Dogodilo se na današnji dan

 Danas je četvrtak, 26. februar, 2026. 

     1199 - U Hilandaru je umro Stefan Nemanja (monaško ime

bilo mu je Simeon) osnivač dinastije Nemanjić koja je vladala

srpskim zemljama više od dva veka. Pre nego što se 1196.

zamonašio, vladao je Srbijom kao veliki župan. Vlast je preuzeo

1166. kad je zbacio brata Tihomira, velikog župana, štićenika

dvora u Carigradu. Ubrzo po preuzimanju vlasti pokušao je da se

odupre suprematiji Vizantije, protiv čije je vojske ratovao u

savezu sa Mletačkom republikom, ali je to uspeo tek posle smrti

vizantijskog cara Manojla Komnina 1180. U savezu sa Ugarskom napao

je i Srbiji priključio zetsko primorje (staru srpsku Kraljevinu

Duklju), Trebinje, Zahumlje, oblast oko Južne i Velike Morave kao i

prostor Kosova i Metohije (bez Prizrena). Nemački car i jedan od

vođa Trećeg krstaškog rata Fridrih I Barbarosa, koji je s vojskom

na osnovu sporazuma s Nemanjom prošao kroz Srbiju, 1189. nije

prihvatio njegovu ponudu za zajedničku borbu protiv Vizantije. Kad

su krstaši prešli u Malu Aziju, Vizantija je napala Srbiju 1190.

ali je Nemanja uspeo da očuva samostalnost države. Pošto je

presto ustupio srednjem sinu, docnije prvom kralju iz dinastije

Nemanjića - Stefanu Prvovenčanom, a ne najstarijem Vukanu,

zamonašio se u svojoj zadužbini manastiru Studenica. Sa najmlađim

sinom Rastkom, čije je monaško ime bilo Sava, podigao je na Svetoj

Gori manastir Hilandar, koji je ubrzo postao najznačajniji srpski

duhovni i književni centar. Podigao je i crkve i manastire

Đurđeve Stupove, Bogorodičin manastir i Svetog Nikolu kod

Kuršumlije. Srpska pravoslavna crkva slavi ga kao Svetog Simeona

Mirotočivog, prvog u nizu svetitelja iz loze Nemanjića.

        1531 - U portugalskoj prestonici Lisabon u zemljotresu je

poginulo između 20.000 i 30.000 ljudi.

        1770 - Umro je je italijanski violinski virtuoz i kompozitor

Đuzepe Tartini, koji je uveo novine u tehniku sviranja i građenja

violina i otkrio pojedine akustične pojave u muzici. Komponovao je

mnoštvo violinskih koncerata i sonata, uključujući sonatu

"Đavolji triler".

        1802 - Rođen je francuski pisac Viktor Igo, član

Francuske akademije, rodonačelnik francuskog realizma. Bio je veoma 

angažovan u političkom životu, isprva kao monarhista, potom kao 

republikanac. Pod Lujem Filipom postao je per Francuske i akademik, 

a 1848. poslanik u Ustavotvornoj skupštini. Posle državnog udara 

Napoleona III 1851. živeo je u izgnanstvu u Belgiji i Engleskoj, 

a kad je 1870. palo Drugo carstvo trijumfalno je dočekan u Parizu, 

gde je do smrti 1885. neumorno stvarao. Napisao je 1876. vatreni 

članak "Za Srbiju". Pisao je pesme, drame, romane, eseje. Dela: 

romani "Jadnici", "Bogorodičina crkva u Parizu", "Rabotnici na 

moru", drame "Ernani", "Lukrecija Bordžija", "Rij Blaz", satirična 

zbirka pesama protiv Napoleona III "Kazne", pamflet "Napoleon Mali".

        1808 - Rođen je francuski slikar, grafičar i vajar Onore

Domije, najveći karikaturista 19. veka. Njegove duhovite, smele i

zajedljive karikature, koje je uglavnom objavljivao u listu

"Šarivari", donele su mu i dosta nevolja - 1832. je odležao šest

meseci u zatvoru zbog karikature kralja Luja Filipa. Izradio je

veći broj slika socijalnog i takođe literarnog sižea.

        1815 - Francuski car Napoleon I napustio je mediteransko

ostrvo Elba, na koje je proteran posle abdikacije 1814. Krenuvši s

malom grupom sledbenika ušao je u Pariz i povratio vlast, čime je

počela njegova druga vladavina poznata kao "100 dana", okončana u

junu 1815. vojnim porazom kod Vaterloa.

        1834 - Umro je nemački izdavač i štampar Alojz Johan

Nepomuk Franc Zenefelder, pronalazač sistema litografske štampe.

