NEDELJA

Kada sam razmišljala o pisanju i kada sam uopšte registrovala ovaj blog,imala sam ideju da pišem o običnim stvarima.Ali otišlo je u nekom drugom pravcu.Pokušaću ipak da se vratim svojoj prvoj zamisli.
Današnje rano jutro sam počela sa mućenim nesom. Sunce, mir. Moji muškarci spavaju. Uvek sam volela jutra vikendom. Samo što to moje jutro nekada traje i do 13 h.Onda već počinjem da se vrtim po stanu kao lav u kavezu.
Oko pola 6 mirno jutro je prekinula dreka i vriska blizanaca iznad mene. Danas su baš poranili. Obično se bude oko pola 7. Meni ne smetaju, ne smetaju mi zvukovi, ali prosto ih čujem.
Oko pola 7 sam pozvala svekrvu. Onako ne znam ni ja zašto. I naravno. Zamerke povredjen ponos...
Da objasnim, moja deca su bila vezanija za moju mamu. Ali nje više nema. Moja svekrva je udovica i sve je sebičnija i sebičnija. Od kako nema moje mame još redje se bavi mojom decom. To je ono,  "jedina sam ostala, i dovoljno je kada mi odgovara da dodjem i dajem sebe". Uvek je imala kompleks od moje mame. Uvek. Žao mi  je što najmaldji sin nije duže živeo sa mojom mamom. I njemu najviše nedostaje. Ali to moja svekrva ne može i ne želi da shvati. Ona ne želi da remeti svoj plan svoj način života. I to je negde u redu. Ali da ne može da se bar malo više... Ne..Čovek mora nekada da se pomiri...
Godinu dana kada dodlazi kod nas, prva rečenica pri ulasku je "Jedva sam došla", pa onda zdravo. Negativnost koju nosi prosto ispuni svaki deo prostorije gde se nalazi. Nikada nije trpela da joj se bilo šta prigovori. Uvek je sve najbolje znala i zna..Najbolje zna o vožnji, a dozvolu nema, najbolje zna o kuvanju, a kuva samo za sebe, najbolje zna o deci, a decu joj čuvala majka...
Nemam karakter moje mame, nema stav. Godinama i milion puta sam rekla sebi da neću dozvoliti da me nervira svekrva. Ali ...Ovo današnje jutro se završilo mojim urlanjem na njenu rečenicu da je i ona baba mojoj deci kao i moja mama, da ja decu odvajam od nje. Nije svesna da su moja deca lepo vaspitana, da je udeo u tome imala i moja mama, da neće nikada da joj se zameraju. Ona je takva i to je to.Da ona je takva pa pustimo da nas sve maltretira gazi i obasipa glupostima.
Poslednjih godina, moja mama se povukla. Nije želela da trpi to zvocanje tu stalnu tenziju i negativnu energiju.Dolazila je sa tatom kod nas kada moja svekrva nije tu.
Velika vrlina moje mame je bila da se nikada nije svadjala. Ali kada nije uspela lepim da kaže neke stvari i objasni čoveku, prosto se povlačila. Trebala je da operiše kuk, drugi, i nije mogla da vodi u šetnju mog najmladjeg sina. Moja svekrva je svakodnevno od jedne do druge pijace od jedne do druge prodavnice...Od 31.5. maja te godine do kraja septembra ni jednom nije odvela mog najmladjeg sina u šetnju. Mnogi će reći da ne mora. Da ... Ne mora... Jedina baba moje dece uz moju tetku...Da moja deca moraju da je vole i poštuju, tako ona kaže. Ali oni je i poštuju. Tako su vaspitani..
Upropastila mi je jedan lep dan. Ali sama sam kriva. Zašto sam je pozvala.
Zlo mi je mnogo puta činila.
U sred naše dnevne sobe pred decom mi je rekla da sam rugoba i da ne zna šta je njen sin video na meni. Tada sam trebala da je obrišem za sva vremena. Pred decom pored mog supruga i mene je vodila glavnu reč uvek o tome šta i kako treba da se radi.
Moj najmladji sin je sredio sobu i oduševljeno je pozvao svoju babu da joj pohvali. Njeno je bilo da to ništa ne valja...Da treba majka da ga nauči kako se sredjuje soba...Kada sam to zamerila, zvala je devetogodišnje dete da mu puni glavu o uticaju sredjene sobe na rad i igru..Ne više ne postoji za mene..Zato sam ovo polupismeno jadanje i napisala. Završavam priču o majci moga supruga.
Znam sada neće da dolazi, dala sam joj povod da još više ima ionako puno vremena samo za sebe.
Ali valjda sam ja posle toliko godina shvatila. Ako ne možeš sa nekim pusti ga...Ma ko to bio...