Dogodilo se na današnji dan

 Danas je petak, 19. septembar, 2025.

1356 - Engleska armija predvođena "Crnim Princem" sinom 

kralja Edvarda III, porazila je u bici kod Poatjea vojsku francuskog 

kralja Žana II, čime je okončana prva faza Stogodišnjeg rata 

Engleske i Francuske. Istog dana 1370. Crni Princ je zauzeo i 

opustošio Limonž. 

       

1551 - Rođen je francuski kralj Anri III, poslednji monarh 

iz dinastije Valoa. Tokom njegove vladavine od 1574. zemlja je bila 

zahvaćena sukobima rimokatolika i hugenota (francuski protestanti, 

kalvinisti). Posle pobune 1588. bio je prinuđen da napusti Pariz 

i udruži se s vođom navarskih hugenota Anrijem od Navare, potonjim 

kraljem Anrijem IV, prvim iz dinastije Burbon, a ubijen je 1589. 

dok je opsedao Pariz. 

       

        1799 - Rođen je srpski pisac i političar Jovan Hadžić,

poznat i kao Miloš Svetić, prvi predsednik Matice srpske.

Gimnaziju  je učio u Karlovcima i Pešti, prava u Pešti i Beču, 

a doktorat prava stekao je u Pešti 1826. U više navata bio je

poslanik na srpskim crkveno-narodnim saborima, ali i u Ugarskom

saboru. Bio je dosledan protivnik reforme Vuka Karadžića, i držao

je da treba očuvati slavjanoserbsko nasleđe. Bio je advokat,

direktor gimnazije u Novom Sadu, izradio je Građanski zakonik

Srbije (objavljen 1844). Uređivao je "Serbski letopis" (iz okrilja

tog časopisa izrasla je Matica srpska) i Davidovićevu "Golubicu"

i pokrenuo časopis "Ogledalo serbsko". Pisao je poeziju u

pseudoklasičarskom stilu i prevodio klasične autore: Homera,

Horacija i Vergilija, kao i  nemačke pisce, uključujući Getea.

Nepravedno je nipodaštavan iz kruga Vukovih sledbenika iako je bio

veliki nacionalni i kulturni radnik, visokih intelektualnih dometa.

        1802 - Rođen je mađarski revolucionar Lajoš Košut,

vođa Mađarske revolucije 1848. nepomirljiv protivnik Habzburške 

monarhije. Posle upada snaga austrijskog generala Jelačića u 

Mađarsku u septembru 1848. organizovao je Komitet za odbranu 

otadžbine, potukao je austrijske trupe i krenuo na Beč

kako bi se obračunao s Habzburzima. Narodna skupština je u aprilu

1849. proglasila nezavisnost Mađarske kao i svrgavanje monarhije,

a 2. maja ga je izabrala za prvog predsednika vlade slobodne

Mađarske. Protiv Košuta su bili i mađarski konzervativni krugovi

zbog njegovog naglašenog liberalizma, dok je najkrupnija 

aristokratija (magnati) dosledno bila opredeljena za Habzburge. 

Zbog izrazitog nacionalizma protiv njega su bili i nemađarski 

narodi Ugarske, uključujući i većinu Srba. Ipak među njegovim 

bliskim saradnicima bilo je i ljudi srpskog porekla, poput Šandora 

Petefija (kršten kao Aleksandar Petrović) ili generala Janoša 

(Jovana) Damjanića.

        1837 - Kod Požarevca su započeli prvi vojni manevri

regularne srpske vojske, koji su trajali 20 dana uz učešće  

1.700 vojnika.

        1881 - Predsednik SAD Džejms Ejbram Garfild umro je od

rana zadobijenih u atentatu u Vašingtonu 2. jula 1881. Garfild,

protivnik ropstva, postao je šef države 4. marta 1881.

        1888 - Prvo svetsko takmičenje za izbor lepotice održano

je u belgijskoj banji Spa, a prva zvanično najlepša žena na

planeti postala je 18-godišnja Kreolka iz Gvadelupe Berta Sukare.

        1893 - Britanski dominion Novi Zeland je postao prva zemlja

u kojoj su žene dobile pravo glasa.

