Dogodilo se na današnji dan

 Danas je četvrtak, 12. mart, 2026. 

    641 - Kineska princeza Ven Čeng udala se za vladara

Tibeta, na osnovu čega je docnije Kina polagala pravo na

suverenitet nad tom teritorijom.

        1507 - Kao najamnik kralja od Navare poginuo je Čezare

Bordžija, zbačeni vojvoda od Romanje, vanbračni sin pape

Aleksandra VI. Pošto je 1492. izabran za poglavara rimokatoličke

crkve, Aleksandar VI ga je postavio za arhiepiskopa Venecije, potom

za kardinala, ali je Čezare napustio visoki sveštenički čin

oženivši se sestrom kralja od Navare. Uz pomoć francuskih trupa

i očevu podršku, posle tri vojna pohoda od 1499. do 1502. slomio

je otpor feudalnih dinasta italijanske pokrajine Romanje. U delu

"Vladalac" Nikolo Makijaveli ga je veličao, tvrdeći da samo vladar

koji poseduje takav stepen bezobzirnosti može da ujedini Italiju.

Posle smrti Aleksandra VI 1502. Čezare je morao da napusti

Romanju, uhapšen je, ali je pobegao i našao utočište kod kralja

Navare.

1821 - Rođen je Medo Orsat Pucić, literata, 

naučnik, profesor, političar. Izdanak drevne dubrovačke 

plemićke porodice, studije prava završio je u Beču. Bio je 

učenik Jana Kolara, panslavista i uvereni Srbin. Kao komornik 

radio je na dvoru u Parmi. Bio je profesor maloletnog kneza Milana 

Obrenovića, potonjeg kralja, od 1868. do 1874. Pisao je poeziju 

i bavio se naučnim radom. Usmerio je mladog Vlaha Bukovca da 

se posveti slikarstvu. Prevodio je Gundulićevog "Osmana" na 

italijanski. Bio je član Društva srpske slovesnosti i 

Srpskog učenog društva. Dela: "Slovjanska antologija iz 

rukopisah dubrovačkih pjesnikah", "Talijanke" (poezija), 

"Spomenici srpski I - II, "Pjesme", "Karađurđevka".

        1832 - Rođen je engleski kapetan Čarls Kaningem Bojkot,

protiv kojeg je 1880, dok je upravljao jednim engleskim

lendlordstvom u Irskoj, primenjen nenasilni otpor odbijanjem

saradnje. Takav vid otpora je kasnije nazvan prema njegovom

prezimenu - bojkot.

        1848 - U Beču su izbile velike studentske demonstracije

protiv policijskog režima kancelara Klemensa Meterniha i ubrzo je

planula revolucija koja je potresla temelje Austrije. Te 1848.

nemiri i bune dogodili su se u nizu evropskih zemalja.

        1854 - Velika Britanija i Francuska priskočile su u

Krimskom ratu u pomoć Turskoj, zaključivši savez protiv Rusije.

        1856 - Rođen je srpski vojvoda Stepan-Stepa Stepanović,

jedan od najistaknutijih vojskovođa u oba balkanska i u Prvom

svetskom ratu. Rođen je u Kumodražu kod Beograda. U Cerskoj bici

u avgustu 1914. Druga armija pod njegovom komandom razbila je

austrougarske trupe, za šta je dobio čin vojvode, a na Solunskom

frontu u septembru 1918. Druga armija je, napadajući na glavnom

pravcu, u sadejstvu sa Prvom armijom, probila neprijateljsku

odbranu, potom izbila na bugarsku granicu i prinudila Bugarsku na

kapitulaciju. Posle završene Artiljerijske škole u Beogradu, u

srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. iskazao je veliku ličnu

hrabrost i umešnost u komandovanju. Učestvovao je i u

Srpsko-bugarskom ratu 1885, a potom je profesor istorije na Vojnoj

akademiji u Beogradu i pomoćnik načelnika Glavnog generalštaba.

