Vlasnik Alta banke gradi na mestu IMT: U prvih devet lamela više od 1.600 stanova

 Na delu zemljišta gde se nekada nalazila Industrija motora i traktora (IMT), između ulica Jurija Gagarina i Zemunske, kompanija ABL Solvent Davora Macure planira izgradnju velikog stambeno-poslovnog kompleksa od 278.743 kvadrata. Javna prezentacija urbanističkog projekta je u toku, a detalje ovog projekta prenosi portal Gradnja.rs.

Grad Beograd oglasio je javnu prezentaciju urbanističkog projekta za izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa u okviru bloka IMT, između ulica Jurija Gagarina i Zemunske, piše Gradnja.rs.

Urbanistički projekat potpisuju Ana Šuman, kao odgovorni urbanista i Milan D. Rašković kao odgovorni projektant, iz Bureau Cube Partners. Investitor projekta je beogradska kompanija ABL Solvent biznismena Davora Macure, inače vlasnika Alta banke.

Reč je o velikom prostoru na Novom Beogradu na području bivše fabrike IMT u Bloku 64 za koji je 2021. usvojen Plan generalne regulacije, dok je pre dve godine predstavljen master plan po rešenju beogradskog biroa ZAP koje je kartakterisalo kule visine i do 160 metara, u delu ka Ulici omladinskih brigada.

Urbanistički projekat koji je trenutno na javnom uvidu, kako se objašnjava na portalu Gradnja.rs, obuhvata tek deo prostora IMT-a ka Egipatskoj ulici (nekadašnjoj Zemunskoj), odnosno dve građevinske parcele – GP2 i GP4 – ukupne površine oko 37.934 m², formirane od delova katastarskih parcela KP 2129/5 i KP 2908 u KO Novi Beograd.

Planirani kompleks sastoji se od devet lamela raspoređenih na dve parcele, sa kombinovanom namenom – poslovni sadržaji predviđeni su u prizemlju, dok su stanovi organizovani na spratovima iznad. Maksimalna spratnost objekata ide do tri podzemne etaže, prizemlja, 20 spratova i povučene etaže visine do 68,5 metara, dok su pojedine lamele niže, do devet spratova.

1.656 stanova, 2.268 parking mesta

Ukupni kapaciteti jasno ukazuju na projekat velikog obima. Predviđeno je ukupno 1.656 stambenih jedinica, od čega 648 na parceli GP2 i 1.008 na parceli GP4, kao i 44 poslovna prostora i 32 poslovna apartmana. Parkiranje je rešeno u okviru podzemnih garaža kroz više faza realizacije, sa ukupno 2.268 parking mesta.

Ukupna bruto površina objekta je 278.743 kvadrata, a od toga nadzemno 191.446 metara kvadratnih.

Oko dve trećine površine ostaje slobodno

U pogledu urbanističkih parametara, indeks zauzetosti nadzemnih etaža u rešenju iznosi oko 33,5% na GP2 i 33,19% na GP4, što je u skladu sa maksimalno dozvoljenih 35%. Istovremeno, oko dve trećine površine ostaje slobodno, sa približno 68–69% slobodnih i zelenih površina, uključujući i više od 15% zelenila u direktnom kontaktu sa tlom.

U okviru kompleksa planiran je i depandans predškolske ustanove na parceli GP4, kapaciteta do 80 dece, sa obaveznim dvorištem i zasebnim pristupom. Takođe je predviđeno formiranje kontinuiranog koridora pešačke promenade kroz blok, u skladu sa smernicama plana detaljne regulacije.

Projekat je planiran za faznu realizaciju, pri čemu svaka faza mora funkcionisati nezavisno, bez prenošenja obaveza iz jedne faze u drugu.

Zainteresovana javnost može izvršiti uvid u urbanistički projekat i dostaviti primedbe do 6. aprila. Detalji o rokovima i mestu izlaganja dostupni su na sajtu Grada Beograda.

Kako je Macura postao vlasnik IMT-a

Podsetimo, ABL Solvent iz Zemuna postao je krajem 2021. vlasnik poslovnog kompleksa Industrije mašina i traktora na Novom Beogradu. Ovo preduzeće kupilo je, iz stečaja, imovinu nekadašnjeg giganta u Zemunskoj ulici broj 26. Vlasnik ABL Solventa je, prema podacima Agencije za privredne registre, Davor Macura, u čijem je stoprocentnom vlasništvu i kompanija Alta pay grupa - većinski vlasnik Alta banke Beograd.

Vojvođansko istraživačko-analitički centar (VOICE) pisao je tada da je država, kršeći Zakon o stečaju, imovinu od 1,8 milijardi evra prodala za samo 51 milion i to gubitašu - firmi ABL Solvent. Istraživanje VOICE-a pokazalo je da je preduzeće bez ikakvih prihoda postalo najveći kupac potraživanja banaka u Srbiji, tako što mu je Agencija za osiguranje depozita, mimo znanja Privrednog suda, prodala najvredniju imovinu.