Nema života bez matematike – profesor Jovan Knežević

Za profesora Kneževića čula sam od dece: kažu, profedsor matematike u Šestoj beogradskoj zove se Joca Ubica. Ali više sam o njemu slušala od roditelja koji su se žalili od nemila do nedraga da je strog i da je beskompromisan u stavu da svako mora da zna matematiku, i to uz obaveznu napomenu „ako ima nameru da opstane…“ Jednostavnim rečima, „muči decu“…Kaže Mira Adanja Polak
Za profesora Kneževića matematika je nauka koju svako mora da zna i bar da pokuša da je razume. Ako je i ne razume, on neće štedeti ni vremena ni snage da mu sve po ne znam koji put objasni.

Obožava svoje učenike, a deca ga vole i poštuju jer je pravičan.

Možda će neko reći da je on stara vrsta profesora, „stara škola“, da su njegove metode u vreme visokih tehnologija možda zastarele, ali on do sada ne menja svoj stav i uči decu tako da matematiku počinju da vole i razumeju.

Njegovi đaci rasuti su po svetu i kao stručnjaci zaposleni po uglednim naučnim institucijama Amerike, Velike Britanije, Portugala, Španije, Švajcarske, Švedske, Norveške, Hrvatske, Izraela, Italije, Nemačke, kao matematičari, inženjeri, robotičari… On ih posećuje, a oni se iz dalekog sveta sećaju svega što ih je učio.

Entuzijazam ovog profesora privukao je moju pažnju i sve moje poštovanje za posvećenost, istrajnost, poštenje i zbog ljubavi prema poslu koji radi i svesti da sve što zna nesebično prenosi na svoje učenike koji ga u šali zovu Joca Ubica, a on se smeje i nikada im ništa ne zamera

„Mira Adanja-Polak – ekskluzivno“, nedelja, RTS 2, 15:30 27.5.2018

Ovo ništa ne bi bili čudno, ali ove rečenice i ova emisija će biti emitovana treći put. Prvi put je bila mislim u avgustu 2010. godine, pred sam početak školske godine, drugi put pre mislim ve godine. I uvek isti naslov ista priča.

Znam , jer je profesor Knežević bio profesor mom najstarijem sinu četiri godine. Epilog svega, na Ekonomiji koju studira, moj sin će matematiku ostaviti kao poslednji ispit.