U generalski čin unapređen je 1907. i postavljen za komandanta

Šumadijske divizije, 1908. postao je ministar vojske, zatim

komandant Drinske, pa Moravske divizije i od 1911. do 1912. ponovo

ministar vojske. U Prvom balkanskom ratu komandovao je Drugom

armijom u Kumanovskoj bici, zatim je krajem 1912. i početkom 1913.

učestvovao u opsadi i zauzimanju Jedrena. U Drugom balkanskom ratu

s Drugom armijom odbranio je prilaz Pirotu. Na početku Prvog

svetskog rata je, zamenjujući načelnika štaba Vrhovne komande

vojvodu Radomira Putnika, uspešno sproveo mobilizaciju i

koncentraciju srpske vojske, a posle Cerske bitke u septembru 1914.

njegova Druga armija je upornom odbranom osujetila austrougarsku

Petu armiju da forsira Drinu. U Kolubarskoj bici u drugoj polovini

novembra 1914. snage pod njegovom komandom vodile su teške borbe

na području Lazarevca i sprečile austougarske trupe da sa juga

obuhvate srpsku vojsku i potom u decembarskoj kontraofanzivi

učestvovale su u izbacivanju austrougarske vojske iz Srbije.

Prilikom povlačenja srpske vojske krajem 1915. i početkom 1916.

uspeo je da sa Drugom armijom, u sadejstvu sa Timočkom vojskom,

uspori napredovanje bugarske Prve armije.

        1863 - Rođen je italijanski pisac i političar Gabrijele

Danuncio, izraziti esteta. Najdublji trag u literaturi ostavio

pesničkim zbirkama "Rajska poema" i "Alkiona". Bio je u politici

izraziti predstavnik italijanskog nacionalizma, potom i fašizma.

Direktno je učestvovao u zaposedanju Fiume (Rijeka). Tokom Prvog

svetskog rata napisao je i jednu poemu posvećenu Srbiji i njenom

herojstvu, pod naslovom "Oda narodu srpskom". Ostala dela: romani

"Slast", "Uljez", "Oganj", drame "Mrtvi grad", "Frančeska da

Rimini", "Joriova kći", "Đokonda".

        1868 - Sa pravopisa Vuka Karadžića skinuta je zabrana.

Rešenje o tome je na osnovu odluke kneza Mihaila Obrenovića

potpisao ministar prosvete Dimitrije Crnobarac, bečki i pariski

doktor nauka. Konačnu pobedu svog pravopisa Karadžić nije

doživeo.

        1880 - Rođen je srpski pisac Vladislav Petković Dis,

jedan od najtalentovanijih pesnika srpske književnosti. Posle

završene gimnazije bio je učitelj u selu Prliti, potom carinski

činovnik u Beogradu. Sa piscem Simom Pandurovićem, jednim od

osnivača srpske moderne, uređivao je časopis "Književna

nedelja". Prvi svetski rat odveo ga je u tuđinu, a utopio se u moru

kod grčkog ostrva Krf 1917. pošto je brod na kojem se nalazio

torpedovala nemačka podmornica. Njegova lirika je samosvojna, veoma

senzibilna, muzikalna u ritmu i emocijama, okrenuta unutrašnjem

životu, maštanju i halucinacijama, pesimistična. Njegova pesma

"Možda spava" spada u najizrazitija lirska ostvarenja simbolizma u

srpskoj poeziji. Dela: zbirke pesama "Utopljene duše", "Mi čekamo

cara".

        1890 - Rođen je ruski baletski igrač i koreograf Vladimir

Fomič Nižinski, možda najveći u istoriji baleta, čija je

igračka karijera trajala samo četiri godine, jer je 1917. oboleo

od neizlečive duševne bolesti. Njegove kreacije niko nije

nadmašio, a skokovi u baletu "San o ruži" su, zbog neuobičajene

visine i lepote, ušli u legendu kao nedosegnut ideal.

        1905 - Kralj Petar I potpisao je ukaz o univerzitetu,

čime je Velika škola preimenovana u "Univerzitet u Beogradu".