Napisao je "Udžbenik litografije".

        1846 - Rođen je Bafalo Bil legendarna ličnost istorije

Amerike u vreme osvajanja prostranstava na zapadu današnjih SAD.

Rođen je kao Vilijam Frederik Kodi, a nadimak je stekao kao vešt

lovac na bizone. U poznijim godinama obilazio je svet u sklopu

jednog cirkusa prikazujući svoje neobične veštine. Sa svojim

cirkusom gostovao i u tadašnjoj Kraljevini Srbiji.

        1848 - U Francuskoj je proglašena Druga republika, dva

dana posle abdikacije kralja Luja Filipa.

        1852 - Britanski vojni transportni brod "Birkenhed" potonuo

je u zalivu Simon uz obalu Južne Afrike, pri čemu je poginulo 485

osoba.

        1901 - Posle gušenja dvogodišnjeg kineskog ustanka protiv

strane okupacije, nazvanog "Bokserski ustanak" prema nazivu tajnog

patriotskog udruženja "Pesnica u ime mira i pravde" vođama

pobune Či Hsiuiju i Su Čeng Juu javno su odrubljene glave.

        1909 - Tursko carstvo je priznalo austrougarsku aneksiju

Bosne i Hercegovine.

        1915 - Nemci su u Prvom svetskom ratu, u borbi protiv

Francuza kod Malankura, prvi put u istoriji ratovanja upotrebili

bacače plamena.

        1916 - Formacije nemačke ratne mornarice potopile su 

francuski teretni brod "Provansa II" usmrtivši 930 ljudi.

        1918 - Nemački avioni su u Prvom svetskom ratu

bombardovali italijanski grad Veneciju.

        1935 - Škotski fizičar Robert Votson Vat prvi put je

javno demonstrirao uređaj nazvan radar (otkrivanje i određivanje

položaja pomoću radio talasa).

        1936 - Adolf Hitler je u Saksoniji otvorio prvu fabriku za

proizvodnju "narodnog vozila" (Folksvagen).

        1952 - Premijer Vinston Čerčil je saopštio da je Velika

Britanija proizvela atomsku bombu i da će je isprobati u

Australiji.

        1960 - Umro je srpski lingvista Aleksandar Belić,

profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske

akademije (posle Drugog svetskog rata Srpske akademije nauka) od

1937. do smrti 1960. i član svih slovenskih akademija. Posle

završene Velike škole u Beogradu, studirao je slovensku filologiju

i lingvistiku u Odesi i Moskvi. Osnovao je i uređivao časopise

"Južnoslovenski filolog" i "Naš jezik". Osnivač je srpske moderne

dijalektologije i jedan od tvoraca naučne sintakse. Rešio je

složen problem opšteslovenskog akcentnog sistema. Pod njegovim

rukovodstvom SAN (danas SANU) je izdala prvu knjigu velikog

"Rečnika književnog i narodnog jezika". Napisao je oko 500

rasprava, jezičkih ogleda, naučnih kritika, polemika i prikaza.

Dela: "O jezičkoj prirodi i jezičkom razvitku", "Pravopis srpskog

jezika", "Dijalekti istočne i južne Srbije", "O dvojini u

slovenskim jezicima", "Galički dijalekat".

        1969 - Umro je nemački filozof Karl Teodor Jaspers.

Po završetku medicine radio je na Psihijatrijskoj klinici u 

Hajdelbergu, a potom je bio profesor filozofije dok ga 1937. nisu 

otpustili nacisti. Objavio je 25 knjiga iz psihijatrije i filozofije. 

Dela: "Opšta psihopatologija", "Psihologija pogleda na svet", 

"Filozofija", "Um i egzistencija", "O istini", "O izvoru i cilju 

istorije", "Filozofska vera".

        1980 - Egipat i Izrael su uspostavili diplomatske odnose,

okončavši tri decenije međusobnog ratnog stanja.

        1990 - Pod vođstvom Violete Barios de Čamoro, udružena

lista 14 opozicionih partija Nikaragve dobila je izbore nad

sandinistima predsednika Danijela Ortege.

        1992 - Umro je srpski glumac Jovan Janićijević,

dugogodišnji član Beogradskog dramskog pozorišta.

Popularnost je stekao filmskim ulogama, posebno televizijskim

serijama poput "Građana sela Luga", "Parničara" i "Muzikanata",

a lik Burduša iz poslednje od tih serija postao je sastavni deo

njegovog imena.

        1993 - U snažnoj eksploziji koju su u Svetski trgovački

centar u Njujorku podmetnuli arapski islamski teroristi poginulo je

šest, a povređeno oko 1.000 ljudi.