        1911 - Rođen je engleski pisac Vilijam Golding, dobitnik

Nobelove nagrade za književnost 1983. Privukao je čitaoce

romanima prožetim atmosferom jezivog, iako nije uvek lako 

protumačiti simboliku u njegovim delima, pisanim u rasponu od

najgrubljeg realizma do alegorije. Dela: romani "Gospodar muva",

"Naslednici", "Hridine dvojice mrtvih", "Beg škorpija", "Slobodan

pad", "Toranj katedrale", "Piramida", "Vidljiva tmina", "Obredi

plovidbe", eseji "Vrele kapije", "Pokretni cilj".

        1914 - Nepun mesec dana posle srpske pobede u Cerskoj bici,

delovi Prve srpske armije i Šesta austrougarska armija započeli 

su boj na Mačkovom kamenu, na planini Jagodnji u severozapadnoj

Srbiji. Posle četvorodnevnih danonoćnih borbi, poginulo je oko 

1.200 neprijateljskih vojnika, i 800 Srba, dok je onesposobljeno 

oko 5.700 srpskih vojnika. Brojnošću i artiljerijom nadmoćne 

austrougarske trupe prinudile su na povlačenje srpske snage, koje 

su trpele veliku oskudicu u municiji.

        1922 - Rođen je češki atletičar Emil Zatopek, koji je

na Olimpijskim igrama u Londonu 1948. osvojio zlatnu medalju u trci

na 10.000 metara, a na Igrama 1952. u Helsinkiju na 5.000, 10.000 i

u maratonu. Oborio je 18 svetskih rekorda i pobedio zaredom u 69

trka između 1949. i 1951.

        1935 - Umro je ruski fizičar Konstantin Eduardovič

Ciolkovski, otac astronautike. Još 1883. izložio je ideje o

korišćenju reaktivnog pogona kod letelica, a 1903. objavio je

prvo klasično delo iz teorije astronautike "Ispitivanje vasionskog

prostora reaktivnim aparatima". Postavio je osnovne jednačine

kretanja rakete promenljive mase u bezvazdušnom prostoru. Sovjetska

Akademija nauka ustanovila je "Zlatnu medalju Ciolkovskog" za

izuzetan doprinos astronautici i istraživanju kosmosa.

        1936 - Rođen je Al Erter, četvorostruki olimpijski

šampion u bacanju diska. Erter koji je zlatne olimpijske medalje

osvojio u Melburnu 1956, Rimu 1960, Tokiju 1964. i u Meksiko Sitiju

1968. godine, bio je jedini koji je uz Karla Luisa uspeo da pobedi

na četiri uzastopne Olimpijade, a bio je i jedini olimpijac koji 

je prilikom svakog osvajanja zlata obarao olimpijske rekorde. Po

završetku atletske karijere posvetio se apstraktnom slikarstvu.

1938 - Rođen je Gordan Mihić, dramski pisac, scenarista. 

Bio je profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, gde je predavao filmski 

scenario. Dela: "Kad budem mrtav i beo", "Buđenje pacova", "Bubašinter", 

"Kamiondžije", "Čuvar plaže u zimskom periodu", "Povratak otpisanih", 

"Balkan ekspres", "Varljivo leto '68", "Sivi dom", "Tango argentino", 

"Crna mačka beli mačor".

        1941 - U selu Struganik nedaleko od Valjeva, u jeku Drugog

svetskog rata, održan je sastanak Josipa Broza Tita i Dragoljuba

Draže Mihailovića, na kojem nije postignut dogovor o zajedničkoj 

borbi partizana i četnika protiv okupatora.

        1955 - U Argentini je vojska oborila predsednika Huana

Perona, koji je prethodno izazvao bes rimokatoličke crkve

odvajanjem crkve od države. Do 1973. Peron je živeo u

izbeglištvu, a po povratku je opet izabran za predsednika,

ostavši na čelu države do smrti 1974.

        1957 - Amerikanci su u Nevadi otpočeli prve podzemne

nuklearne probe.

        1961 - Građani Jamajke su na referendumu izglasali

izdvajanje te ostrvske zemlje u Karipskom moru iz Zapadnoindijske

federacije. Kratkotrajna Federacija trajala je od 1958. do 1962.

Bio je to pokušaj da se britanski posedi u Karibima okupe u

federalnu zajednicu ali se ona raspala pre pune nezavisnosti tih

teritorija.