Univerzitetu je Narodna Skupština Kraljevine Srbije osigurala

visok stepen autonomije. Određeno je da rektora, obavezno redovnog

profesora Univerziteta, bira Univerzitetski savet, što ministar

prosvete samo "prima k znanju". Naučna sloboda zajamčena je

odredbom da nijedan profesor nije mogao biti otpušten zbog

naučnih ili političkih uverenja. Posle Prvog svetskog rata pored

Univerzitetskog saveta ustanovljeno je i Univerzitetsko veće

i ni u jednom telu nije bilo ljudi van Univerziteta. Prva škola

univerzitetskog ranga u Srbiji osnovana je 1808. odlukom vođe

Prvog srpskog ustanka Karađorđa, ali je ugašena propašću 

ustanka 1813. Naredbom knjaza Miloša Obrenovića obnovljena je 

1830, a 1833. premeštena je u Kragujevac, gde je od 1838. radila 

pod nazivom Licej (Liceum) ili Veliko učilište. Licej je 1841. 

vraćen u Beograd i 1863. ukazom kneza Mihaila Obrenovića 

preimenovan u Velika škola.

        1907 - U eksploziji ratnog broda "Jena" u francuskoj luci

Tulon poginulo je najmanje 118 osoba.

        1913 - Kanbera je postala prestonica Australije.

        1914 - Umro je američki inženjer Džordž Vestinghaus,

pronalazač vazdušne kočnice za lokomotive i tramvaje. Razvio je

i sistem železničkih signala i izgradio je turbine za hidroelektranu

na Nijagarinim vodopadima, za koju je projekat izradio srpski

pronalazač Nikola Tesla i s koje je obezbeđen prenos električne

energije na daljinu zahvaljujući primeni Teslinog pronalaska

obrtnih magnetnih polja. Osnovao je 1886. "Vestinghaus elektrik

korporejšn".

        1922 - Rođen je američki pisac Žan Luj Keruak, poznat

kao Džek Keruak, najpoznatiji romansijer bit pokreta američkih 

književnika pedesetih godina 20. veka, kojem je i dao ime. 

Najčešće teme njegovih romana su seksualnost, uživanje

opijata, pa i neka vrsta misticizma i potrage za onostranim. Dela:

romani "Na putu", "Podzemljaši", "Doktor Saks", "Magi Kasidi",

"Anđeli pustoši", "Bog Sar", "Satira u Parizu", knjige pesama

"Meksiko Siti bluz", "Himna - Bože moli se za mene", "Razbacane

pesme", putopis "Usamljeni putnik", filozofski traktat "Svete knjige

zlatne večnosti".

        1925 - Umro je kineski revolucionar i državnik Sun Jat

Sen, otac moderne Kine i njen prvi predsednik od 1911. do 1912.

Revolucionarnu borbu za rušenje monarhije i demokratsku republiku

počeo je 1894. a 1905. osnovao je Saveznu ligu iz koje je 1912.

nastala stranka Kuomintang. Pod rukovodstvom Suna i Savezne lige

1911. izbila je buržoaska revolucija kojom je zbačena kineska

Mandžu dinastiju - Ćin. Za predsednika Južne Kine, koja je

postala nezavisna republika, izabran je 1917. Prvi kongres

Kuomintanga 1924. prihvatio je Sunova programska načela: za

nacionalno oslobođenje potreban je savez sa Sovjetskim Savezom,

demokratija nije mogućna bez saradnje s komunistima i blagostanje

naroda je nezamislivo bez poboljšanja života najbrojnijih slojeva, 

radnika i seljaka. Posle njegove smrti tu politiku napustilo je

vođstvo Kuomintanga pod Čang Kaj Šekom.

1927 - Rođen je Gajo Petrović, filozof. Na zagrebačkom 

Filozofskom fakultetu predavao je logiku i teoriju saznanja, kao 

i na nizu univerziteta u Europi i SAD. Bio je počasni doktor 

univerziteta u Strazburu i član SANU. Jedan je od osnivača 

i glavni urednik časopisa Praxis, izuzetnog međunarodnog ugleda, 

kao i saosnivač i član Saveta Korčulanske letnje škole. 

Njegov filozofski sistem opisivao je kao mišljenje revolucije. 

Autor je 14 knjiga: "Engleski empirizam", "Od Loka do Ajera", 

"Filozofija i marksizam", "Prolegomena za kritiku Hajdegera".

        1930 - Vođa borbe za nezavisnost Indije Mahatma Gandi

otpočeo je kampanju građanske neposlušnosti protiv britanske

kolonijalne uprave i njene namere da uspostavi monopol u proizvodnji

soli.

