitanje da li je dobro za pravosuđe što se predsednik meša u rad pravosuđa, Toma Fila kaže da misli da je to nova normalnost, „da se ljudi mešaju u sve i svašta“. On smatra da se predsednik ne meša u pravosuđe „to kad ispriča priču, to je policija, nije pravosuđe“. „U policiju se meša, dotle“, kaže. Fila smatra da na taj način ne utiče na rad pravosuđa.

Slučaj Belivuk i „limitirana istraga“

Prof. Jovanović kaže da, s jedne strane, postoji jasna briga i potreba javnosti da sazna o ovakvim krupnim stvarima osnovne informacije, ali ovo što se dešavalo, kaže, apsolutno nije primeren način kako se vodi istraga.

„Ovo što se dešava je jedna vrsta matrice u kojoj živimo – gde je neka vrsta medijskog linča za odgovarajući sudski postupak koji će dovesti do pravosnažne presude. Od 2000. pa naovamo niko od političkih struktura i elita nije odgovarao ni za šta. I nijedan od tih postupaka koje se vode u medijskoj sferi – ovaj je lopov, ovaj je ono, ovo – nema svoj adekvatan sudski epilog i to je ono što nas zabrinjava“, naveo je gost N1, podsećajući na slučaj Kosmajac.

Advokat Vladimir Todorić, koji zastupa majke mladića koje je ubio Belivukov klan – Maru Halabrin i Sanju Mihajlović, kaže da je samo komentarisanje i prezentovanje dokaznog materijala u istražnom postupku je nedozvoljeno. Pitanje i kako su spisi tužilaštva došli do njih (Vulina, Vučića) da bi bili prezentovani u jednoj emisiji, ističući da su ti materijali označeni oznakom strogo poverljivo. Todorić navodi da se kasnije iz optužnice saznalo da je te snimke radila BIA. To znači da su te snimke radili istražni organi u toku krivičnih dela, da ta krivična dela nisu prekinuta, odnosno da nije izvršen pretres, i da smo tek mesecima kasnije imali situaciju da je policija ušla u kuću i imala velike probleme u nalaženju dokaza, podseća advokat.

Todorić kaže da smo imali prezentaciju ispostave narko-kartela koji je imao od 2014. do 2019. godine imao svoje ljude u policiji i da smo imali javnu prezentaciju dokaza i komentare novinara bliskog režimu, što, kako ističe, tužioca stavlja u nezgodan položaj. Jer, kako kaže, tužilac je očigledno bio pod pritiskom da te dokaze i preda, što stavlja znak pitanja i na njegovu samostalnost u ovom postupku, dodaje.

„Ovo liči na situaciju kada se jedna kriminalna grupa obračunava sa drugom, i kada jedna drugoj sukobljavaju različite dokaze – jedna napada drugu Jovanjicom, druga Krušikom, pa sa Belivukovom grupom itd. To je jedan vihor od smeća, koji će, dok se ne završi, imati dosta razarajući efekat po naše pravosuđe“, rekao je Todorić.

Kaže da je na delu potpuno poništavanje institucija. „Čovek koji je predstavnik izvršne vlasti optužuje, donosi presude, utvrđuje ko je kriv, ko nije, taj čovek je ceo Krizni štab, nabavlja respiratore – imamo Ustav samo da bismo rekli da ga imamo“, kaže Todorić.

On navodi da dve godine nestaju ljudi sa ulica Beograda i da niko nije reagovao. Smatra da je optužnica protiv Belivuka „dosta limitirana, kao i istraga“… „Ne samo po pitanju povezanosti ove grupe sa vrhom vlasti nego i u pogledu ubistava koje je izvršila“, istakao je.

Rakić Vodinelić, govoreći o tom curenju podataka iz policije i BIA, kaže da se svi ti podaci procesuiranju kroz tabloidno suđenje i da to, uz impuls predsednika, postaje nekako glavno suđenje. Misli da će suđenje Belivuku biti javno. Ona postavlja pitanje kako je došao taj materijal do Vučića: „Za koje ustavno ovlašćenje je njemu potrebno da dobije ove foografije i da ih pokazuje najširoj javnosti?“

Dezavuisan rad tužilaštva

Prof. Jovanović kaže da sve to dezavuiše i rad policije i tužilaštva, a vrši pritisak na sudove od kojih se očekuje neka vrsta odluke. Ovakvim postupcima se tužilaštvu rad otežava, ističe profesor.

Na pitanje da li je Vladimir Đukanović, poslanik SNS, predsednik Odbora za pravosuđe i član VSS, a branilac je prvooptuženog u slučaju „Jovanjica“ Predraga Koluvije, Fila kaže da nije u sukobu interesa, jer je predviđeno automatski da predsednik Odbora bude i član VSS. Profesor Jovanović kaže da to jeste tačno, ali da Đukanović ne bi trebalo da uzme takav slučaj. I Fila navodi, upitan o tome, da ga on lično ne bi uzeo da je u toj poziciji.

Ispunjenje želja na poziv

Profesor Fakulteta organizacionih nauka Vladimir Obradović, osvrćući se na to što predsednik Vučić javno rešava probleme građana – kada će i da li će šta izgrađeno i slično, kaže da je Vučić podigao građenje kulta ličnosti u nedostižne visine, što je, dodaje, započeo Tadić.

Nije dobro da se u televizijskom programu uživo rešavaju problemi puteva, obilaznica, tunela, kad će da se završi i slično, rekao je profesor dodajući da takve stvari država treba sistemski da reši, i da je ovo sve – rijaliti. O tome svemu treba da odlučuje Vlada u saglasnosti sa parlamentom – trebalo bi da imamo državne planove za koje ministarstvo napravi plan rada za narednu godinu i predloži budžet za tu godinu i parlament ga usvoji, navodi profesor. Ne može ministar finansija da određuje na šta će da daje pare ili neće, rekao je komentarišući to što predsednik Vučić pozove ministra i on mu odobri zahteve.

Kuda idemo i sa promenama Ustava?

Poslanik SPS Toma Fila, kao član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kaže da je najviše bio protiv toga da 11 ljudi bira sudije, a ne Skupština, kad su u pitanju amandmani. Smatra da bi bilo bolje da skupština jednom izabere sudije, a da se posle ne meša ni u šta, ali navodi da to nije uspelo, da je preglasan. Zastupao sam stavove advokatskih komora, stavio sam i zamerku što se advokatura i ne pominje u tim amandmanima, dodao je. Ova Skupština je ovakva jednoumna, mislim da nisam zadovoljan što sam u toj Skupštini takvoj, dodao je.

Ipak kaže: „Sve što je Venecijanska komisija tražila, prihvatili smo“. Društvo sudija je izašlo i reklo da su zadovoljni promenama, napisano je da je sud nezavisan, kaže on. Navodi – to će garantovano proći u Skupštini, pa ide na referendum. „Tu smo zapeli, jer Zakon o referendumu Venecijanska komisija nije prihvatila – da nije dobar“, prenosi. On je uveren da tim rešenjima „Narodna skupština i Vlada nemaju veze sa pravosuđem“.

IZVOR: NOVAS