        1995 - Posle gubitka oko milijardu dolara koje je na berzi

izazvao diler u Singapuru Nik Lison, bankrotirala je londonska banka

"Berings" jedna od najstarijih i najuglednijih britanskih banaka.

        1997 - Švajcarska vlada odobrila je osnivanje memorijalnog

fonda za žrtve holokausta u Drugom svetskom ratu, nastojeći da

umanji razmere skandala posle otkrića da su trezori banaka u

Švajcarskoj puni imovine žrtava nemačkih nacista.

        2001 - Umro je Dragoslav Avramović srpski ekonomski

stručnjak, dopisni član SANU. Doktorat ekonomskih nauka stekao je

1956, bio je savetnik NBJ od 1951. Potom radi u Svetskoj banci, gde

je od šefa Odeljenja za opšte studije dospeo je do mesta direktora.

Bio je savetnik generalnog sekretara Konferencije UN za trgovinu i

razvoj (UNCTAD) za pitanja ekonomske saradnje zemalja u razvoju i za

opšta pitanja (Ženeva 1980-1984), kao i ekonomski savetnik Banke

za trgovinu i razvoj (Vašington 1984-1988). Njegovim ekonomskim

programom je januara 1994. zaustavljena hiperinflacija u SRJ, od

marta 1994. do maja 1996. nalazio se na mestu guvernera Narodne

banke. Bio je centralna ličnost Saveza za promene.

        2001 - Etiopija je saopštila da je povukla sve trupe s

teritorije Eritreje, okončavši tako dvogodišnji pogranični rat 

i omogućivši razmeštanje "plavih šlemova".

        2001 - Jedan od vođa Hrvata u Bosni i Hercegovini Dario

Kordić osuđen je u Haškom tribunalu na 25 godina zatvora zbog

ratnih zločina nad bosanskim muslimanima.

        2004 - Makedonski predsednik Boris Trajkovski poginuo je u

avionskoj nesreći u blizini Mostara.

        2007 - Srbija je presudom Međunarodnog suda pravde Hagu

oslobođena optužbe za genocid u Bosni i Hercegovini. Sudsko veće

tada je, sa 13 glasova "za" od ukupno 15, odlučilo da "Srbija nije

planirala, podstrekivala, niti je bila saučesnik u genocidu koji

se desio u Srebrenici u julu 1995".

        2008 - Umrla je srpska pesnikinja Mira Alečković jedna

od najplodnijih književnica srpske (i južnoslovenske) dečje

literature. Diplomirala je u Beogradu književost i lingvistiku,

a potom Fušeovu školu u Parizu. Autor je preko 50 knjiga za mlade,

urednica dečjih i omladinskih listova Zmaj, Mladost, Pionir,

Poletarac. Dugogodišnja je predsednica Društva Jugoslavija-Francuska,

kao i Udruženja književnika Srbije. Bila je učesnik NOP-a. Na

muziku Nikole Hercigonje ispevala je pesmu "Jugoslavijo", jednu od

svečanih pesama negdašnje SFRJ. Nosilac je niza odlikovanja i

priznanja među kojima su i dve Legije časti.

        2009 - Bivši predsednik Srbije Milan Milutinović

oslobođen je pred Haškim tribunalom. Sud je našao da su neosnovane 

sve optužbe za navodne zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona 

i običaja ratovanja na Kosovu i Metohiji 1999. godine.

2019 - Ratno vazduhoplovstvo Indije izvelo je vazdušne 

napade u pakistanskom delu Kašmira na kampove za obuku islamske 

ekstremističke grupe Džaiš-e-Mohamad (JeM). Ta grupa preuzela 

je prethodno odgovornost za samoubilački bombaški napad izveden 

desetak dana ranije kada je poginulo 40 indijskih vojnika u 

planinskom regionu Kašmira. Usledila je razmena vatre pakistanskih 

i indijskih trupa u Kašmiru narednih dana.

2021 - Iz školskog internata u varošici Dzangebe, u drzavi 

Zamfara na severozapadu Nigerije, oteto je 279 devojčica. Jedan 

policajac je ubijen. Za otmicu je odmah osumnjičena grupa Boko Haram, 

ekstremna islamistička formacija koja operiše po severnoj Nigeriji, 

Čadu, Nigeru, kao i na severu Kameruna, poznata po otmicama dece.

2025 - Milorad Dodik osuđen je, nepravosnažno, na sudu u 

Sarajevu, na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja 

funkcije predsednika RS, s obrazloženjem nepoštovanja odluka visokog 

predstavnika u BiH.