        1935 - Umro je srpski fizičar, elektroinženjer i

pronalazač Mihailo Pupin, naučnik svetskog glasa. Iz rodnog Idvora

u Banatu, posle školovanja u Pančevu i Pragu, otišao  je 1874. u

SAD gde je završio Kolumbija univerzitet u Njujorku na kojem je

potom bio profesor teorijske fizike i 40 godina predsednik Instituta

radio-inženjera. Električni rezonator pomoću kojeg je preko istog

provodnika mogućan istovremeni prenos vesti na različitim talasnim

dužinama bio je prvi od njegovih mnogobrojnih pronalazaka.

Najvećim otkrićem - samoindukcionim kalemovima ("Pupinovi

kalemovi") omogućio je prenos telefonskih razgovora na veliku

daljinu. Takođe je otkrio sekundarne radijacije rendgenskih zraka,

elektromagnetske detektore, napisao je univerzitetski udžbenik

termodinamike. Za naučni rad odlikovan je 1920. Edisonovom

medaljom, a za knjigu o svom životu "Immigrant to Inventor", na

srpski prevedenu pod naslovom "Od pašnjaka do naučenjaka", 1924.

dobio je Pulicerovu nagradu. Njegovo ime nose fizičke laboratorije

Kolumbija univerziteta. Pupin je bio čovek izrazitog srpskog

patriotskog naboja, pomagao je brojne patriotske akcije, humana

društva, i u zemlji i u emigraciji. Kao čovek izuzetnog društvenog

ugleda a lični prijatelj Vilsona veoma je pomogao srpskoj vladi

tokom prvog svetskog rata i prilikom određivanja konačnih granica 

Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

        1938 - Nemačke trupe su zaposele Austriju, s ciljem

prisajedinjenja (anšlusa) Austrije Nemačkoj. Narednog dana

prisajedinjenje je i formalno proglašeno čime je Austrija prestala

da postoji a umesto termina Austrija unutar Nemačke ubuduće je

korišćen naziv - Istočna Marka.

        1940 - Posle poraza u "zimskom ratu", započetom sovjetskom

invazijom krajem 1939, Finska je potpisala mirovni ugovor kojim se

odrekla Karelijske prevlake i grada Viborg.

        1946 - Rođena je američka glumica i pevačica Lajza

Mineli. Karijeru je počela pevajući u noćnim klubovima i

glumeći u njujorškim pozorištima na Brodveju. Filmovi: "Kabare"

(Oskar), "Nasrtljiva devojka", "Kaži da me voliš", "Srećna Ledi",

"Tišina, smejemo se", "Njujork, Njujork", "Artur".

        1947 - Predsednik SAD Hari Truman proklamovao je u Kongresu

princip pomoći zemljama ugroženim od komunizma, poznat kao "Trumanova

doktrina". Prva sredstva su data Grčkoj i Turskoj.

        1964 - Umro je srpski slikar Jovan Bijelić, član 

Srpske kraljevske akademije, jedan od najznačajnijih srpskih i

jugoslovenskih likovnih stvaralaca između dva svetska rata.

Studirao je u Sarajevu, Krakovu, Parizu i Pragu. Scenograf, potom i

šef slikarske radionice Narodnog pozorišta u Beogradu, u kojem je

delao do smrti, postao je 1919. Slikao je portrete, pejzaže, mrtvu

prirodu i kompozicije. Imao je privatnu školu iz koje je izašao

niz slikara. Dela: "Portret devojke", "Kupačica", "Jajce", "Kći

umetnikova", "Dvorište", "Ženski akt", "Sarajevo", "Portret

starice".

        1966 - Skupština je lišila Ahmeda Sukarna svih zvanja,

uključujući zvanje predsednika Indonezije, a general Suharto

postao je vršilac dužnosti šefa države.

        1968 - Ostrvo Mauricijus u Indijskom okeanu, britanska

kolonija od 1810, postalo je nezavisna članica Britanskog

komonvelta. Istog dana 1992. Mauricijus je proglašen republikom,

prekinuvši tako i simbolične veze s britanskom krunom.

