Mesec se udaljava od Zemlje i astronaut otkriva šta će nam se desiti ako se udalji predaleko: „Pre toga Sunce će isušiti okeane, a onda…“

 Mesec se svake godine udaljava od Zemlje za oko 3,8 centimetara.

Naučnici mere razdaljinu do Meseca tako što odbijaju laserske zrake od ogledala koja su na njegovu površinu postavili astronauti i svemirske sonde. Merenjem vremena potrebnog da svetlost otputuje do Meseca i vrati se nazad, moguće je izuzetno precizno odrediti rastojanje i promene u njemu.

Promene udaljenosti Meseca

Razdaljina do Meseca menja se i u toku meseca, jer njegova orbita nije savršen krug. Prosečna udaljenost je oko 385.000 kilometara, ali varira za oko 20.000 km. Zato su neki „pun mesec“ veći od drugih, to su takozvani supermeseci.

„Kao istraživač astrofizike, zanima me kretanje i međusobno delovanje planeta, zvezda i galaksija. Praćenje kako se Mesec i Zemlja kreću tokom milijardi godina pomaže naučnicima da bolje razumeju njihovu prošlost i razvoj od nastanka, pre 4,5 milijardi godina“, kaže astronaut Stiven Dikerbi za „ScienceAlert„.

Pliime i oseke

Zašto se Mesec udaljava? Razlog su plime i oseke.

Gravitacija Meseca je oko 4% jača na strani Zemlje koja je okrenuta ka njemu nego na suprotnoj strani. To stvara razliku u gravitacionoj sili, odnosno plimne sile, koje pomeraju okeane i stvaraju dva ispupčenja vode, jedno prema Mesecu i jedno nasuprot njemu.

Kako se Zemlja okreće, ta vodena ispupčenja se pomeraju i „prate“ Mesec. Na primer, u Njujorku ili Los Anđelesu nivo mora može da varira i do 1,5 metara zbog ovih plimnih talasa.

Ova ispupčenja ne prate Mesec savršeno, već malo „prethode“ njegovom položaju, jer se Zemlja okreće brže nego što Mesec kruži. Ta ispupčenja svojom gravitacijom deluju i na Mesec, gurajući ga malo unapred u njegovoj orbiti. Time se njegova brzina povećava, a samim tim i prečnik orbite. Rezultat je, Mesec se postepeno udaljava.

Posledice za Zemlju

Kako Mesec dobija na orbitalnom momentu, Zemlja gubi deo svog rotacionog momenta. Drugim rečima, Zemlja se malo usporava, pa dani postaju za nijansu duži. Ali efekat je minimalan, udaljavanje od 3,8 cm godišnje u poređenju sa ukupnom razdaljinom od 384.000 km predstavlja samo 0,00000001% godišnje. Za nas to znači da će plime, pomračenja i dani od 24 sata postojati još milionima godina.

Mesec u prošlosti

Mesec je nekada bio mnogo bliži. Naučnici smatraju da je nastao nakon što je mladu Zemlju udario protoplaneta veličine Marsa, izbacivši materijal koji se skupio i formirao Mesec. Tada bi izgledao ogroman na nebu.

Analiza fosilnih školjki pokazala je da su pre 70 miliona godina, pred kraj doba dinosaurusa, dani trajali oko 23,5 sati – baš kako predviđaju astronomski modeli.

Budućnost Meseca

Da li će Mesec nastaviti da se udaljava zauvek?

Teoretski, za desetine milijardi godina Zemlja bi mogla da uspori rotaciju do tačke kada bi bila „plimno zaključana“ s Mesecom, tj. kada bi se okretala isto onoliko dugo koliko Mesecu treba da obiđe Zemlju. Tada bi prestalo njegovo udaljavanje.

Ali, do toga nikada neće doći, za oko milijardu godina Sunce će postati svetlije i ispariti okeane, pa neće biti plimnih talasa koji guraju Mesec. Još nekoliko milijardi godina kasnije, Sunce će se proširiti u crvenog džina i verovatno uništiti i Zemlju i Mesec.

Do tada, možemo uživati u plimama, pomračenjima i našem prelepom Mesecu na noćnom nebu.