        1975 - Umro je srpski lekar Kosta Todorović, stručnjak

za zarazne bolesti, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske

akademije nauka i umetnosti i Nacionalne akademije za medicinu u

Parizu. Napisao je više od 150 radova na srpskom i stranim

jezicima. Značajan je i njegov rad na bibliografiji jugoslovenskih

publikacija iz mikrobiologije, imunologije, epidemiologije i

higijene. Dela: "Udžbenik akutnih i infektivnih bolesti",

"Priručnik za lečenje tuberkuloznog meningitisa".

        1985 - U glavnom gradu Meksika Siudad Meksiku, i okolini, 

u zemljotresu je poginulo oko 12.000 lica.

        1989 - Eksploziju iznad Nigera avion tipa DC-10 francuske

kompanije UTA, na liniji Brazavil-Pariz, za koju je docnije

optužena Libija, poginula je 171 osoba, koliko se nalazilo u avionu.

        1992 - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je

rezoluciju o isključenju SR Jugoslavije iz rada Generalne

skupštine i osporio je njeno pravo da u UN nasledi SFRJ. Klupa

Jugoslavije ostala je prazna, a misiji SRJ dozvoljeno je da ostane

u Njujorku i kontaktira sa Savetom bezbednosti i drugim organima UN.

        1994 - Hiljade američkih vojnika se iskrcalo na Haiti u

operaciji koju je Vašington označio kao "ponovno uspostavljanje

demokratije" u toj karipskoj ostrvskoj zemlji.

        1999 - Međunarodne mirovne snage počele su da se

iskrcavaju na Istočni Timor, koji je četvrt veka ranije 

pripojila Indonezija. Do 1975. Istočni Timor bio je posed 

Portugalije, otuda je matično rimokatoličko stanovništvo 

imalo otpor prema prisajedinjenju muslimanskoj Indoneziji.

        2002 - U centru Tel Aviva poginulo je petoro ljudi kada 

je bombaš-samoubica aktivirao eksploziv u autobusu, posle čega 

je izraelska vlada odlučila da izoluje Jasera Arafata i tenkovima 

je opkolila njegovo središte u Ramali na Zapadnoj obali.

        2003 - Predsednici Rusije, Belorusije, Ukrajine i

Kazahstana potpisali su na Jalti dogovor o formiranju zajedničkog

ekonomskog prostora.

        2006 - Izvršen je državni udar u Tajlandu. Vojska je

izvela puč i srušila vladu Taksina Šinavatre i uspostavila

privremenu vladu, uz strogu lojalnost kruni. Portparol zaverenika

objasnio je da je vojni udar bio neophodan, pošto je vlada

milijardera Taksina Šinavatre dovela zemlju u veoma ozbiljnu

krizu.

        2007 - Umro je srpski ekonomista Kosta Mihajlović. Rođen

je u Šapcu a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu i

doktorirao 1957. na Ekonomskom fakultetu, gde je bio redovni

profesor od 1965. a docnije je postavljen za direktora Ekonomskog

instituta. Kao član Odeljenja društvenih nauka SANU obavljao 

je funkcije sekretara Odeljenja a zatim je bio član 

Predsedništva SANU, od 1998. do 2001. godine.

        2009 - Umro je Dušan Kanazir, predsednik SANU 

od 1981. do 1994. Doktorirao je fiziološke nauke na Univerzitetu 

Libr u Briselu i bio je redovni profesor Prirodno matematičkog 

fakulteta Univerziteta u Beogradu i načelnik laboratorije  

instituta u Vinči. Najviše se bavio istraživanjima u oblasti 

molekularne biologije. 

2023 - Azerbejdžan je napao Nagorno Karabah, jermensku 

enklavu unutar Azerbejdžana, čime je narušen sporazum o primirju 

iz 2020. Borbe su obustavljene sutradan, pošto su lokalne jermenske 

vlasti, u bezizlaznoj poziciji, pristale na uslove Azerbejdžana. 

Poginulo je oko 200 azerskih vojnika i oko 220 jermenskih. Posledica 

je bilo potpuno zaposedanje enklave od strane Azerbejdžana i 

odseljavanje preko 100.000 Jeremena tokom narednih sedmica. Autonomija 

Nagorno Karabaha je i formalno ukinuta 1. januara naredne godine.