        1971 - Premijer Hafez el Asad referendumom je izabran za

predsednika Sirije.

        1978 - Partije levice su, prvi put u istoriji Francuske,

dobile apsolutnu većinu u prvom krugu parlamentarnih izbora.

        1984 - U Velikoj Britaniji počeo je generalni štrajk rudara.

        1987 - U Sovjetskom Savezu je izvršena prva uspešna

transplantacija srca.

        1988 - Vlada Južne Afrike zabranila je opozicionu grupu

koju je predvodio anglikanski nadbiskup Dezmond Tutu, uz tvrdnju da

je ona "pretnja javnoj bezbednosti".

        1992 - U indijskom gradu Bombaj u seriji eksplozija koje su

podmetnuli islamski teroristi poginulo je više od 300 osoba. Indija

je za eksplozije optužila susedni Pakistan.

        1993 - Umro je srpski slikar i istoričar umetnosti Pavle

Vasić, profesor Filozofskog fakulteta i Univerziteta umetnosti u

Beogradu. 

        1993 - Na godišnjicu masakra, islamski teroristi izazvali

su u Bombaju novu seriju eksplozija u kojima je poginulo najmanje

200 ljudi.

        1994 - Engleska anglikanska crkva rukopoložila je 32 žene

za sveštenike, prekinuvši tako 460 godina dugu tradiciju.

        1999 - Poljska, Češka i Mađarska su kao prve članice

bivšeg Varšavskog pakta ušle u NATO.

        1999 - Umro je američki violinista jevrejskog porekla

Jehudi Menjuhin, jedan od najvećih violinista 20. veka. Počeo je

da svira u petoj godini i svetsku karijeru napravio je već kao

"čudo od deteta" - njegovu interpretaciju "Violinskog koncerta"

Feliksa Mendelsona, kojom se u sedmoj godini predstavio publici na

koncertu u San Francisku, muzička kritika ocenila je kao

senzacionalnu. Osnovao je 1963. "Školu Jehudi Menjuhina" za

muzički nadarenu decu.

        2000 - Umro je srpski trener Aleksandar Nikolić, tvorac

superiorne jugoslovenske škole košarke, najznačajniji stručnjak

evropske košarke u 20. veku. Košarku je počeo da igra 1946. i

nastupao je za više ekipa uključujući "Crvenu zvezdu" i

"Partizan", za jugoslovenski nacionalni tim odigrao je 11 utakmica,

a 1951. postao je trener reprezentacije Jugoslavije, kojoj je doneo

prve medalje 1961. na evropskom i 1963. na svetskom prvenstvu i

tutule prvaka Evrope 1977. i sveta 1978. U košarkaškim krugovima

najčešće su ga nazivali "Profesor" i bio je učitelj plejade

srpskih trenera. Zbog ogromnih zasluga za košarku 1998. uvršten je

u "Kuću slavnih" u američkom gradu Springfild, kolevci

košarkaške igre.

        2000 - Papa Jovan Pavle II zatražio je oprost zbog krivice

rimokatoličke crkve, uključujući postupke prema Jevrejima,

jereticima i ženama.

        2003 - U atentatu ispred (u dvorištu) zgrade Vlade Srbije

snajperskim hicem ubijen je Zoran Đinđić, predsednik vlade

Srbije. Gimnaziju je završio u Beogradu. Diplomirao je filozofiju

1974. u Beogradu a 1979. doktorirao je na Univerzitetu u Konstancu u

Nemačkoj, tezom "Problemi utemeljenja kritičke teorije društva". 

Hapšen je još kao student navodno zbog organizovanja "ilegalnih 

aktivnosti u studentskoj organizaciji". Pošto se Vili Brant, 

nemački kancelar, zauzeo za njega, umesto u zatvoru našao se 

u Nemačkoj. Radio je u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, 

u Beogradu, bio poslanik u tri saziva Narodne skupštine Srbije kao 

i tadašnje Savezne skupštine SRJ, i kao profesor na Filozofskom 

fakultetu u Novom Sadu. Jedan je od inicijatora 1989. (sa još 12 

intelektualaca) obnove Demokratske stranke a na Skupštini Stranke 

1990. jedan je od osnivača. Januara 1994. postaje predsednik 

DS. Izvesno vreme 1997. gradonačelnik je Beograda. Bio je arhitekta 

petooktobarskih promena u Srbiji 2000. Od 25. januara 2001. do smrti 

u atentatu predsednik je vlade Srbije. Dobitnik je nagrade "Bambi", 

kao i nagrade fondacije "Polak". Prevodio je Diltaja, Kropotkina, 

Huserla... Dela: "Subjektivnost i nasilje", "Jesen dijalektike", 

"Jugoslavija kao nedovršena država", "Srbija ni na Istoku ni 

na Zapadu".

