Hoće li SAD u Iranu doživeti „novi Vijetnam“?

Gost našeg Hrvoja Krešića u Novom danu bio je istoričar Dario Špelić s kojim je razgovarao o najnovijim događajima u Iranu i regionu, te istorijskoj perspektivi još jednog američkog rata na Bliskom istoku, piše N1 Hrvatska.

„To uopšte ne deluje mudro“, kaže naš gost Dario Špelić, komentarišući pitanje o potencijalnoj invaziji američkih trupa na iransku teritoriju.

Špelić smatra da bi eventualna američka invazija rezultirala početkom novog, „žestokog“ rata.

„Ako on to zaista misli, onda je to početak žestokog rata. Plašim se te izjave, pre svega, jer je sada sasvim jasno da je rat pokrenut bez plana, osim početnog da se iransko rukovodstvo obezglavi, a zatim pronađe izvesna/i Delsi Rodrigez u Teheranu.“

„Deluje kao recept za potpuni haos“

Dodao je da bi zadatak američkih trupa bio izuzetno zahtevan.

„Uzmimo priču o iskrcavanju na ostrva; tek sada američki marinci plove ka Persijskom zalivu, da je to bilo planirano, sada bi bili dovoljno blizu. Koliko god moćne izgledale ove ekspedicione jedinice, imaju 970 pešadinaca. Dakle, 970 ljudi treba da se iskrca na ostrvo i drži ga. Da imaju posla sa lokalnim banditima, to bi već bio težak posao. Iskrcavanje na iransku teritoriju koju čuva iranska vojska ili IRG, to deluje kao recept za potpuni, potpuni haos“, dodao je Špelić.

Istoričar dodaje da Iran godinama skuplja iskustvo u indirektnoj borbi protiv SAD, Izraela i njihovih regionalnih savetnika i da bi takvo stanje predstavljalo ogroman zalogaj za američke vojne snage.

„Iran je u svakom slučaju ogromna zalogajnica, to je zemlja sa više od 90 miliona ljudi koja ima sredstva i zna kako da se bori. Govorimo o Islamskoj Republici koja je osnovana 1979. godine, tvorac je bio ajatolah Ruholah Homeini. Taj režim je 1980. godine napao Sadam Husein, koji je mislio da je to prilika da uzme deo teritorije za koji je smatrao da Irak treba da ima.“

Špelić tvrdi da se Iran uspešno odbranio od Iraka pre nekoliko decenija, koji je u to vreme imao punu podršku ne samo SAD već i većine zapadnih sila.

„Husein je mislio da ima vojsku i priliku da uzme šta želi. Rezultat je bio rat koji je trajao do 1988. godine i koji je, uprkos činjenici da su praktično sve važne zemlje sveta podržavale Irak, od SAD do Jugoslavije i Francuske, otvorenim kreditima za oružje i blanko čekom za uništavanje hemijskog oružja, završen održavanjem de fakto statusa kvo. Režim koji je trebalo da se sruši brzo je uspeo da se odbrani, i to žestoko.“

„Hoće li ovo biti novi Vijetnam?“

„Pored tog iskustva, takav režim ima deceniju iskustva u raznim vrstama borbi u takozvanom tajnom ratu protiv SAD, države Izrael i zemalja Zaliva. Očekivati da će Amerikanci samo šetati tamo se zaista neće desiti. Hoće li to biti novi Vijetnam? Veoma lako. Možda će to biti novi Irak, novi Avganistan. Kada pogledamo američku i izraelsku vojnu silu, ne možemo a da se ne zadivimo njenom efikasnošću. Ali i ta sila je bila u Avganistanu dve decenije. Kakav je rezultat? Talibani, protiv kojih su se borili dve decenije, sada vladaju Kabulom. Ta sila je zaista stigla do Bagdada za nešto više od mesec dana, ali šta se desilo posle toga? Usledile su godine i godine mučnog gerilskog rata, iz kojeg su se Sjedinjene Države morale ponovo izvući“, kaže Špelić.

Takođe je podvukao činjenicu da Iran ima plan za američki napad i da ga, očigledno, izraelsko-američki „udari odsecanja glave“ nisu poljuljali.

„Stvar je ovde gora jer pokrećete invaziju na zemlju koja se očigledno pripremila za odbranu, koja ima plan za tu odbranu. Nedeljama smo u ratu i ne čini se da je režim obezglavljen, da ne znaju šta rade. Prema svemu što znamo, prema ozbiljnim analitičarima, oni deluju po planu koji je nastao 2003. godine, kada se videlo kakav je američki plan u Iraku. Napad na Irak je počeo pokušajem ubistva Sadama Huseina i njegovih sinova. Od tada je počelo planiranje Irana u slučaju takvog napada. Postoje četiri sloja komandovanja, postoji 30 provincija plus Teheran, koji je de fakto autonoman. Ne znam koju bih reč upotrebio – to mi ne deluje kao koherentna strategija“, kaže Dario Špelić.