Konkurs za generalnog direktora RTS-a: Šansa za nezavisnost ili novo pokoravanje

 Radio-televizija Srbije je raspisala konkurs za generalnog direktora. Pod upravom Dragana Bujoševića opozicija je RTS kritikovala da je glasilo naprednjaka, a Aleksandar Vučić besneo na svaku naznaku nepokoravanja. Bitka za nezavisnost Javnog servisa sada ulazi u novu fazu

Radio-televizija Srbije raspisala je konkurs za imenovanje novog generalnog direktora, koji je objavljen na sajtu RTS-a i u dnevnom listu Politika.

Uslovi konkursa su da je kandidat državljanin Srbije i ima prebivalište na njenoj teritoriji, visoku stručnu spremu i najmanje 10 godina radnog iskustva na rukovodećim programskim ili poslovima kod pružalaca medijskih usluga radija i televizije, ili na rukovodećim poslovima u drugim oblastima koje su od značaja za rad javnog medijskog servisa.

Uz dokumente koji to potvrđuju, kandidat treba da dostavi potpisanu izjavu da nije nosilac javne funkcije, niti funkcije u političkoj stranci, dokaz da nije osuđivan i da se protiv njega ne vodi krivični postupak, kao i program rada i upravljanja RTS-a za period imenovanja.

Mandat generalnog direktora je pet godina i jedno lice može biti imenovano najviše dva puta. Ne može biti imenovano lice koje ne može biti član Upravnog odbora, izuzev zaposlenih kod pružalaca medijskih usluga. Rok za prijavljivanje kandidata je 30 dana od dana objavljivanja javnog konkursa u „Službenom glasniku“, jednom dnevnom listu i na sajtu RTS-a.

Upravni odbor Javne medijske ustanove RTS će imenovati generalnog direktora u roku od 45 dana od dana otvaranja prijava na konkurs. O rezultatima javnog konkursa kandidati će biti obavešteni u roku od osam dana od dana donošenja odluke o izboru.

Aktulenom direktoru Draganu Bujoševiću drugi petogodišnji mandat ističe u februaru 2026. godine i on više nema prava da bude biran na tu funkciju.

Žestoke kritike opozicije, studenata i dela zaposlenih

Pod upravom Dragana Bujoševića RTS se našao pod oštrim kritikama opozicionih partija, studenata koji već godinu dana organizuju proteste i novinara koji tvrde da javni servis više ne služi javnosti, već je pretvoren u propagandno glasilo vladajuće strukture.

Opozicione stranke odavno ukazuju da RTS nije „javni servis” u punom smislu, već da u velikom delu svojih emisija služi interesima vladajuće stranke i Aleksandra Vučića. Analiza nezavisnih organizacija ukazuje da RTS ne pokriva proteste i kritičku javnu debatu na odgovarajući način.

Na protestima koji su organizovani pre dve godine Bujoševiću je poručeno da „RTS prestane da bude servis Aleksandra Vučića i otvori svoja vrata i za one koji misle drugačije od njega“.

Najradikalniji je bio tada narodni poslanik Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta koji je upozrio rukovodstvo RTS-a „da ne prođe kao 5. oktobra“.

Studenti su u aprilu ove godine dve nedelje organizovali blokadu zgrade RTS-a u Beogradu upravo zbog stava da Javni servis ignoriše ili umanjuje njihovu aktivnost, a favorizuje narativ vlasti.

Akademci su protestovali jer RTS nije adekvatno obavestio javnost o njihovim zahtevima – da je prikrivao, minimizirao ili izvrtavao događaje koji se tiču protesta i građanskog nezadovoljstva. Bujošević je odgovorio da blokade RTS-a nisu bile borba za medijsku slobodu nego pokušaj menjanja vlasti.

Protiv Bujoševića su bili i deo sadašnjih, kao i bivši radnici RTS-a, koji su ocenili da je sadašnje stanje u RTS-u „najsramnija epizoda u istoriji“  ove medijske kuće.

Jedan od ključnih problema je što zaposleni u RTS-u tvrde da ne znaju ko uređuje program, da se stvara atmosfera straha i samocenzure.

RTS se našao i u izveštaju „European Federation of Journalists“, gde se navodi se da su novinari RTS-a koji su se usprotivili uređivačkoj politici ili stavili svoj potpis na otvorena pisma – „trpeli diskriminaciju, prekid angažmana i profesionalnu izolaciju“.

Poslednji u nizu skandala bio je slučaj emisije „Važne stvari“, gde je isečen deo epizode u kojoj devojčica kaže da ne bi želela da živi u svom gradu zbog loše vode, a pre toga i potpuno odbijanja da se reprizira epizoda u kojoj se između ostalog čuje da se „studenti bore za pravdu”.

Zbog ovoga je protiv Jelene Popadić Sumić, urednice Dečjeg programa RTS-a, pokrenut disciplinski postupak.

Ona je dobila podršku od Udruženja novinara Srbije (UNS) i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), od stručnjaka iz oblasti medija, ali i od dela zaposlenih u RTS-u, kolega koji su protestovali ispred zgrade u Takovskoj.

RTS slagao da je „Vreme“ osudilo studentsku blokadu

Sredinom aprila, tokom blokade RTS-a, u Drugom dnevniku na Nacionalnom javnom servisu, „Vreme“ je lažno svrstano na spisak režimskih medija Informer, Pink, Alo, Kurir, Večernje novosti, B 92, Prva, Tanjug, Politika i Euronews koje su osudile studentsku blokadu RTS-a. Tada je reagovala naša redakcija.

„Položaj ‘Vremena’ na medijskoj, društvenoj i političkoj sceni Srbije je definisan pre više od tri decenije i tu se ništa nije promenilo. Svrstavanje ‘Vremena’ među redakcije koje, u većoj ili manjoj meri, po nalogu vlasti targetiraju profesionalne novinare i druge kritičare režima Aleksandra Vučića, zlonamerno je izvrtanje smisla komentara glavnog i odgovornog urednika ‘Vremena’ Filipa Švarma“, poručeno je iz naše redakcije.

Najnoviji od bezbrojnih primera za neprofesionalan, politički instruisan rad RTS-a je izveštavanje o izglasavanju Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji koja veoma oštro kritikuje autokratsku vlast Aleksandra Vučića. Na dan kada je rezolucija usaglešena između svih partija EP-a, RTS u Dnevniku 2, centralnoj informativnoj emisiji, to nije pomenuo ni jednom jedinom rečju.

Ne zaboravimo da su i novinari Euronews a dobili otkaze zbog RTS a. Da podsetimo:

Saopštenje koje je emitovano na ovoj televiziji bilo je nepotpisano.

Novinari su se ogradili od navedenih i neprimerenih formulacija, poput "logora" i "geta", i istakli da su novinari tu kako bi izveštavali, a ne da pozivaju nadležne organe da reaguju, naročito u slučaju kada bi takva reakcija verovatno rezultirala nasiljem. 

U otvorenom pismu naveli su da je momenat da se profesija vrati sebi, mediji uređuju u skladu sa zakonima i Kodeksom i traže da se to omogući i kolegama sa RTS-a.

U otvorenom pismu navode i da se ne slažu sa blokadom medija, kao i da najoštrije osuđuju svaki oblik targetiranja i vređanja kolega sa RTS-a i objavljivanje njihovih brojeva telefona.

Sve ovo ukazuje da će i sadašnji izbor verovatno biti po nalogu vrha države.