       2010 - Umrla je Dušanka Kalanj, spikerka i voditeljka 

Televizije Beograd, jedan od simbola dobrog izražavanja i prva 

žena koja je vodila "Dnevnik" TV Beograd.

       2011 - Umro je Džo Morelo, američki džez bubnjar, član 

proslavljenog kvarteta Dejva Brubeka. Morelo je sa Brubekovim kvartetom 

svirao neka od najznamenitijih džez ostvarenja svih vremena, poput 

"Take Five". Njihov album "Time Out" bio je prvi džez album koji je 

prodat u više od milion primeraka. Bio je proglašen za najboljeg 

bubnjara u izboru časopisa "Daunbit".

2018 - U avionskoj nesreći na aerodromu u Katmanduu, 

Nepal, poginule su 52 osobe a 19 je povređeno. Letelica bangladeške 

kompanije "Ju-Es Bangla" sletela je s piste i zapalila se u istočnom 

delu aerodroma "Tribuvan".

2021 - Preminula je Darinka Dara Čalenić, glumica. Srednju 

glumačku školu završila je u rodnom Novom Sadu, pri Srpskom narodnom 

pozorištu. Prvi angažman dobila je 1949. u Narodnom pozorištu u 

Kraljevu, zatim prelazi u pozorišta u Užicu i Somboru, a 1954. 

postaje članica SNP u Novom Sadu. U Savremeno pozorište u Beogradu 

prešla je 1960, a 1964. u JDP. Godine 1974. postaje slobodni umetnik. 

Na sceni je odigrala više desetina glavnih uloga, među kojima su: 

Izabela ("Hajde da se igramo"), Lizi ("Bludnica dostojna poštovanja"),

Alison ("Osvrni se u gnevu"), Petrunjela ("Dundo Maroje"), Anžela ("Iza 

zatvorenih vrata"), Bobočka ("Filip Latinović"), gospođa Šampinjon 

("Silom muž"), Emili Dikinson ("Lepotica Amhersta"), Lizistrata 

("Lizistrata"), Kolombina ("Maskerata"), Izota ("Savonarola i njegovi 

prijatelji"). Odigrala je brojne uloge i na filmu: "Kad budem mrtav 

i beo", "Gospođa ministarka", "Rafal u nebo", "Mačak pod šlemom", 

"Čuvar plaže u zimskom periodu", "Silom otac", "Put oko sveta" i dr.

2022 - U Saudijskoj Arabiji, u skladu sa pravnom regulativom 

zvaničnog Rijada, izvršena je najveća masovna egzekucija u istoriji 

te zemlje. Žrtve su bili osuđenici raznih profila, od ubica do pripadnika 

ekstremnih i militantnih grupa, ukupno 81 lice. Među njima i članovi 

Al-Kaide, takozvane Islamske države, kao i pristalice jemenskih Huta. 

Prethodna najveća masovna egzekucija u toj zemlji dogodila se januara 

1980, kada su pogubljne 63 osobe, nakon opsade velike džamije u Meki.

2023 - Preminuo je Dragoslav Mihailović, pisac, scenarista, 

dramaturg, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Rođen u Ćupriji, 

studirao je u Beogradu, na tadašnjem Filozofskom fakultetu. Diplomirao 

je 1957. Jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik. Nije međutim 

mogao da dobije stalno zaposlenje. Proveo je 15 meseci kao zatočenik na 

Golom otoku, a izvođenje njegovih dela je zabranjivano i decenijama 

potom. Pisao je pripovetke, romane, drame. Dela: "Kad su cvetale tikve", 

"Petrijin venac", "Gori Morava", "Čizmaši".